Dođite u restoran… U stan… U utorak

0

Radoznalost je glavni temelj obrazovanja. A ako mi kažete da je radoznalost ubila mačku, mogu samo reći da je mačka umrla plemenitom smrću.
Arnold Edinborough
Uprkos simpatijama prema najumiljatijim zverima, u nastavku ove pisanije ja ću se, pogađate, baviti samo ljudskom radoznalošću i to onom gurmanskom, spram interesovanja ovog magazina. Pre svega, da bih zadovoljio vašu, dobro bi bi bilo da otkrijem o čemu će biti reči u nastavku teksta. Dakle, da nema te radoznalosti, ne bi bilo ni ovog teksta o ne tako novom ugostiteljskom konceptu, koji u odnosu na ponudu ima različite nazive kao Pop-up restoran, Anti restoran ili jednostavno „Dinner Club“. I pored toga što se nastanak ove ideje da restoran može biti bilo gde pa čak i u vašem stanu, vezuje za Kubu gde nije bio uslovljen više puta pomenutom radoznalošću, već pravnom regulativom po kojoj niko ne može da poseduje restoran, procvat se desio u SAD i Velikoj Britaniji upravo zbog te razuzdane znatiželje i potrebe ljudi da probaju nešto novo. Kako ljubitelja hrane i pića, koje inače zovu „foodies“ na gastronomskim scenama širom sveta ima „k’o Karića“, čitava pojava je dobila ozbiljne razmere pa su se u mnogim zemljama pojavili različiti pokreti sa mnogobrojnim sledbenicima. Na žalost svih ovdašnjih gurmana sve ovo se nije zapatilo na teritoriji majčice Srbije, što je i jedan od razloga da nam svoj „restoran u stanu“ predstavi jedna Šveđanka iz Stokholma.

Marija Paulson je muzičarka, kopirajter i skorašnja mama koja je na ideju da počne sa organizacijom večera u svom stanu u centru Stokholma došla za vreme boravka u Americi. Počelo je tako što je najpre pozvala prijatelje, a onda je priča počela da se širi, da bi najveći broj gostiju iznosio sedamnaest ljudi koji su jednog utorka zauzeli čitav stan.
-Moja osnovna ideja je da se ljudi ovde osećaju kao kod svoje kuće, odnosno sve je postavljeno kao da je u pitanju jedna velika porodica koja se okuplja samo utorkom. Gosti su uglavnom kombinacija naših prijatelja i ljudi koji su potpuni stranci. Na meniju je samo jedno jelo, ponekad uz desert i to košta bez alkohola negde oko 15 evra – kaže g-đa Paulson.
Marija nije profesionalna kuvarica tako da su jela prilično jednostavna, a ako želite da popijete nešto osim vode, moraćete to da ponesete sa sobom jer ovo nije pravi restoran, a švedski zakoni su veoma rigorozni po pitanju alkohola. Od svega toga ne može da se zaradi puno novca, a i zakoni ne dozvoljavaju da se čitava priča širi. Marija poznaje par ljudi iz Stokholma koji ovo rade drugačije i registrovali su se kao restoran što dosta košta i zahteva punu posvećenost što ona nije želela.
-Nazvali smo se Diner klub zato što su u pitanju ljudi koji imaju slične afinitete prema hrani i životu uopšte. To je takođe način da ne platite taksu jer klub ima članove i spisak ljudi koji će vam doći na večeru recimo svakog utorka. Hrana je veoma različita, evo na primer prošli utorak je na meniju bio meksički čili i kućna verzija tortilja, a uvek imam i nešto vegeterijansko ili neku takvu verziju jela zato što ljudi žele i to da jedu. Sledeći utorak ćemo imati springrols a nekada imamo sečuan ili korejsku hranu. Ipak najčešće je na jelovniku tradicionalna švedska kuhinja kao što su ćufte od mesa i losos, a pripremam i supu i domaći hleb jer sve treba da izgleda kao da kuvam za mene i moju porodicu. Kućna verzija kobasica je takođe veoma popularna pa kada to spremam bude mnogo rezervacija. Inače sve funkcioniše preko fejsbuk stranice gde imam u klubu više od 700 ljudi. U početku su to bili samo moji prijatelji, ali sada nas ima stvarno dosta. Nikada nisam radila neki marketing vezano za ovo jedino što pišem blog za švedski El magazin pa su neki ljudi tako saznali za klub. Kada sam počela pre dve godine bilo je samo 50 ljudi, ali eto to je magija društvenih mreža. Nekada je sve puno i moram da otkazujem ljudima, ali obično nas je desetak. Ponekad čak pokušavaju da mi pomognu oko hrane ali ja ih vraćam na svoje mesto. Jelovnik postavljam svake nedelje i ako nešto ne volite, naravno onda komentarišete pa ja to korigujem. Pored toga, ako je neko alergičan na neku namirnicu, upozori me ranije na to. Imamo dobru radnju u komšiluku sa dosta organske hrane i ja se trudim da sve bude spremljeno na taj način, a idem i na pijacu da bi sve bilo sveže. Takođe, imamo i puno sveže ribe ovde i ja to obilato koristim – navodi Marija i dodaje da su ljudi obično veoma zadovoljni, ali se jednom desilo da nije dobro spremila ribu, pa je rekla ljudima da ne moraju da plate. Međutim, svi su reagovali veoma pozitivno i ponovo došli sledećeg utorka.
-Želim da sve ostane ovako maleno i u budućnosti, a sada kada sam dobila bebu i kuvam za nju imam ideju da jedan utorak dođu roditelji sa bebama da bih pokazala ljudima kako je lepo i veoma lako kuvati za bebe koje će se uostalom jednog dana učlaniti u moj klub – uz osmeh završava svoju priču Marija Paulson.

Share.

Comments are closed.