Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije

0

TU!: Koji su, po vašem mišljenju, najvažniji turistički potencijali Srbije?

TM: Turizam je delatnost koja budi čula, poigrava se sa emocijama i gostiju, ali i samih domaćina i ono što je najvažnije – turizam je magija priče. Splet tradicionalnog i novog, burne istorije, kulturne baštine, bogatih ukusa i plemenitih mirisa, prijateljskih i druželjubivih gestova i dodira, čini da Beograd i čitava Srbija već na prvi pogled privuku one koji ovde borave. Planine, nacionalni parkovi, reke i jezera, pružaju odlične lokacije za razvoj planinskog i nautičkog turizma, ali i aktivan odmor u prirodi – od lova i ribolova do ekstremnih sportova. Više od 1000 izvorišta hladne i tople mineralne vode, kao i povoljni klimatski uslovi i geografski položaj, pogoduju razvoju klimatsko-banjskog turizma. Kulturno-istorijska baština Srbije počinje praistorijskim arheološkim nalazištima i antičkim nasleđem, a najbogatija je srpskim srednjovekovnim crkvama i manastirima, od kojih su neki uvršćeni i u Uneskovu kulturnu baštinu. Gradovi sa raskošnom mešavinom istorije, arhitekture, kulture i zabave, sa modernim kongresnim centrima i sve većim brojem hotela razvili su raznovrsne vidove aktivnog, poslovnog i city break turizma. U Srbiji se tokom cele godine organizuje više od 900 manifestacija, kulturnih, tradicionalnih, sportskih i muzičkih, koje su svrstale Srbiju u top deset destinacija, po mnogim svetskim vodičima.

TU!: Na čelu ste sektora turizma PKS-a. Kakva je uloga sektora kada su u pitanju podrška i pomoć turizmu kao privrednoj grani?

TM: Udruženje za turizam Privredne komore Srbije čini osam grupacija koje se po kategoriji delatnosti i usluga razlikuju i dele na: grupaciju hotela, hostela, grupaciju za ruralni turizam, zdravstveni, nautički, na grupaciju organizatora događaja, pružaoca usluge hrane i pića i turističkih agencija. Kako je turizam  veoma važan segment privrede i predstavlja granu koja daje mogućnost za ekonomski i socijalni razvoj celog društva, Privredna komora Srbije upravo svim svojim članicama daje mogućnost da se predstave na sajmovima, promovišu svoje proizvode stranim delegacijama, okuplja privredu i zajedno sa njom inicira sve izmene zakona i odluka, kada je to neophodno, i pažljivo vodi brigu o svojim članicama čije su usluge i proizvodi najvidljiviji i najistaknutiji promoteri svoje delatnosti, ali i cele destinacije. Privredna komora Srbije je produžena ruka privrede i moćni mehanizam čiji se glas veoma poštuje i čuje u svim državnim i lokalnim organima. Takođe, treba pomenuti i saradnju sa Fondom za razvoj Republike Srbije koji svake godine opredeljuje sredstva za subjekte turističke privrede kroz razne konkurse, zatim sa Razvojnom agencijom Srbije, Ministarstvom turizma, trgovine i telekomunikacija, ali i stranim izvorima finansiranja kroz razne fondove i prekograničnu saradnju.

TU!: U kom pravcu bi, po vama, trebalo da se kreću dalje aktivnosti?

TM: Veoma je značajno da se sve institucije i privredni subjekti, koji imaju budžete za promociju destinacije, ujedine i da se za čitavu godinu napravi jednoobrazni plan aktivnosti turističkih organizacija, komora, udruženja, ministarstava i samih predstavnika turističke privrede. Sav novac treba zajednički iskoristiti, a kampanje, nastup na trzištima i način komunikacije brenda i ponude, ne smeju da se razilaze. Svako tržište zahteva da se dobro analizira, i da se priđe pojedinačno svakoj strukturi turista sa unikatnim ponudama. Neki turisti Srbiju vide kao destinaciju za odmor u prirodi, neki za dobar provod na festivalima, neki kao kongresnu destinaciju, ali sve te tipove turista treba direktno targetirati i prići im sa jedinstvenom strategijom. Pritom, svi mi, na samoj destinaciji, moramo da se pripremimo za nove turiste, njihove navike, potrošnju i potražnju prilikom boravka u Srbiji. Nova tržišta imaju različite standarde, stilove života, kulturološke navike, način komunikacije i mi kao destinacija moramo da se uskladimo i edukujemo pravovremeno ukoliko planiramo da imamo konstantan rast sa kineskog, indijskog, japanskog trzišta, ali i iz Emirata, Irana i SAD.

TU!: Šta je okosnica rada sektora PKS-a od kada ste vi rukovodilac?

TM: Turizam je živa grana industrije i svaka promena od meteorološke do privredne vidno utiče na dnevni protok turista. Turizam čine prvenstveno ljudi i to svi oni koji su u lancu ishrane, proizvodnje, trgovine i usluga. Srbija je zemlja koja ima zaista mnogo da ponudi, ističe se svojom istorijom i prirodnim lepotama kao egzotična destinacija pogotovo prekookeanskim turistima. Upravo je zbog njih Udruženje za turizam, zajedno sa susednim komorama, krenulo u pripremu i promociju zajedničkih turističkih proizvoda kako bi se ceo region predstavio. Zajedno sa Komorom Crne Gore predstavljen je turistički proizvod na Sajmu turizma u Beogradu ove godine, a u izradi je novi sa Makedonijom. Oba proizvoda okupljaju više od 100 privrednih subjekata iz raznih delova zemlje i delatnosti. Istakla bih, takođe, da je Privredna komora Srbije kroz saradnju sa Gradom Beogradom, odnosno BEOKOM servisom promovisala vodič za organizatore događaja sa svim procedurama i institucijama kojima organizatori treba da se obrate za dozvole. Zatim, treba reći da je Udruženje za turizam prvi put nastupilo na LORIST-u, gde je pozvalo sve svoje članice da se pridruže. Plan je da se pojavimo i na Sajmu turizma u Beogradu 2018.

TU!: Da li privredni subjekti, koji se bave turizmom, koriste usluge PKS-a i da li su dovoljno inforimisani o mogućnostima saradnje sa vama?

TM: Nažalost, ne. Novi tim ljudi u Privrednoj komori stalno pokušava da iskomunicira značaj same komore za privredu, kao i broj usluga koje mi nudimo svojim članicama. Već sam pomenula usluge, ali ono što privreda treba da shvati jeste da ima svoje ogledalo u komori i da mi emitujemo njihove želje i planove ka svim državnim institucijama, fondovima, nevladinim organizacijama i stranim ulagačima. Naš posao je da osluškujemo kako diše privreda, da brinemo o poslovnom ambijentu, povezujemo investitore, i radimo na plasmanu robe naših članica na određenim tržištima.

TU!: Koje su turističke destinacije u Srbiji vama interesantne i koje rado preporučujete strancima?

TM: Srbija je zaista prepuna skrovitih predela, zapostavljenih spomenika i građevina. Imala sam priliku da upoznam i sarađujem sa sjajnom grupom mladih ljudi, njih petoro koji se bave svojim različitim poslovima, a otkrivanje najlepših potencijala Srbije im je hobi. Zovu se „Trippin Srbija“ i topla preporuka za sve je ispratiti njihova putešestvija na Instagramu i Facebooku. Što se mene lično tiče, ljubitelj sam Vojvodine, na primer Perkovog salaša, Banoštora, koji krije nekoliko malih vinarija, pa čak i jednu organsku, Salaša i vinarije Zvonka Bogdana, zatim vinarije „Šapat“, Sremske Kamenice, to jest „Brežuljka ljubavi“, Pećinaca i Muzeja hleba sa Deliblatskom peščarom. Dok, sa druge strane, imamo i Uvac koji ostavlja bez daha, Viminacium, Lepenski vir, ali i ručak na Kapetan Mišinom bregu. Nikada neću zaboraviti jednog vrlo neobičnog čoveka, poznatog kao Neša Travka koji u centru Niša ima kuću čaja, ali to može biti i restoran sa svim namirnicama koje su od trave i biljaka, tako da se nude kobasice od trave, salate, kuvana jela. I za sam kraj, pošto sam veliki ljubitelj zime, moj favorit je Kopaonik. Jer, topla koliba na stazi Jaram sa pucketanjem kamina, snežna jutra, promrzli prsti i škripa snega pod snoubordom, nemaju cenu.

Tekst: Zorica Vuletić

Share.

Comments are closed.