Belgija – Brisel, Antverpen, Briž – osvežavajući letnji koktel

0

Bliži se leto i vreme za putovanja. Nisam first minute putnik koji već zna gde će kotrljati svoje kofere tokom leta jer se više radujem brzim odlukama, ručnom prtljagu i konceptu „uzmi kartu i kreni“. Kod nas je tradicija da čim se primakne leto, glavno pitanje postane „kuda na more“? Mi kontinentalci, izražavamo veliku strast prema obalama. To je, reklo bi se, jedna posebna vrsta kulture i običaja. Ne tako davno i ovde je, kod imućnijih, postalo popularno da se u zimskom periodu odlazi u tropske predele, a da se tokom vrelog leta, rashlađuju skijajući na glečerima u Švajcarskoj i Francuskoj. Dobar koncept, reklo bi se, mnogima nedostižan. A da li postoji nešto između? Iako volim beli pesak i tirkizna mora, godinama mi vrućine i gužve na granicama, turističkim centrima i plažama sve više smetaju pa letnje dane sve češće provodim u nekim interesantnim gradovima

Ovoga puta biram Belgiju, zemlju koja se često povezuje sa kišnim vremenom i sivim odelima, jer je u njoj centar evropske administracije. Upravo zbog toga Brisel i jeste jedan od najkosmopolitskijih gradova u kome se govori više od stotinu jezika. Kaže se da ovde niko nije stranac, jer trećinu populacije čine migranti iz celog sveta. Briselce još zovu kiekefretters (oni koji „tamane“ piletinu) po slavnim vojnicima koji su u bitkama u 14. veku bili dobro naoružani, ali još bolje opskrbljeni hranom, najviše piletinom. Briž, koji je popularni univerzitetski grad, čuven je po lepoti i dugo nosi nadimak „severna Venecija“. Antverpen je oduvek bio veliki biznis centar i berza dijamanata, jedna od najvećih brodskih luka, ali i centar umetnosti i mode.

Belgija – Brisel, Antverpen, Briž – osvežavajući letnji koktel

Dolazeći kolima u Belgiju iz Nemačke, pre nekoliko godina, moja supruga je poželela da živi u selu u predgrađu Liježa. Toliko o belgijskim selima čijim prirodnim lepotama verno služi čovek. Vožnja kroz Belgiju predstavlja pravi užitak čak i noću, što zbog divne prirode, što zbog osvetljenih autoputeva. Da bi omogućili siguran transport između luka i trgovinskih centara, u vreme ekonomskog buma, Holanđani i Belgijanci su osvetlili auto-puteve još pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. U ovim zemljama se još ne naplaćuje putarina za automobile.

Zbog obilnih padavina, Belgija je najlepša leti. Temeperature su prijatne, bez velikih vrućina a brojni stranci koji rade u evropskim institucijama, odlaze iz grada već polovinom jula. To je vreme za duge gradske šetnje, obilaske muzeja, gradskih festivala, pivnica, restorana i čokoladnih ateljea. Tada Brisel zasija u najlepšim tonovima i arhitekturi Viktora Horte i drugih majstora. Brisel je u celini jedan od najlepših ar nuvo gradova na svetu – iako su zastupljeni i gotika, barok, neoklasicizam i ar deko. U Briselu se može kretati i putevima slavnih umetnika, poput slikara nadrealiste, Rene Magrita, koji je gotovo čitav život proveo u Briselu. Muzej Magrita, sastavni je deo Kraljevskog muzeja lepih umetnosti. Njegova „zelena jabuka“, inače u vlasništvu Pola Makartnija, poslužila je kao simbol za logo Bitlsa ali i kompanije Epl. Bitlsi su se divili njegovom humoru, a činjenica da je vodio skroman život bez skandala, radeći, to jest slikajući svakoga dana od devet do pet, još više ih je intrigirala.

Belgija – Brisel, Antverpen, Briž – osvežavajući letnji koktel

Tu, u komšiluku rođen je i čuveni šansonjer Žak Brel, čiji se muzej danas nalazi, takođe, u blizini Gran Placa.

Ako gazeći po kamenim kockama starog dela grada (Îlot Sacré, kvart sa čuvenim Gran Placom, koji je zbratimljen sa našom Skadarlijom) čujete srceparajuću baladu „Ne ostavljaj me“ (Ne Me Quitte Pas), setite se Brela, ikone svetske šansone koji nikada u karijeri nije otpevao tuđu pesmu. Brisel se može oživeti i kroz poeziju Artura Remboa i Pola Verlena koji su, takođe, deo svojih interesantnih života proveli u ovom gradu.

Svi dobro znaju da je Belgija zemlja piva, čokolade i boemskih kafeterija. Poput čuvenog Café de Flore u Parizu i Brisel je imao svoj boemski kutak koji i danas traje. To je La Fleur en Papier Doré na trgu Staljingrad, mestu gde su obitavali nadrealisti Magrit, Marsel Marien, a kasnije i članovi umetničkog pokreta „Kobra“. Slojevi nikotinskog dima su i danas na zidovima. Takvih intimnih istorijskih mesta u Briselu ima nekoliko, poput L’Archiduc i drugih.

Belgija – Brisel, Antverpen, Briž – osvežavajući letnji koktel

Više od 200 vrsta piva u Belgiji, proizvodi se u manastirima, zbog čega mnogi u šali kažu da je pivo ovde religija. Ginisov rekord sa preko 2000 piva u ponudi, još davno je osvojio briselski kafe „Delirijum“, koji danas prebacuje i broj od 3000 etiketa. Međutim, i ovde se globalizam susreo sa istorijom, pa je u Luvenu, nadomak Brisela smeštena najveća svetska, a belgijsko-brazilska multinacionalna korporacija AB Inbev sa preko 200 brendova. Iako se izvozi u ceo svet, kažu da Belgijanci u poslednjih 30 godina pivo konzumiraju sve manje, što je zabrinjavajuće.

Na putu od Gran Placa ka Grand Sablonu koncentrisan je veliki broj čokoladnih radnjica malih proizvođača. Barem je tako nekada bilo. Danas su mnoge od njih postale deo neke veće, globalne kompanije sa sedištem u Njujorku, Seulu ili Istanbulu ali je kvalitet čokolade, a posebno pralina i trufea, koje su ponos Belgije, i dalje jako visok. Od Žana Nojhausa tvorca čuvenih pralina i Vitamera, preko Godive Jozefa Drapsa, Leonide do novih proizvođača, poput Pjera Markolinija, Belgija je i dalje svetski centar čokolade. Iako je reč o najslađem proizvodu, gorka priča je u pozadini. Vezana je za početke i belgijsku koloniju Kongo, gde je nekada eksploatisan kakaovac u najtežim uslovima. I danas prema podacima Svetske banke, ljudi koji rade na farmama kakaovca žive sa 1,25 dolara po danu, što je šokantan podatak.

Belgija – Brisel, Antverpen, Briž – osvežavajući letnji koktel

U Briselu je živeo i pronalazač saksofona, Adolf Saks. Tu je Viktor Igo pisao „Jadnike“, a Karl Marks, „Manifest komunističke partije“ u kući sa velikim belim labudom na Gran Placu br. 9. U jednom od najlepših starih zdanja, hotela Metropol, s kraja 19. veka, odsedale su najpoznatije javne ličnosti i kraljevske porodice. U ar nuvo kvartu Šatelan, lepo je provesti dan u isprobavanju lokalnih specijaliteta poput čuvenih dagnji i pomfrita za koji tvrde da je njihov izum. Ovde se kao i u drugim delovima Belgije, pa i Francuske, peku najlepši vafli sa čokoladom, višnjama i borovnicama. Danas se neki od belgijskih proizvoda, poput piva, čokolade i endive (vitlof) mogu kupiti i u beogradskim prodavnicama. Gradovi danas gube karakter i liče jedni na druge zbog multinacionalnih prodavnica i banaka koje su zauzele centralne gradske trgove. Preporuka je da se izađe van gradova, jer su u selima i manastirima smeštene male tradicionalne proizvodnje.

Brisel je grad kraljevskih parkova, građevine Atomium podignute za svetsku izložbu 1958, potom brojnih muzeja i koncertnih dvorana. Poslednjih godina izražen je trend dolaska brojnih umetnika iz čitavog sveta u Brisel. U vezi sa tim, otvoren je Vils centar savremene umetnosti ali i uticajne galerije iz Njujorka, Pariza i Londona, poput Gledston galerije, Almin Reš i drugih. Jedan od prelepih, statusno i istorijski moćnih gradova jeste Antverpen. Nekada dom slavnih Rubensa, Van Dajka i poznate slikarske škole, danas je centar antverpenske šestorke modnih kreatora i jednog od najpoznatijih konceptualnih umetnika sveta, Jana Fabra, dobro poznatog beogradskoj publici. Fabr u Antverpenu vodi pozorišnu kompaniju „Trublejn“ čija je dvadesetčetvorosatna predstava ‌„Planina Olimp“ izvedena na prošlogodišnjem Bitefu.

Belgija – Brisel, Antverpen, Briž – osvežavajući letnji koktel

Dobro došli u posetu zanosnom Antverpenu i gospodi (sinjoren – stari nadimak iz doba Španaca) koja ovde živi.

Nastaviće se…

Tekst i foto: Aleksandar Peković

 

Share.

Comments are closed.