U slobodnom prevodu Waldeinsamkeit bi značio “samoća u šumi”, i danas je to od presudnog značaja za mentalno zdravlje Nemaca, sudeći po njegovoj popularnosti
Waldeinsamkeit je arhaični nemački izraz za osećaj „šumske usamljenosti“. Sve više ljudi u Nemačkoj praktikuje ovu aktivnost, i ona je trenutno možda i najpopularnija, imajući u vidu globalnu situaciju sa pandemijom. Ova aktivnost pre svega znači boravak u šumi, u prirodi, gde svako može u samoći podeliti svoje misli sa prirodom.
Ovaj izraz, waldeinsamkeit, malo šta može objasniti, odnosno pravilno opisati. On u osnovi, osim osamljivanja u šumi, podrazumeva i stanje duha, prosvetljenost i duševni mir koji nastaje prilikom boravka u šumi. Zahvaljujući pandemiji i stalnim nacionalnim i lokalnim zatvaranjima, duh waldeinsamkeit-a kao filozofije sve je prisutniji.
Uz više slobodnog vremena, većeg pritiska kako na ličnom, tako i poslovnom planu, ali i usled manje alternativnih razonoda, Nemci su tražili mir, svež vazduh i samoću poput pustinjaka.
Istraživanje objavljeno prošlog leta od strane Evropskog šumarskog instituta u Bonu je pokazalo je da su posete divljim šumskim prostranstvima u severnoj Rajni-Vestfaliji tokom prve i druge blokade naglo “eksplodirale”. Naučnici su zaključili da je pandemija učinila da Nemci ponovno prihvate prirodu, i utehu koju ona pruža, i da su šume zaista kritična infrastruktura za nacionalno javno zdravlje društva u celini.
Pandemija će svakako biti završena, a svi bi trebalo da se zapitamo šta je danas najbitnije. Duboko u šumama, dok prolazimo stazama koje se kriju od civilizacije, ako pažljivo oslušnemo možemo čuti šapat povetarca i tiho krckanje lišća ispod naših nogu. Sigurno se možemo povezati sa našim korenima, i želećemo da pođemo dalje, da istražimo dublje, i to ne samo šumu, već i sami sebe, kako bismo konačno pronašli mir i sklad. Nemci su u pravu, to bi bio neki novi univerzalni lek protiv svakodnevice, ne košta ništa, a puno pruža.
