Ruža svetova – Vinski praznik u Nišu

0

Postoji opravdana sumnja da motor koji pokreće civilizaciju kao gorivo koristi sirovu komparaciju, a povremeno i njene derivate. Stoga je malo pregrubo reći da samo mi patimo od veličine, kao i pozicioniranja unutar neke skale definisane u Briselskom, planetarnom zavodu za mere. Niš? Gde ga svrstati? Ajd’ da probamo… Niš je taman toliki da sve što u njemu zasija – zaslepi svojim sjajem, a sve što tone – potone dublje. Dakle, poseduje najosnovnije atribute za status velikog grada, ali je i dovoljno mali da bude intiman. Idealna lokacija za eksploataciju nadahnuća. Žestoko rabljeni termin za lokacije na kojima se vazdušna strujanja presecaju, popularna „ruža vetrova“, može se u slučaju ovog prelepog grada malo modifikovati. Niš je „ruža svetova“! Tu je naprosto, sve. A kada se već poseduje sve, onda je sasvim logično da postoji i sajam vina na otvorenom. Sajam koji je ciljano (od strane agilnih organizatora) na medijskoj margini, ali koji ima nebrojeno puta veću zapreminu duše, od mnogih izvikanih. Zato je vrtoglavom brzinom postao kultni i zato je mnogim vinarima, vinskim znalcima i ljubiteljima vina debelim flomasterom ubeležen po kalendarima. Ovoga leta je, dakle, na Niškoj tvrđavi, održan peti Wine & Fine Naissus sajam vina.

Organizatori ovog vinskog praznika iz godine u godinu idu po korak dalje. U gotovo sakralnom ambijentu tvrđave, uz kontrolisane zvuke koji se sa lakoćom probijaju kroz vazduh iz pluća moćnog Nišvilla, svaki vinoljubac je imao veliki motiv da kuka u ćošku zbog kratkoće (dva dana) događaja. Potpuno je jasno da uspeh manifestacije zavisi od tri osnovna faktora. To su: motiv, organizacija i publika. Pa da vidimo o čemu se tu radilo i o čemu će se ubuduće raditi.
– Motiv: Motiv organizatora ove svetkovine je, pre svega, upoznavanje vinske publike Niša i okoline sa stanjem i tendencijama proizvodnje vina u Srbiji i komšiluku. Onoliko, koliko su u mogućnosti… Srbija nije i ne sme biti samo Beograd, pošto bi to bio klasičan kolektivni suicid. No, da ne mešamo ovde politiku, mada ona svugde uvaljuje svoju krastavu nosinu. Stvara se sve više moćnih vinskih centara širom Srbije, pa je sasvim logično da i Niš dobije poziciju svetionika vaskrslog srpskog vinarstva u tom delu zemlje. Dominantni trougao (Beograd, Novi Sad, Niš) se ionako nezaustavljivo širi, pa bi se komotno mogli reći da je taj trougao ekspandirao u nesamerljivi mnogougao (Kragujevac, Aleksandrovac, Jagodina, Subotica, Negotin, Lazarevac, Vršac, Šabac, Kruševac…). Da ne bude greške, pričamo o centrima promocije i rastuće eksploatacije onog najboljeg što pravimo, pored sestre rakije, a to je – vino! Dakle, motiva za veličanstvenu svetkovinu širokog spektra u Nišu, ne manjka. No, motiv, sam po sebi, potreban je, ali ne i dovoljan uslov za akciju.
– Organizacija: Prožimanje ozbiljnog profesionalizma i fanatičnog entuzijazma je nešto što se svakog trenutka oseća na ovom festivalu. Ono što se obično ne vidi, sem kad ne valja, na Tvrđavi je šljakalo za svaku pohvalu. Voda, led, đubre, hrana, itd… Konkretno, evo jednog primera koji opravdano ili neopravdano odsutnim može dati neku sliku nivoa organizacije. Izuzetno veliki broj rashladnih sanduka sa staklenim vratima, popularnih frižidera, na sve strane, nisu nešto uobičajeno po festivalima. Pogotovo ako je dešavanje na otvorenom. Vremenske prilike su inače, ove godine takve da je bilo prijatnije biti u Smederevu pored visoke furune, nego na ulici. Stoga su neophodni rashladni uređaji za tečnosti koje se predstavljaju. E sad, ako zabodete pedeset frižidera u jedan produžni kabl, postoji ozbiljna opasnost da vam osigurač istera oko. Dakle, bilo je potrebno „dogurati“ struju za veliki broj ozbiljnih potrošača, a da narod „ne igra lastiš“ preko kablova. Kablovi se nisu ni videli, a sve je radilo. Mislim, to je sitnica, ali na sitnicama se pada. Devojke i momci, da ne kažemo – osoblje, obučeni kako smo već pisali „po prvoj rimskoj modi“, sem izuzetne pomoći izlagačima i posetiocima, činili su dekor nečega što je ličilo na dramski performans „ljute Antike“. Odbranjen doktorski rad na temu – Detalj.
– Publika: Predrag Peca Janković, organizator ovog događaja, uporno „gura“ princip polupropustljive membrane na ulazu. Protok publike funkcioniše po principu pozivnica, kojih je mnogo, ali su navodno, neophodne. Praksa je pokazala da niko ljubazan i vaspitan, pa i pored neposedovanja pozivnice, nije ostao napolju da se češe o kapiju. Kvalitet publike, bila to estradna, sportska ili festivalska priredba, uvek najbolje procenjuju neposredni akteri. Po izjavama ljudi koji su stajali iza štandova naših sjajnih vinarija, Nišlije i njihovi gosti su se lansirali u sam vrh vinske publike, kao takve. Neverovatan broj prelepih dama i pristojne gospode, svih uzrasta, osvojio je sve simpatije izlagača. Oni iskusniji, kojima ovo nije „prvi Niš“, svesno su angažovali, pa i višak ljudstva, ne bi li na taj način ostavili sebi veći prostor, zašto ne reći, i za uživanje u druženju sa kolegama i Nišlijama. „Rukiji“, odnosno novajlije na Tvrđavi, od sledećeg festivala obećavaju preuzimanje takve prakse. I to dovoljno govori…
Da se ovde ne bi pogubili sa (koliko god, nedovoljno je) hvaljenjem organizacije i publike, dotaći ćemo se i onog najvažnijeg, odnosno onog što čitavu ovu priču i inicira. Vino! Merilo uspešnosti svakog vinskog događaja je kvalitet onoga što se publici prezentuje. Možda je ove godine u Nišu bilo nešto manje „zvučnih imena“, ali se kroz pojačani „drugi ešalon“, zaista predstavila vinska Srbija u celini. Većina vina koja su pobrala brojne uspehe širom sveta, bila su „na položaju“. Ceo jug Srbije svojata, sa manje ili više prava, Niš kao svoju prestonicu, pa je frontalni nastup Župljana iz komšiluka nešto podrazumevajuće. Za one sa jeftinijim ulaznicama, to znači da je tamjanike i prokupca bilo u respektabilnim količinama. Ono što je posebno obradovalo divne Nišlije je, sada već tradicionalan dolazak nekolicine vojvođanskih vinarija, koje u Nišu već imaju ozbiljnu publiku. Kada vidimo vinarije sa juga na festivalima sa severa i obrnuto, srce nam je puno. To konkretno znači da je vinska Srbija jedan kompaktan prostor u kome ima mesta za svakog ko ovom poslu pristupa punog srca i predaje mu se potpuno.
Vinski biznis se kod nas vrtoglavom brzinom širi. Naravno da postoje određene nesuglasice, ali globalno gledano, daleko manjeg obima no što je to slučaj u drugim delatnostima. Sve što je lepo, dobro i pozitivno, gotovo da zahteva prezentovanje u cilju podizanja svesti o nečemu što, za ime Boga, valja! Stoga su festivali, poput ovog u Nišu, ali samo ako su do tančina profesionalno odrađeni, ozbiljna potreba. Festivala imamo dovoljno, profesionalizam se gotovo svakodnevno nadograđuje, pa se može reći da je „na ovom terenu“ izuzetna perspektiva. Na nama (medijima) je da to osvetljavamo, sugerišemo i ukazujemo na eventualne propuste. Što se tiče festivala u Nišu, tu se sve svodi samo na osvetljavanje! I to osvetljavanje do bola u očima. Ne propustite ga sledeće godine, pošto je kajanje jako tužan hobi.
Nenad Andrić

Share.

Comments are closed.