Jahanje na Beloj grivi

0

Udruženje za aktivnosti pomoću konja „Bela griva“ iz Beograda osnovala je 2015. godine Sanja Dabović nakon mnogo godina provedenih u radu sa ovim plemenitim životinjama. Iako je sportsko jahanje skup sport koji iziskuje mnogo treninga, održavanje konja, a često i posedovanje sopstvenog grla, Udruženje „Bela griva“ želelo je da jahanje približi običnim ljudima i učini ga pristupačnim. Razgovaramo sa Sanjom o tome zašto je osnovala školu jahanja, ko su članovi udruženja, šta je sve neophodno da bi se naučilo jahanje i gde može da se jaše

Jahanje na Beloj griviTU: Kako ste počeli da se bavite jahanjem konja?

SD: Oduvek sam bila očarana konjima, ali u Ivanjici, gde sam odrasla, postojala je samo ergela lipicanera koji nisu bili za jahanje. Sa pet godina sam kod dede na selu ukrala jednog konja iz štale, ali sam brzo otkrivena, pošto se konj zajedno sa mnom vratio kući. Kada sam došla u Beograd na studije, počela sam ozbiljnije da jašem, prvo u Babama, a zatim sam jahala sportske konje, volontirala dugo i usavršila se.

 

TU: Kada ste osnovali „Belu grivu“?

SD: Uporno sam radila, štedela novac, prodala sam sav svoj nakit i kupila svog prvog konja 2014. godine. To je Panonija koja će ove godine otići u penziju. Zatim sam nastavila da povećavam broj, neke konje smo dobili na poklon, kao na primer Macana i Žućka koje nam je poklonio Konjički klub „Perjanik“. Ova dva konja su bili trkači, a Žućko je čak pripadao jordanskoj princezi. Imamo ukupno osam konja, od toga su dva poniji koji se nalaze na našem Ranču Ada, na Adi Ciganliji.

TU: Objasnite nam koliko traje obuka i šta je sve potrebno?

SD: Ukupna obuka traje trideset časova od 45 minuta i trebalo bi imati bar deset časova mesečno. Nakon završene obuke polaznici mogu da postanu članovi kluba, plaćaju članarinu, imaju mogućnost da jašu kao članovi, ali imaju i obaveze oko održavanja.

TU: Koje rase konja imate i koju školu jahanja držite?

SD: Svi naši konji su čistokrvni Englezi, odnosno konji engleske rase i u našoj školi je zastupljen sistem engleske škole, takozvani džokejski stil. On podrazumeva da jahač drži uzde obema rukama i zajedno sa sedlom i nogama, koristi ih da konju promeni brzinu i pravac. Položaj jahača je neutralan, što znači da sedi uspravno i ravno, ne naginje se ni napred ni nazad, drži prava leđa, ne maše nogama, već ih opušteno i prirodno drži uz telo konja.

TU: Kako izgledaju časovi i gde sve može da se jaše?

SD: Polaznici škole jahanja uče ovde, na Hipodromu, a članovi kluba mogu da idu na terensko jahanje u Košutnjaku, kao i na Adi. Što se časova jahanja tiče, svaki je različit, jer mnogo toga zavisi od samog polaznika. Ako je osoba uplašena, onda ceo prvi čas može da prođe u šetnji, dok kod onih malo opuštenijih, već na kraju časa može da se pređe u kas. Na kraju, ipak, svi projašu.

TU: Ko sve može da uči jahanje? Da li je potrebna neka naročita fizička priprema, da li je pogodan i za starije ljude?

SD: Za rekreativno jahanje nisu potrebni nikakvi lekarski pregledi, dok mi treneri moramo da idemo na sistematski. Naš najmlađi polaznik ima sedam godina, a najstariji 78 i to je jedan stariji gospodin koji je celog života želeo da jaše i u penziji je uspeo da ostvari taj svoj dečački san. Imamo najrazličitije uzraste i ljude iz celog sveta, decu diplomata, Beograđane, mlade, stare, cele porodice…

 

TU: Da li je moguće iznajmiti konje za šetnju?

SD: Da, konji mogu da se iznajme na termine, takođe je moguće ići i u Košutnjak u iznajmljenim terminima. Šetnja Košutnjakom u periodu od devedeset minuta košta 50 evra. Ako osoba ne zna da jaše, preporučujemo nekoliko časova jahanja ovde na Hipodromu. U slučaju da to ne žele, onda sa njima moraju da krenu još dva instruktora na konjima, što dosta podiže cenu.

TU: Osim na Hipodromu, gde još imate škole jahanja?

SD: Proletos smo otvorili Ranč Ada koji se nalazi na Adi Ciganliji kod Parka nauke. Ranč Ada je namenjen grupnim posetama, proslavama, ceo ranč je uređen kao indijansko-kaubojsko selo, jašu se poniji, a moguće je za određene proslave dovesti i veće konje. Osim u Beogradu, imamo sedam konja o kojima vodimo brigu u Etno-domaćinstvu „Zornića kući“ u Baćevcu, blizu Kosmaja. Tu najviše organizujemo tim bildinge i poslovne proslave.

TU: Koliko imate članova kluba, trenera, instruktora?

SD: Ukupno nas je troje instruktora, imamo deset obučenih asistenata, oko 50 volontera i više od 1200 članova kluba. Svi pomažemo, ulažemo mnogo energije i ljubavi i zbog toga je „Bela griva“ mogla da se širi i napreduje. Imamo i nekoliko članova koji se takmiče na svojim konjima.

Jahanje na Beloj grivi

Sportsko jahanje je skupo i ne može svako sebi da ga priušti. Zato smo mi u „Beloj grivi“ napravili ovaj sport pristupačnijim za običan svet. Jedan čas jahanja je 2000 dinara, deset časova je 12.000, 20 časova 18.000, a svih 30 časova, što je i cela obuka je 23.000 dinara. Inače, redovno imamo i razne vrste popusta na ove cene. Kasnije, za članove kluba, mesečna članarina iznosi 7.000 dinara, ali nije obavezno plaćati svakog meseca, mada većina članova dolazi redovno.

Više informacija o Udruženju „Bela griva“, školi jahanja i Ranču Ada može se naći na Instagramu kao belagriva.beograd i Facebook stranici „Rekreativno jahanje-Skola Jahanja Bela Griva“. Kontakt telefon je +381 60 167 4310.

Tekst: Bojana Ilić

Share.

Comments are closed.