Rakija u ljubavi sa hranom

0

O žestokom alkoholnom piću zvanom rakija, ovde nije zahvalno puno govoriti iz više prilično objektivnih razloga. Pre svega, osim što živimo među najmanje sedam miliona fudbalskih selektora i premijera, poznato je da svaka srpska kuća ima najbolju “radžu” domaće proizvodnje kojoj ne može prići nijedan viski, votka i ostala boranija. Pored toga svi znaju da rakiju treba piti, a ne gubiti vreme na prazne priče o tome kako je ispeći, u čemu je čuvati ili na kraju, kako je pravilno konzumirati. Stoga sam rešio da ovaj tekst krene linijom manjeg otpora, da o rakiji napišem nešto obično i prosto, nešto što neće uvrediti sve vrsne poznavaoce ove magične tečnosti i da rakiji dodelim drugačiju ulogu, odnosno da je posmatram kao deo nečeg mnogo većeg. Zato evo nekoliko reči o tome šta sve može da vam donese jedan tako savršen par kao što je: rakija – meze.

Na ovim prostorima se oduvek rakija ispijala uz neku hranu. Ta hrana ili “meze” (reč koju su nam kao i druge “važne stvari” u amanet ostavili Turci) je uglavnom zavisila od geografije, ekonomije, pa i sociologije, ali pre svega od istorije koja je ovde određivala način života, a samim tim šta i da li ćemo uopšte nešto jesti i piti. Naši roditelji bi se sigurno veoma iznenadili nekim mezetlucima koje poslužujemo uz rakiju, pre svega zbog toga što su se hrana, ali i rakije promenili do neprepoznavanja. Sa druge strane svaka rasprava vezana za slaganje rakije i hrane nema mnogo smisla i uvek počinje pravilom da: pravila nema! Ne postoji tačno i pogrešno i naravno samim tim, ne postoji savršenstvo. Sve je prepušteno ukusu uživaoca, te ako vam se dopada određena kombinacija, bez obzira koliko eksentrična ona bila, slobodno se prepustite zadovoljstvu zajedno sa ostalim odraslim istomišljenicima. Jer rakija se pijucka u kući, mada je neki više vole u kafani, u dobrom društvu uz još bolju priču i najbolju hranu. Merak je za dušu i telo. A mezeti se polako: krenite od voća, pa pršuta i sir, paprika… znalački na čačkalicu. Sve je stvar mašte, budžeta, prilike i ukusa – sveže, toplo ili hladno, hrskavo ili meko… vama na volju, a da sve ovo ne bude puko ceđenje pljuvačnih žlezda, evo i nekoliko konkretnih (pomalo neuobičajenih) primera. Pa, izvol’te:

Uz barikiranu lozovaču:
Isecite baget na kriške i stavite ga u rernu da se malo zapeče da bi bio hrskav. Zatim ga premažite čenom belog luka i stavite po krišku paradajza na svako parče hleba. Ispržite na maslacu i maslinovom ulju glavicu sitno seckanog crnog luka i vrganje. Začinite po želji i obavezno dodajte malo kima. Spremnu smesu složite na paradajz i dekorišite parčetom kozjeg sira.

Uz staru dobru šljivovicu:
Iskoristite sezonu špargli i spojite Francusku i Srbiju (Luj XIV je najzaslužniji za njenu popularnost u Evropi) ovim jednostavnim zalogajem. Na kratko obariti špargle, a zatim ih šokirati hladnom vodom. Obmotajte svaku šparglu parčetom mesnate slanine, a zatim je upakujte u traku lisnatog testa. Spremne paketiće premažite žumancetom i pospite rendanim kačkavaljem, a onda ih ispecite u rerni.

Uz osvežavajuću jabukovaču:
Izrendajte krompir koji ćete pomešati sa brašnom, jajetom, sitno iseckanim lukom i dodajte so i biber po želji. Od te smese formirajte krokete koje ćete ispržiti na ulju. Aranžirajte ohlađene krokete pireom od jabuke u koji ćete dodati malo kalvadosa. Zalogaje ukrasite listovima žalfije.

Foto. Lena Nešić

Share.

Comments are closed.