Iz Košica s ljubavlju

0

Košice su 2013. godine sa Marseljom delile titulu Evropske prestonice kulture. To je možda najveći događaj novije istorije grada. Potpuna urbana regeneracija privukla je kreativce iz celog sveta i donela Košicama epitet „hot“ destinacije, među top sedam u 2013. Prvi put su Košice postale značajnije po kulturi, nego po industriji čelika i US Steelu

Rihard je sedeo zavaljen u svojoj kožnoj masažnoj fotelji, tipičnoj za američke penzionere iz koje putem multifunkcionalnog upravljača naručuju svakakve proizvode sa teleshopa, dok menjaju programe masaže i nivo podignutosti nogu u vazduhu. Odmah pošto je naručio prsten od tungstena, metala za koji se veruje da je delotvoran za površinske nerve i zglobove, promenio je TV kanal. Na CNN-u su bile reklame. U prvom bloku izletela je jedna drugačija od ostalih. Bila je to reklama o gradu Košice u Slovačkoj, novoj hot destinaciji u svetu, među sedam po aktuelnosti. Rihardu se blokirala vilica i pritisnuo je dugme za prekid masaže. Spustio je noge na zemlju i vratio program unazad kako bi reklamu pogledao još jednom. Mirnim danima u Augusti (država Mejn) došao je kraj.

Iz Košica s ljubavlju

O Košicama se retko pričalo još od 14. i 15. veka, kada je sagrađena gotička katedrala. Bile su mesto hodočašća i posle Bude, drugi slobodni kraljevski grad koji je dostigao vrhunac u vreme vladavine austrijskog vojvode i kralja Mađarske, Matijasa Korvinusa. To je bilo zlatno doba, kada su Košice sa 10.000 stanovnika, bile jedan od većih evropskih gradova.

Posle Mohačke bitke, Turci otvaraju kapije Košica i narednih stotinak godina susreću se reformisti, protenstanti, anti-habzburzi, rastuća mađarska aristokratija i opšte stanje religijske slobode koje naginje ka mađarskoj nezavisnosti. U ratovima koji slede, ovaj kraj se razvlači između ideja o Kneževini Transilvaniji i Habzburškoj monarhiji, tako da su Košice malo bile glavni grad austrijske gornje Mađarske, a malo sedište transilvanijske princeze.

Kada su jezuiti osnovali univerzitet 1657. godine Košice su već držale snažnu antitursku poziciju. Satmarski mirovni sporazum iz 1711. doneo je Košicama defenitivnu integraciju u Habzburšku monarhiju i skoro stogodišnji mir pod bečkom jurisdikcijom.

Uz nekoliko bljesaka u 18. i 19. veku, dolazi era blokovske podele sveta, a Košice postaju centar teške industrije, sivog neba i sličnih perspektiva.

I dok Rihard kupuje on-line prsten od metala koji bi pomogao njegovim krivim artritističnim prstima, stiže vest o „novom Berlinu Istočne Evrope“. Vest o gradu kulture i centru kreativnih industrija prestigla je famu o nekadašnjem centru industrije čelika i kompanije US Steel.

Iz Košica s ljubavlju

Rihard je odrastao nadomak kuće slavne porodice Gerster, Etele i Vojteha, Bele. Njihova rodna kuća se nalazi u ulici Hlavna br. 9. Etela je briljirala svetskim operskim scenama, a Vojteh, Bela je u domu slavnih. Presekao je Ameriku na pola, što bi se reklo. Bio je jedan od glavnih dizajnera Panamskog kanala i glavni za prokop Korintskog. Ono što su maštali i započeli stari Grci i Rimljani, uspešno je obavio ovaj slovački Mađar. Grci bi trebali znati da je on dizajnirao i trasu pruge Atina–Larisa. Mi smo možda zaboravili da je dizajnirao kanal Dunav–Tisa i prugu Vukovar–Šabac.

Posle svih životnih avantura i zdravstvenih tegoba koje mu je doneo posao arheologa na iskopinama starih civilizacija centralne i južne Amerike, Rihardu je penzija stigla kao uteha, ali mu je reklama na CNN-u obnovila razmišljanja o mladosti i jednoj ljubavi koja ne iščezava. Bila je dovoljna samo jedna besana noć da iz svoje kožne fotelje i jednim pritiskom dugmeta kupi avionsku kartu. Već sledećeg dana Rihard je bio na Hlavnoj, na kamenoj kocki ispred žute kuće sa crvenim krovom i dva bela odžaka. Iz džepa je izvukao jedan stari „midori“ notes sa kožnim povezom i puno hrapavih listova. Jedan podeblji svežanj hartije bio je obeležen naslovom From Košice with love. Na prvoj strani bio je iscrtan niz kvadratića, a iznad prozor. Treći kvadrat sa leve strane prozora bio je zasenčen. Pogledao je ka kući. Izgledalo je baš kao na crtežu. Pažljivo i da ga niko ne primeti, odvojio je vrhom džepnog noža treću pločicu do zemlje, baš kao na crtežu a iza nje, bila su kredom ispisana slova RA. Bili su to inicijali Rihard i Angelina baš na mestu gde su se prvi put sreli. Hlavna ulica je danas zaštićena zona i najlepši deo starog jezgra u kome dominira najistočnija gotička katedrala, Sveta Elizabeta koja prima 5.000 posetilaca. Hrnčiarska i Vodna ulica čine staro jezgro grada veoma živopisnim.

Iz Košica s ljubavljuNa sledećoj strani notesa, pisalo je Mlynski Nahon, nekada baruština gde su se pre isušivanja sakupljale, kako vlasti to nazivaju „antisocijalne grupe“. Tu su se viđali najčešće. Osim zaljubljenih parova, tinejdžera, lokalnih muzičara, retko ko je tu navraćao. Bio je to park za posebne namene. U notesu je bilo nacrtano jedno debelo stablo sa bujnim krošnjama. Danas je to moderan, uređeni gradski park na 11 hektara, prepun dece, kućnih ljubimaca i rekreativaca. Trava uredno pokošena, pešačke staze, drvoredi. Ipak, izgleda da je nekome bilo žao da seče ili pomera stoletni platan koji je i dalje tu. Na samom dnu, na jednoj korenoj žili koja se izdigla iznad zemlje bilo je urezano srce i dve nagorele tačke. Tu su Rihard i Angelina prvi put zapalili cigarete.

Vreme hladnog rata i blokovske podele poznate u dvadesetom veku su prošle, bolje reći transformisale. Ipak, znakovi su vidljivi mada su se i oni transformisali. Nadomak starog grada, nalazio se kompleks vojnih kasarni koji je dizajnerski preobličen u centar kreativnih industrija i zove se Kasarne-Kulturpark. Nekada opasane zidom i nedokučive za građane, ove barake su prerasle u moderna zdanja za kulturu. Inače, ovakve lokacije teško izdrže pritisak snažnih real-estate i građevinskih kompanija da ne postanu premijum stambena zona. U Košicama, ova četvrt okuplja umetnike, inovatore, kreativce kako iz Slovačke tako iz čitavog sveta. Ovde su njih dvoje nekada davno  dolazili da pomoću jednog prostog patenta, kanapa sa lastišom na natezanje, koji je Rihard napravio, doture cigarete Angelininom rođaku, vojniku. U Kulturparku je veoma živo, dizajnerski besprekorno, čuju se različiti svetski jezici, pije se odlična kafa i kraft pivo.

Svako ko poseti Košice shvatiće koliko je grad šaren muralima i da u svakom kvartu ima po jedan spot ili mesto za kulturu.

Iz Košica s ljubavljuPostoji jedna sličnost sa drugim istočnoevropskim gradovima. Naime, sedamdesetih godina prošlog veka, u svakom kvartu bio je izgrađen po jedan mali objekat gde su se okupljali stanari okolnih zgrada. To je bio takozvani Komunalni objekat ili mesna zajednica. U okviru projekta „grad culture“, 2013. gоdine sve te male, mesne zajednice pretvorene su u komunalne centre kulture. Projekat se zove Spots, a naziv  najbolje opisuje ideju da kulturu i kreativnost inkorporira u svaku gradsku četvrt i učini dostupnom svim generacijama.

 

Rihard i Angelina su leta provodili na gradskom bazenu u Štefanikovoj ulici. Bio je to divan kompleks sa parkom i travnjakom od dateline. Zatvoreni bazen pretvoren je u velelepno zdanje savremene umetnosti, Kunsthale, čiji ulaz krasi skulptura Gjula Kosice, začetnika hidrokinetičkog i op-arta. Na parkovskom travnjaku lako je našao detelinu sa četiri lista i dodao je svojoj suvoj i presovanoj koja je bila zalepljena na stranici dnevnika.

Dan je odmicao, a Rihard je želeo na tvrđavu. Svratio je do čuvene Slavije, građene u stilu bečke secesije da proba norsku krem rezinu sa prah šećerom, baš kao nekada.

Iz Košica s ljubavlju

Iznad Košica dominira jedna od najvećih tvrđava u Slovačkoj, gde radi tim arheologa Slovačke akademije nauka, Rihardove kolege. Svoje prste je lomio po Meksiku, Panami, Gvatemali, ali nikada u Slovačkoj. Ipak na ovoj tvrđavi je proveo neke sate, možda i dane koji su ga formirali kao ličnost. Tu je poslednji put pogledao Angelinu. Možda je poljubio, a možda samo gledao želeći da je poljubi, pre nego što je sve iščezlo. Za trenutak je pomislio, šta bi se dogodilo kada bi je ovoga časa ugledao. Prostrujala mu je jeza kroz kosti od straha. Nekada davno su se dogovorili da ko bude poželeo može ostaviti poruku ispod cigle na južnoj podzidi odakle se pruža najlepši pogled na grad. Ta poruka bi mogla biti obavezujuća. Rihard se približio tom mestu. Košice su se razlile pod njim kao najlepši akvarel. Prišao je podzidi, koristeći jasna uputstva iz dnevnika. Bilo je savršeno jednostavno, čak je i cigla zadrhtala pod njegovom rukom. Kao da je sve bilo spremno za neverovatan životni obrt. Zastao je. Da li zbog straha ili savršeno zapakovane i odložene ljubavi u njegovom sećanju i dnevniku. Istrgao je jedan odeljak i zabio ga između cigli. Ustao je i otišao. Poslednje što se videlo bio je natpis From Košice with love i panorama grada u razbuktalo proleće.

Tekst i foto: Aleksandar Peković

Share.

Comments are closed.