Višegrad nije više samo stari grad, već pravi turstički centar. Posle višegodišnjih ulaganja, postao je mesto o kojem se priča širom Evrope i sveta. U prošlosti su ga proslavili Mehmed-paša Sokolović izgradnjom čuvenog mosta na Drini i pisac Ivo Andrić knjigom „Na Drini ćuprija“, za koju je dobio i Nobelovu nagradu. U sadašnjosti, slobodno možemo da kažemo, da ga je proslavio Emir Kusturica kao idejni tvorac velelepnog Andrićgrada koji je zaokružio jednu epohu života Višegrada i uveo ga u druge moderne tokove života. Gradu sa velikom „dušom“, dodao je „srce“ koje je danas žila kucavica ovog, odlično organizovanog turističkog mesta.
Grad koji budi emocije
O Višegradu smo, kao i drugi turisti, čuli sve najbolje, pa smo seli u novog „fijata tipa“ i preko Gornjeg Milanovca, Čačka i Užica zaputili se u ovo prelepo mesto, nedaleko od granice sa Srbijom, koje je od Beograda udaljeno oko 230 kilometara. Sam ulazak u ovaj vrlo stari grad, budi emocije za koje niste ni sanjali da posedujete. On vas vraća u prošlost činjenicom da u njemu postoji nešto čega nema u drugim gradovima, a to su uske ulice, oivičene lepim trotoarima, kroz koje smo se provlačili automobilom. Njih su pratile stare zgrade povremeno oronulih fasada i fino uređene stare i moderne kuće. Nakon uskih ulica prešli smo mali most preko reke Rzav koja se uliva u Drinu.
Stari most na Drini
Posle dugog i napornog putovanja, zaustavili smo se kod najčuvenijeg mosta Mehmed-paše Sokolovića, na reci Drini, inače, nacionalnog spomenika ovog grada, građenog 1571–1577. godine. Tone kamena koji je ugrađen u njega, govore da su ga vekovima čuvali stari i novi Višegrađani. Stekli smo utisak da govori sve jezike sveta. Na njemu, a i ispod njega, nalazilo se na desetine turista koji su se sa osmehom slikali i uživali u prelepom izgledu mosta, a ponajviše u kamenim lukovima. Brodovi koji voze turiste zaustavljaju se ispod okna, kako bi videli i čuli sve njegove tajne i uživali u nadaleko čuvenoj svetskoj građevini.
U Višegradu živi nešto više od pet hiljada stanovnika. On se nekada ponosio starom autobuskom stanicom, do koje možete da dođete kroz mali tunel sa jedinstvenim jednosmernim saobraćajnim pravcem. Danas, ova zgrada i dalje postoji, ali do nje, umesto mnogobrojnih autobusa, stiže popularni voz „Ćira“ koji prevozi turiste iz Srbije, tačnije iz Mokre gore. Kada parkirate automobil, svaku znamenitost ovoga grada možete preći peške. Trebaće vam manje od tri sata da bi obišli celu varoš. Tako smo i mi uradili. Od mosta, preko stare autobuske stanice, šetali smo i uživali u centru grada. Glavna ulica je dugačka oko 800 metara i tu je najveće dešavanje za sve Višegrađane. Ljudi su veseli i prijatni. Na svakom koraku možete da vidite kako se grle i pozdravljaju. U njoj se nalaze mnogi lokali u kojima možete da kupite razne suvenire, ručate, upoznate se sa njegovom istorijom…
Andrićgrad ili Kamengrad
Posle centralne ulice, put smo nastavili do Andrićgrada ili Kamengrada na ušću reka Drine i Rzava, koji je udaljen svega stotinak metara, kako od mosta tako i od glavne ulice. On je nešto što se rečima ne može opisati, ali ono što možemo reći jeste da izgleda kao da je „pao sa neba“. Uklopio se u sam Višegrad kao da je sa njim i drinskim mostom rastao vekovima, a opet je tu tek nekoliko godina. U njemu se nalaze bioskop, pozorište, Gradska uprava, crkva, marina i pristanište, hotel, Spomen kuća Ive Andrića, poslastičarnica, vinoteka, pivnica, knjižara, picerija, ćevabdžinica, zlatara, galerija, suvenirnica…
Trg Nikole Tesle nalazi se u centralnom delu Andrićgrada, gde se nalazi i veliki spomenik našem piscu, spomenik Njegošu, kao i sve drugo što bi jednog prosečnog turistu privuklo da ostane nekoliko dana. Dok smo ga obilazili, čuli smo skoro sve jezike sveta. U Kamengradu se mogu čuti razne priče o Višegradu i njegovom stanovništu iz davne prošlosti i lepe sadašnjosti.
Oko Višegrada se nalaze mnoga lepa sela, gde možete da probate tradicionalna srpska i bošnjačka jela. Pored svega što smo videli, savetujemo i da posetite Višegradsku banju, udaljenu nekoliko kilometara od centra grada, staru pijacu, da se slikate pored starog voza u blizini Kamengrada i obiđete crkve i džamije.
Uživali smo u istoriji ovog grada, vratili se u prošlost decenijama unazad, a za kraj smo ostavili da probamo čuvene ćevape i razne kolače kako bi siti i puni emocija, put nastavili ka Beogradu.
Nažalost, jedan tekst nije dovoljan da bi se opisao Višegrad, grad bogate istorije i izuzetnog turističkog potencijala. Ono što vam savetujemo jeste da ga posetite. Nećete pogreštiti!
Tekst i fotografije: Dragan Stanimirović
