Mon Sen Mišel, magija ili kako su plima i oseka radile srcem

0

Mon Sen Mišel (LE MONT SAINT MICHEL), magično ostrvo na kome se nalazi srednjevekovni manastir koji prkosi vremenu i prirodi, ubraja se u najlepše znamenitosti Francuske. Vekovima već jedna od glavnih mesta hodočašća, ova svetinja je pod zaštitom UNESCO-a kao svetska baština,baš kao i zaliv oko nje od čije lepote zastaje dah.

Ovo stenovito ostrvo nalazi se u kanalu La Manš, u oblasti gde se Normandija i Bretanja spajaju. Najpoznatija znamenitost ostrva je benediktinski manastir koji dominira ostrvom kao najbolji primer srednjovekovne francuske arhitekture. Izgradnja manastira u trajanju od 1300 godina, na nepristupačnoj i negostoljubivoj  lokaciji, predstavlja nesporan tehnički i umetnički podvig. U manastiru i danas živi nekoliko benediktinskih monaha. Postoji i predanje koje vrlo rado monasi pripovedaju, priča se da je tadašnjeg biskupa posetio lično Arhangel Mihailo i prisilio ga da baš na ovom mestu izgradi velelepnu bogomolju. I stvarno, ima nečeg u silueti manastirskog zdanja, od davnina je bila simbol jačanja duha hodočasnika. Ostale zgrade neverovatne lepote našle su svoje mesto duž strmih ulica, čineći ovo ostrvo nestvarinm rajem. One su danas pretvorene u muzeje, hotele, restorane i butike za današnje turiste. Da nikog nije ostavilo ravnodušnim, Mon Sen Mišel ostrvo je inspirisalo i filmsku produkciju, pa je poslužilo kao inspiracija i model za izgradnju grada Minas Tirita koji se pojavljuje u filmu „Gospodar prstenova“.

Jedinstvenu lepotu i dokaz izvanredne vrednosti ovog spomenika podržava i sama priroda. Možda i najfascinantniji detalj u vezi sa ovim mestom je podatak da ćete uveče zaspavati na ostrvu, a ujutru se probuditi na poluostrvu. Još od osnivanja,monasi su morali pažljivo da prelaze put od ostrva do kopna, jer u to vreme nije postojao put, a plima i oseka su se vrlo brzo smenjivale. U zavisnosti od dela dana, menjala se ćud mora koje kao da je kažnjavalo ljude oduzimajući im svake večeri put. Štaviše, na ulaznim vratima nalazi se raspored do kada treba da napustite poluostrvo, dok ne postane ostrvo, ako ne želite da plivate. Tek početkom 1900-te godine napravljen je nasip, koji je povezivao ostrvo sa kopnom, što je omogućilo sveštenicima, kasnije i turistima pristup. Broj turista se stalno povećava, svake godine ovu lokaciju poseti preko 3 miliona turista.

Sve ovo čini mali deo onoga što ovo božanstveno zdanje nudi. Mesto isprepletano istorijom, duhovnošću i energijom, najtoplija je preporuka. Ovde svaki deo grada ima svoju priču, svaki ćošak manir, a svaki bedem ponosno čuva bogatu istoriju utkanu u svaki kamen.

Share.

Comments are closed.