Er Srbija je danas, 25. aprila, prevezla milionitog putnika u 2024. godini. Taj rezultat srpska nacionalna avio-kompanija zabeležila je dve nedelje ranije u odnosu na 2023. godinu, kada je milion prevezenih putnika zabeleženo 8. maja

„Prethodna godina bila je veoma uspešna za nas, a do sada ostvareni rezultati pokazuju da je i 2024. godina krenula dobro. Milion prevezenih putnika za nešto manje od četiri meseca predstavlja izuzetan rezultat na koji možemo biti ponosni. Milion puta hvala svim putnicima koji su nam ukazali poverenje. Njihovo zadovoljstvo je naš najvažniji prioritet i u skladu sa tim nastavićemo sa posvećenim radom na unapređenju usluga“, izjavio je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.

Er Srbija će tokom letnje sezone u redovnom i čarter saobraćaju leteti do više od 90 destinacija širom Evrope, Azije, Afrike i Severne Amerike. Pored matičnog aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, srpska nacionalna avio-kompanija leti i sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ i međunarodnog aerodroma „Morava“ kod Kraljeva.

Srpska nacionalna avio-kompanija je u 2023. godini, u redovnom i čarter saobraćaju, prevezla ukupno 4,19 miliona putnika, što je treći najbolji rezultat u istoriji dugoj skoro 97 godina. Sa tri međunarodna aerodroma u Srbiji – matičnog beogradskog, kao i niškog i kraljevačkog, Er Srbija je realizovala više od 45.000 letova, odnosno 44 odsto više u poređenju sa 2022. godinom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Aktivisti u Veneciji su organizovali protest protiv naplate ulaska u grad koja kreće 25. aprila, oni su istakli da žele drugačiju viziju grada koja ne stavlja turizam u prvi plan

Grupa za socijalno stanovanje zauzela je zgradu opštine u utorak ujutro, ističući transparente koji kritikuju turističku naknadu od 5 evra. Stanovnici Venecije su ogorčeni jer naplata ulaska u grad neće rešiti problem masovnog turizma.

Protestanti kažu da žele drugačiju viziju grada u kojoj su stanovnici u prvom planu, a ne turisti. To se pre svega odnosi na jednodnevne izlete na kojim veliki broj turista dolazi svakodnevno, parališući grad i narušavajući komunalni red. Venecijanci traže bolji smeštaj, bolje uslove za život a ne naknadu od 5 evra koja ne rešava ništa.

Žele viziju u čijem središtu nije turizam, već domovi i usluge za građane. Gradsko veće je namenilo skoro 30 miliona evra za popravak i preuređenje oko 500 stanova u istorijskom središtu, na ostrvima i kopnu. Pored toga, protestanti kažu da je navodno oko 2.000 nekretnina trenutno prazno. Sve više njih napušta grad u potrazi za boljim uslovima života.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Gradsko veće je saopštilo da će prihod od naplate ulaska ići za usluge koje pomažu stanovnicima grada, uključujući održavanje, čišćenje i smanjenje životnih troškova. Međutim, kritičari kažu da to neće pomoći u smanjenju masovnog turizma koji je jedan od glavnih uzroka depopulacije Venecije.

Od prošle godine u gradu ima više turističkih kreveta nego stanovnika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Priznaću, možda ipak malo pretenciozan naslov za priču o vožnji biciklom kroz nekoliko sela u Bohinjskoj dolini, ali zapravo istinit. Pretenciozan zbog toga što je Bohinjska dolina velika u toj meri da ima znatno više kilometara staza i puteva za bicikle od toga što sam ja videla i prošla, ali istinit jer jesam iskusila vožnju pored jezera Bohinj, vožnju kroz prelepa sela te doline i vožnju sa neverovatnim pogledom na Julijske Alpe

A pogled je upravo ono što je meni konstantno oduzimalo dah, jer vožnja električnog bicikla nije uticala na to, s obzirom da je snaga najmanje bitna u ovoj aktivnosti. Motor je odrađivao većinu posla, a moje je bilo samo da nameštam brzine, upravljam i uživam u savršenstvu prirode koja me je okruživala.

No da krenem redom, obradovao me je poziv TU magazina na info turu kroz Sloveniju, preciznije u Ljubljanu i Bohinj. Znala sam da će obilazak znamenitosti i ugostiteljstvo hotelijera biti i više nego dovoljni za potpuni užitak, ali vožnja električnog bicikla kroz deo Gorenjske regije, ipak me je potpuno oduševila. Ne mogu još uvek da sagledam da li je nestvarna priroda, vožnja oko Bohinjskog jezera ili možda grupa ljudi sa kojom sam bila, uticala na to da mi upravo ovo bude najveći utisak celog putovanja, ali sasvim sigurno to je jedna od aktivnosti po kojoj ću se uvek vrlo rado sećati Bohinja.

Kako je sve izgledalo – okupili smo se u sedištu Pac Sports Agencije, a sve u organizaciji Hotela Bohinj. Katarina nam je vrlo jasno i strpljivo objasnila kako funkcionišu bicikli i na koji način se podešava brzina, što je bilo lako shvatiti i za nas koji nismo nikada koristili električni bicikl. Tada smo se opustili i dogovorili da možemo voziti do jednog od sela gde smo posetili tipično seosko domaćinstvo. Avantura je počela. Istovremeno je krenulo i oduševljenje. Vožnja putem pored jezera izgledala je kao bajka od samog starta, te nije taj osećaj mogao prekinuti ni po koji auto koji je prolazio pored nas. Išli smo u koloni i osim toga što sam pokušavala da napravim fotografije telefonom da bih sačuvala trenutke divote, sve vreme je bilo rezervisano za pogled ka jezeru i „hvatanju“ momenta kako bih osvestila gde se nalazim i šta radim. Jer nije bilo lako osvestiti se i shvatiti da nisam u bajci i da ne sanjam. Sve misli koje su mi prolazile kroz glavu bile su usmerene na pitanja da li pre pogledati ka bistrom i prekrasnom jezeru, da li prema Triglavu i snegom prekrivenim vrhovima Julijskih Alpa ili preslatkim građevinama na koje smo nailazili.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by TU magazin (@tumagazin.rs)

Vremenom smo se udaljili od samog jezera, ali priroda je dobila nove odlike – predivna ravnica i uzan put između zelenih livada, okruženih planinskim vrhovima prekrivenim snegom. Jednostavno, pogled kao sa razglednica. Većim delom puta pratila nas je reka koja nije bila ništa manje prozirna i čista od samog jezera, jer voda je u tom mestu izgleda sa neke druge planete. Planete na kojoj priroda svojom lepotom oduzima dah, baš kao što jeste u Bohinjskoj dolini.

Posetili smo seosko domaćinstvo „Gartner“, gde smo isprobali domaći sir koji proizvode, okrepili se i vratili nazad nešto izmenjenom trasom. Cilj nam je bio da vidimo što više prekrasnih predela i živopisnih seoskih domaćinstava pored puta. Trava čini se nikada zelenija, sve vrlo uređeno i nekako nestvarno lepo. Naišli smo i na ranč „Mrcina“, gde smo zastali da se na kratko družimo sa islandskim konjima. Naravno, svaka avantura ima onaj jedan deo koji je čini uzbudljivom, te smo tako imali i peh sa jednom od bicikala na kojoj se lanac zaglavio – bez brige, pomoć je vrlo brzo stigla, te smo na licu mesta uvideli i efikasnost i ažurnost cele agencije koja organizuje sportove na otvorenom u Bohinju.

Mogu samo zamisliti kako je živopisno tokom leta, ali ne sumnjam da ću i to videti uživo. Kilometri i kilometri čekaju na mene da otkrijem lepotu Bohinja, tako da ovakav naslov više nikada ne zazvuči pretenciozno.

Tekst: Tanja Kovačević

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

U nastojanju da reši velike probleme sa bukom i komunalnim redom, Milano se sprema da zabrani kasnonoćne zalogaje. Ovaj rat protiv sladoleda i pice nije nov i mnogima se ne sviđa

Italijanski grad Milano predlaže novi zakon o zabrani prodaje sladoleda i pice nakon ponoći, u nastojanju da zaštiti „mir i zdravlje“ stanovnika. Gradska uprava je već predala zahtev, a ukoliko bude usvojen, stupio bi na snagu već sledečeg meseca.

Ovakva mera se ne sviđa mnogim stanovnicima grada, imajući u vidu da je sladoled integralni deo njihove kulture. Predlogom bi se zabranila sva hrana za poneti, odnosno za poručivanje. To uključuje i pice i pića, radnim danima nakon 12.30 i vikendom i državnim praznicima nakon 1.30 časova.

Ova nepopularna mera je neophodna kako bi se smanjile bučne grupe ljudi koje se okupljaju na ulicama i drže lokalno stanovništvo budnim. Cilj je, navode gradski zvaničnici, da se napravi balans između druženja i zabave i mira i spokoja stanovnika.

Zašto su studijska putovanja važna za profesionalce u turizmu, saznajte više.

Ovo nije prvi put da su pokušali da zabrane prodaju hrane posle ponoći. Gradske vlasti su još 2013. godine pokušale slično, ali su naišli na veliki otpor javnosti pa je predlog bio povučen pre glasanja, navodi Euronews.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.