Belgijanci su odlučili da zaštite svoj nacionalni ponos, nosioca moderne kulture i urbanog života, a radi se o „Frietkot” kulturi
Nacionalno udruženje majstora pomfrita, inače najtipičnijeg predstavnika belgijske ulične hrane, traži da država podnese UNESCO-u ‘kulturu Frietkot’ kao nematerijalnu baštinu ove zemlje.
Ovaj ulični delikates koji smatramao francuskim je u stvari poreklom iz Belgije, i u pitanju su prženi sveži krompirići koji se prodaju na kioscima, a služe se u papirnim kornetima ili fišecima. Uz krompir, služi se i pržena ili kuvana govedina.
‘Frietkot’ je složena reč, u kojoj su ‘friet’ i ‘kot’ sublimacija iskrenih uzbuđenja jednog prosečnog Belgijanca. Pripremljen od strane profesionalca, pomfrit je savršen samo ako se kupi na ulici, iz drvenih baraka ili koska. Pomfrit se služi samo sa određenim umakom ili sosom, i jede se odmah. To nije hrana koja se dostavlja ili uzima za poneti.
Kiosci, barake, vagoni i druge neugledne građevine više liče na neke umetničke instalacije nego na ugostiteljske objekte, ali one već vekovima ukrašavaju belgijske ulice. Pre 50 i više godina u Belgiji je bilo više desetina hiljada takvih mesta, a danas ih ima nešto preko 5.000, pa su odlučili da ih zakonom zaštite od zaborava. Za kraj treba reći da je i čuvena Angela Merkel redovna na takvim mestima, kad god se nađe u Belgiji, što dovoljno govori o kakvom se kultu hrane radi.
