Dan zaljubljenih mami uzdahe

0

Februar-izdašan, onaj koji ima puno da izdahne, da iznedri, da daje. I tako nekako i jeste: puno festivala, puno planova, puno sajmova i sve to u samo 28 dana. Navalite, još malo, pa nestalo! Jedini problem može nastati onda kad počnemo preturati po džepovima i shvatimo da je prethodni mesec bio finansijski zadašan. Zadišem se još uvek, kad pomislim na sve one slilne gozbe i kad osetim svoju novu težinu usled sile gravitiranja. Otuda, verovatno i ta prirodna ravnoteža: pantalone su tešnje a kožni zavezak u džepu može da diše. I šta nam onda ostaje, nego da se okrenemo ljubavi. Negde na pola ovog izdašnog meseca, on ima da nam da još i podsetnik na sitnice koje život znače. Vredna stvar, nema šta! Eto, ako niste primetili i kultura je na popustu u ovom mesecu. Kultura se, vidim, servira u dobro poznatim i renomiranim ustanovama u našem gradu. To sve neodoljivo liči na nekakve restorane ili gostionice – i oni vam uzimaju kaput i kišobran na ulazu, hostese vas dočekuju, osmehuju se, ali alkohol se ne služi, uglavnom. Čaša i flaša nisu nešto što je uobičajen protokol, osim kad su kakve premijere na meniju, ali dozvoljen aksesoar, uz džepni dvogled, je svakako i džepna čutura.
Nego, da se mi vratimo na sitnice koje život znače. Ljubav i vino su tema ovih dana, neosporno. Dve, vrlo spojive stvari: „Pričaću ti o ljubavi uz čašu vina“, ili „Popijmo čašu vina s ljubavlju“. Divno. A gde? Zahvaljujući xenii, ljubavi prema strancima, posetiocima i gostima, koja se u današnjici obrela kao ugostiteljstvo i to u raznim fizičkim formatima, imamo gde. Ovu priču bismo mogli preneti u kakav prostor gde možemo slaviti ljubav i pijuckati kakvo dobro vino, ali ja bih uz malo muzike u pozadini. Onako, da ne bude preglasno, da nam se energije mogu prepoznati. S obzirom da smo ovaj mesec definisali kao izdašan, on i dalje opravdava svoj naziv delima. Ovo je još i mesec džez muzike. Džez je, kažu, ćakulanje instrumenata među sobom, razgovor, pa i strastvena nadvikivka. Opet, divno! Put pod noge, pa da se ugostimo. Ima tu u blizini, e sad, ne znam sa koje strane sveta dolazite i koliko morate da putujete, ali ako ste u Beogradu, ima jedan most, plavih ograda, preko Save se uzdiže. Baš u podnožju njega, sa ove starogradske strane, grupa xenofila, napravila je „Baštu“. Divan jedan kutak. Ne bih ga opisivala, ali sam u obavezi da kažem da je sušta definicija ugostiteljstva i februara. Izvolite, smestite se, s ljubavlju ste pozvani.
I na kraju, ne, nemojte misliti da ja znam ugostiti, to je dar i specifičnost svoje vrste. Ja samo znam izdahnuti pokoji red o tome, neizostavno u februaru, uz čašu dobrog soka od grožđa.
Tekst: Nevena Ćurčić

Share.

Comments are closed.