Šta to „izjeda” poslove sa restoranima?

0

Prošlog meseca menadžment lanca “Byron” burgera  iz Britanije izašao je u javnost sa planom spasavanja kompanije, planom kako da se reše finansijski problem, a po svemu sudeći, rešenje će dovesti do zatvaranja čak 20 restorana. Isti problem je zadesio i restorane Jamie Oliver-a, finansijska kriza dovela je do zatvaranja 12 od 37 restorana, što je drugi talas zatvaranja u roku od jedne godine. „Restaurant Group“ , lanac restorana koji poseduju „Frankie and Bennys and Garfunkels“, je od početka 2015. godine do sada izgubio gotovo dve trećine svoje vrednosti.

Šta je pošlo naopako?

Preduzetnik Luke Johnson, čovek koji je pomogao da se razvije i proširi „Pizza Express“ u devedestim godinama, kaže da je čitav sektor prehrambene industrije u Bitaniji pod velikim pritiskom. Sve kompanije su dužne da podignu cenu radnog sata, a samim tim i plate, da plaćaju visoke takse pripravničkog staža, i nerealno visoke cene rentiranja poslovnog prostora.

Predsednik upravnog odbora lanca restorana „3Sixty Restaurants, Johnson, dodao je da pored sve skupljih obaveza i nameta, visoka cena namirnica direktno ugrožava sve restorane i ugostiteljske objekte. Ovo je konkretno problem u Oliverovom lancu restorana, problem cena namirnica koje konstantno rastu u kombinaciji sa obavezama prema državi, fondovima i bankama. Veći deo namirnica se uvozi derektno iz Italije, a sve je prilično poskupelo zbog Bregzita, glasanja da se izađe iz EU, i funte, nacionalne valute koja je izgubila na svojoj vrednosti.

Roger Tejwani, šef potrošačkog sektora na berzanskom tržištu „Finncap“, je prilično pojednostavio ovu stvar rekavši da restorana ima previše, i da je neminovno da se pojedini lanci smanje, možda čak i potpuno ugase. Potrošačima je ostavljena velika mogućnost izbora, sto ugrožava lojalnost nekim brendovima, dok društvene mreže omogućavaju ljudima da budu svesniji šireg asortimana i celokupne ponude. Neki od faktora koji su uticali na smanjenje prometa i poslovanja u restoranima u Britaniji su:

Društvene mreže

Roger Tejwani je naveo da restorani trebaju da se osavremene, da budu u toku, i da na vreme moraju da razumeju potrošačku tehnologiku i navike. Mlađi potrošači, a ovo je definitivno njihovo vreme, očekuju da dokumentuju ono što rade, da imaju mogućnost da budu kul, i da to pokažu na društvenim mrežama. Restoran i okruženje mora biti instagram-friendly i facebook-ready, a sve to zahteva određena ulaganja, kako vremena, tako i novca. Nekad je nemoguće naći sredsta, banke nisu uvek u mogućnosti da finansiraju, a sve je teže naći privatne fondove kao izvore finansiranja.

Bregzit igranka

Neizvesnost koju je bregzit izazvao utiče na prehrambeni sektor, kako navode iz konsultantske kuće „Deloitte“. Poverenje potrošača je rapidno padalo tokom cele 2017. godine, vršeći pritisak na potrošnju stvari koje nisu nužne, a u to spada i odlazak u restorane. Kako još kažu, ova 2018. godina će biti izazovna i neizvesna za sve zaposlene u ugostiteljstvu. Nikako ne treba zanemariti neformalna iskustva, zdrave namirnice i održive izvore hrane. Ovo je najgori period za restorane još od 2012. godine.

Naručivanje hrane

Firme za dostavljenje hrane, kao „Just Eat“ i „Deliveroo“ , su mač sa dve oštrice u suštini. One mogu povećati prodaju, ujedno povećati i profit, ali i vršiti pritisak na restorane koji nemaju dovoljno osoblja za obavljanje dostave hrane. Drugi nedostatak je visoka cena dostave, kao i gubitak prilike da se uz obrok prodaju neki profitabilni dodaci, kao što su pića. Takođe, ovaj servis je hibrid modernog društva, nusproizvod brzog života, otuđenosti i nasušne potrebe za hranom. Restoran je za uživanje, za druženje i  kolektivno zadovoljstvo, a naručivanje hrane je intimnija i izolovanija, ličnija satisfakcija.

Sve u svemu, sektor ugostiteljstva će zadržati neko svoje osnovno „zdravlje“, uvek treba naći pravu meru,ostati savremen i biti uporan. Restorani su moderni hramovi, hrana i pića se ritualno žrtvuju, a pravo zadovoljstvo i uživanje će uvek biti u modi.

Share.

Comments are closed.