Belina mediteranskih fasada, plavi prozori i uske uličice ispresecane zelenim vrtovima, u ovo doba godine izgledaju posebno sveže. Proleće je idealan trenutak da se doživi prava Budva, pre nego što počnu velike letnje gužve, a Hotel Slovenska plaža je savršena baza za to.

Prolećno buđenje pod palmama

Moje jutro počinje izlaskom na terasu, pravo u okvir idilične slike koju pruža prostranstvo ovog kompleksa. Dok šetam ka obali, primećujem kako se grad polako budi. Budva u aprilu i maju nudi ono što leti često zaboravimo: prostor za disanje.

Šetnja od Starog grada do rta Zavala nikada nije prijatnija nego sada. Vazduh je kristalno čist, a kafa na zidinama drevne tvrđave ima ukus spokoja. Povratak u rizort nakon obilaska grada deluje kao dolazak u sigurnu luku – sve je tu, nadohvat ruke, a opet dovoljno izolovano od gradske vreve.

Uskrs na obali: Tradicija u modernom ruhu

Poseban povod za posetu u ovom periodu su predstojeći praznici. Uskršnja ponuda u Slovenskoj plaži osmišljena je tako da spoji porodičnu tradiciju i vrhunski hotelski komfor. Prolećni meni u restoranima rizorta je prilagođen predstojećem prazniku, a u isto vreme fokusiran je na lokalne namirnice – od sveže ribe do čuvenog crnogorskog sira i pršuta, uz obavezne uskršnje specijalitete koji mirišu na dom.

Pored toga, primetno je da je sve već spremno i za porodice koje dolaze sa decom. Tu su prostrane pešačke zone unutar hotela idealne za igru i bezbedne, a posebni animacijski programi dodaju onu toplu, prazničnu notu koju svi tražimo.

Uz to, poklonici aktivnijeg turizma nisu zapostavljeni, pa sam iskoristio priliku za dugu šetnje uz obalu i lagani trening na otvorenom. Takođe, za ljubitelje tenisa ili joge na plaži, prolećne temperature su jednostavno savršene.

Budva bez filtera

Ono što me uvek iznova oduševi kod Slovenske plaže je njena autentičnost. Ovde niste zatvoreni u staklenu zgradu; vi ste deo mediteranskog naselja. U proleće, kada su bašte u punom cvatu, a osoblje vas dočekuje sa onim prepoznatljivim crnogorskim gostoprimstvom, lako je zaboraviti na obaveze.

Budva u ovo vreme nudi najbolje od oba sveta: dinamičan noćni život koji polako hvata zalet i neopisivu tišinu jutra na obali.

Na kraju, čini se da je ovo savršena prilika da se iskoriste prolećni paketi za produženi vikend. Uveren sam da nema boljeg načina da „napunite baterije“ nego da prvi doručak na otvorenom dočekate uz šum mora i miris rascvetalih magnolija. Slovenska plaža nije samo hotel, to je emocija koju Budva nosi u sebi. Ovog proleća, preporučujem da je ponovo otkrijete.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Prolećno buđenje na Jadranu: Zašto je Hotel Slovenska plaža moj prvi izbor ove sezone? se pojavio prvo na TU magazin.

Uživajte u najboljim snovima

Za sve one koji žele odmor koji ne samo da osvežava telo, već i umiruje savest, Nemačka nudi više od 2.100 smeštajnih objekata koji su savršen primer kako održivost i vrhunski kvalitet mogu da idu ruku pod ruku. Ovi hoteli, pansioni i apartmani, sertifikovani su od strane renomiranih organizacija i u njima nećete samo uživati u udobnom krevetu, već i u saznanju da vaš boravak doprinosi očuvanju prirode i podršci lokalnim zajednicama.

Bilo da tražite luksuzni eko-hotel u srcu grada ili rustičnu kolibu usred prirode, svaka od ovih smeštajnih opcija garantuje autentično gostoprimstvo i posvećenost održivom turizmu. Uz njih, najbolji san je zagarantovan, jer znate da radite nešto dobro — i za sebe i za planetu.

U nastavku ćemo vam predstaviti samo neke od destinacija iz zaista bogate ponude ove zemlje koja, kao retko koja, čuva prirodu i kulturu za buduće generacije.

Libek i Traveminde

Kao UNESCO-va svetska baština od 1987, Libek se ističe ne samo svojim bogatim istorijskim nasleđem, već i snažnim šarmom. Ovo izuzetno zanimljivo mesto koga još zovu „grad sedam tornjeva“, predstavlja savršen primer kako se moderna ekološka svest može savršeno uklopiti sa srednjovekovnom arhitekturom.

Udahnite istoriju u krivudavim ulicama starog grada na ostrvu, otkrijte umetnost i kulturu na neočekivanim mestima kao što su Muzej pozorišnih lutaka ili Holstenska kapija i doživite Libekov eliksir života – plovne puteve koji povezuju Libek i Baltičko more!

Nedaleko od Libeka nalazi se Traveminde, nekadašnje ribarsko selo, a danas popularno letovalište na obali Baltičkog mora, sa peščanim plažama i brojnim mogućnostima za odmor i rekreaciju. Ako pak želite neki nesvakidašnji doživljaj, moguće je iznajmiti specijalno dizajnirane korpe za spavanje na plaži.

Severni Švarcvald

Divlja lepota, planine Švarcvald (Crna šuma) u nemačkoj pokrajini Baden Virtemberg, oduvek je budila ljudsku maštu. Nekada inspiracija čuvenoj braći Grim za bajke koje su nas oduševljavale i plašile, danas ovaj planinski masiv predstavlja pravu riznicu blaga za one koji žele jedinstven doživljaj planinarenja. Od sunčanih visina do idiličnih dolina, ova oblast nudi više od 1.400 kilometara nenadmašnih pešačkih ruta.

Švarcvald je idealna destinacija za odmor! Bilo da putujete sami, kao par ili kao porodica, za sve uzraste: Severni Švarcvald impresionira svojim veličanstvenim pejzažima i bezbrojnim ponudama. Šta kažete na vožnju planinskim biciklom kroz polja, livade i šume? Nakon toga slede velnes i spa tretmani i novi doživljaji nemačke kulture, istorije i tradicije. Odmor u severnom Švarcvaldu može vam pružiti sve što poželite. Na primer, tamo još uvek možete videti šarenolike, narodne nošnje na tradicionalnom Pastirskom trčanju i tradicionalnom Festivalu splavova.

Vinski putevi Nemačke

Raznovrstan pejzaž, blaga klima, fina vina i regionalni delikatesi – to je ukratko vinski put na jugoistoku Rajna-Palatinata. Fokus je na uživanju u prirodnom i kulturnom blagu regiona u 85 izvanrednih kilometara, od Bokenhajma na severu, do Švajgena na jugu.

Ovde se šume prepliću sa vinogradima, stvarajući jedinstveni kulturni pejzaž. Spektakularni dvorci i palate prostiru se koliko god oko može da vidi. Odlična mreža planinarskih i biciklističkih staza pruža lak pristup svima, a elegantna vina i izvrsni kulinarski užici su za pamćenje. Nemačka posvećeno čuva ovo dragoceno prirodno i kulturno nasleđe za sadašnje i buduće generacije i zato je čitav region Nemačkog vinskog puta sertifikovan kao održiva destinacija od 2020. godine.

Regensburg

Nekadašnji grad nemačkog rajhstaga, Regensburg je smešten u istočnom delu pokrajine Bavarske. Nekada trgovačka metropola i politički centar Rimskog carstva, Regensburg se danas smatra najbolje očuvanim srednjovekovnim gradom Nemačke.

Regensburg je i mlad i star, na listi je svetske baštine UNESKO-a, a ujedno je centar modernog poslovanja i nauke. Bavarski je udoban i neobično živahan, a može vas navesti da ga doživite i kao rimski, srednjovekovni, kulturni, i svakako kultni. Ovaj grad na Dunavu oduvek je uspevao da spoji kontraste i da posetioce uroni u posebnu atmosferu.

Karlsrue

Smešten na obodima Švarcvalda, svojom zanimljivom istorijom, prekrasnom arhitekturom, brojnim kulturnim znamenitostima i parkovima širom grada, Karlsrue zaslužuje da mu posvetite punu pažnju.

Ovaj univerzitetski centar pun mladosti i života, može se istražiti pešice, biciklom ili javnim prevozom i kao da je stvoren za savršen vikend u Nemačkoj. Pored vrhunskih kulturnih institucija i događaja, postoje i zelene oaze koje vam se nude na svakom koraku. Pijace i restorani nude regionalne poslastice, a jedna od najzanimljivijih atrakcija je Erazmus, prvi organski fine dining restoran u zemlji.

Karlsrue ima mnogo lica, verovatno zato što je po evropskim standardima prilično mlad grad, nastanjen tek nešto više od 300 godina. Kvalitet života je visok, a region je u procvatu. Ukratko, Karlsrue je grad koji se može opisati kao „intelektualni centar Nemačke, sa jedinstvenim načinom života“.

Vernigerode

Vernigerode je nestvarno živopisan gradić u nemačkoj saveznoj državi Saksonija-Anhalt. Zbog svog položaja unutar Nacionalnog parka Harc, grad je posebno posvećen održivom turizmu, pristupajući mu holistički kako bi se zaštitili prirodni resursi i očuvala kulturna baština. Vijugave uličice, atraktivne kuće sa drvenim okvirom, bajkoviti zamak i jedinstveni planinski pejzaži oko Brokena, čine ga savršenom destinacijom za odmor.

Električni voz do zamka i autobusi na biometan obezbeđuju održivu mobilnost u tom području. Grad je snažno povezan sa prirodom, a njena zaštita je prioritet. Vernigerode podstiče aktivnosti koje su ekološki prihvatljive, poput planinarenja, biciklizma i nordijskog hodanja, a posetioci imaju priliku da se edukuju o važnosti zaštite šuma, reka i divljih životinja, što je posebno važno u Nacionalnom parku Harc.

Sve u svemu, od vožnje brzim vozovima na obnovljive izvore energije, preko istraživanja slikovitih predela pešice ili biciklom, do boravka u eko-hotelima i uživanja u lokalnim, organskim proizvodima, održive turističke destinacije u Nemačkoj, predstavljaju najbolji primer kako se neguju ekološka svest, lokalna ekonomija i društvena odgovornost.

Više informacija možete naći na sajtu Turističke organizacije Nemačke
www.germany.travel

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Odmor sa zelenom dušom: Otkrijte održivu Nemačku se pojavio prvo na TU magazin.

Iako do 1844. na mestu današnje Opatije nije bilo nikakvog naselja, osim zgrade u kojoj se nalazila benediktanska opatija Sv. Jakova, područje kome ona pripada bilo je nastanjeno drevnim Liburnima još u 10 veku pre n.e. Ova oblast po njima nazvana Liburnija, prostirala se duž severoistočne obale Jadranskog mora, uključujući između ostalog i čitavo područje današnjeg Kvarnerskog arhipelaga. Svi antički tekstovi koji spominju Liburne, opisuju ih kao vešte pomorce i brodograditelje, a kako je tada većina saobraćaja išla morem, Volosko, malo ribarsko selo udaljeno danas samo par kilometara od centra Opatije, je bio izlazna luka od izuzetne važnosti. Osim pomorstva, Liburni su se bavili i poljoprivredom, ribarstvom i trgovinom.

Prekretnica u razvoju Opatije bila je spoznaja o blagotvornom uticaju klime i vegetacije na ljudsko zdravlje, pa od sredine 19. veka stanovništvo počinje intenzivnije da se bavi turizmom. Doduše pre toga, turizam kao takav i ne postoji. Ljudi ne putuju zarad užitka, jer su putovanja dugotrajna, naporna i veoma često nesigurna. Na primer, putovanje kočijom od Budimpešte do Opatije je trajalo u najboljem slučaju nedelju dana.

Međutim, tehnološka revolucija čini svoje i susedna Rijeka polovinom 19. veka postaje bogati industrijski grad, a njena elita uživa u svim blagodetima napretka. Tako, riječki veletrgovac Iđinio Skarpa na nekoj od plovidbi svojim brodićem, biva oduševljen lepotom krajolika i odlučuje da u Opatiji 1844. izgradi vilu za odmor. Tadašnji danski počasni vicekonzul u Rijeci, Skarpa je bio izuzetno cenjen član visokog društva koje počinje da dolazi u Opatiju i da gradi svoje vile.

Ako ovaj detalj označimo kao zvaničan početak turizma u Opatiji, svakako je najbolje da ga okarakterišemo kao individualni turizam, jer još uvek ne postoje nikakvi organizovani dolasci. Interesantno je da se ove turističke posete dešavaju isključivo za vreme „grejne sezone“, u periodu od oktobra pa do marta, kada je prosečna temperatura u Opatiji i do 10⁰ C viša nego u Beču.

Drugi značajan trenutak za ovdašnji turizam je uspostavljanje Austrougarske monarhije 1867. godine, u kojoj pri raspodeli političke moći, Mađari žele izlaz na more. U tu svrhu, grad Rijeka postaje mađarska luka, koju u tadašnjoj štampi duhovito opisuju kao mađarski grad u kome Hrvati pričaju italijanski. U svakom slučaju, zbog logistike je potrebno izgraditi železnicu, pa uskoro počinje izuzetno zahtevan i skup projekat Budimpešta – Zagreb – Rijeka kroz Gorski Kotar. Na izgradnji pruge je radilo 20.000 ljudi, a čitav poduhvat je završen 1873. godine.

Pored toga, na ruku razvoju turizma ide i inicijativa Žorža Nagelmakera, osnivača Orijent Ekspresa, koji pokušava da podigne putovanje vozom na jedan viši nivo, tako da putovanje železnicom u vozu sa spavaćim kolima, restoranom i poslugom postane poseban doživljaj. U isto vreme, osamdesetih godina 19. veka, među lokalnim preduzimačima se rađa ideja o osnivanju morskog lečilišta u Opatiji, koja pored mora, ima zdravu izvorsku vodu, čist vazduh i obilje vegetacije, pa Austrijske Južne železnice počinju sa ulaganjem u izgradnju hotela, koji niču kao pečurke posle kiše. Prednost Opatije je bila i to što je kao novi grad mogla da se gradi i širi, te je do kraja 19. veka imala vodovod, struju, a čak i telefon u većini hotela. Opatija tako, postaje popularno mondensko lečilište sa 24 hotela, 36 pansiona i 12 sanatorijuma.

Opatija danas nema stari centar grada, jer je građena planski, iz početka. Velika pažnja posvećena je prekrasnim parkovima od kojih jedan zasluženo nosi epitet najlepšeg. To je park Sv. Jakova koji je projektovao Karl Šubert, tada najveći stručnjak za parkove iz Beča. Vrsni austrijski arhitekta nije imao nimalo lak zadatak, jer se čitav kraj nalazi na kršu i ima veoma malo zemlje. Pored toga, u trendu je bilo egzotično bilje koje je trebalo dovesti iz daleka, ali bez obzira na to, čak 80% biljaka koje su posađene u opatijske parkove nisu autohtone sorte. Najstarije drvo u parku, ali i čitavoj Opatiji, je atlaski kedar koji je svedok izgradnje grada, ali je njegov simbol svakako – kamelija, koja je tada bila verovatno najpopularnija biljka na svetu.

No, vratimo se samom parku Sv. Jakova, u kome je nakon završetka vodovoda, u čast tog velikog događaja, podignuta impozantna neobarokna fontana austrijskog vajara Hansa Rathauskog, specifična po zanimljivoj skulpturi Heliosa i Selene. U grčkoj mitologiji poznati kao bog Sunca i boginja Meseca, u ovom delu oni slikovito predstavljaju dan i noć, a između njih se nalazi petao koji simbolizuje trenutak njihovog susreta – ranu zoru. U parku se nalazi i najstarija građevina Opatije, crkva Sv. Jakova, sagrađena na temeljima benediktanske opatije, po kojoj je grad dobio ime. Iako se prvi put u istorijskim spisima spominje 1449. godine, sve do kraja 19. veka bila je jedina građevina na pustoj morskoj obali.

U donjem delu parka, koji se proteže skroz do mora, izgrađena je 1900. godine zgrada u kojoj je bila kafana i poslastičarnica, a danas se u njoj nalazi dom brojnih umetničkih izložbi – Umetnički paviljon Juraj Šporer.

Stanovništvo Opatije se pre pojave turizma bavilo uglavnom zemljoradnjom i ribolovom, ali je nova industrija donela sa sobom i nova zanimanja. Nedaleko od parka Sv. Jakova, na obali se nalazi spomenik jednoj takvoj profesiji. Naime, kada ostare ribari ne mogu na more, ali mogu da pozivaju ljude na brodsku vožnju. Ono što su Veneciji gondolijeri, to su Opatiji – barkajoli, izvorni turistički vodiči, koji su dobro poznavali i more i obalu. „Bitteschön, barke fahren“ ili – izvolite na vožnju barkom, rečenica je koja se često mogla čuti u opatijskoj luci.

Razvoju turističke ponude u Opatiji doprinela su i ulaganja lokalnih porodica, a prva takva investicija bila je „Hotel Milenij“. Opatija je u to vreme još uvek bila lečilište i ljudi su dolazili zbog zdravstvenih problema, pa je u svrhu boravka na svežem morskom vazduhu započela izgradnja šetališta do Lovrana dugog 12 km, nazvanog Lungomare. Prvi deo, severna deonica, od Voloskog do Opatije, završen je davne 1889. godine kada je Opatija i zvanično proglašena za lečilište i tako postala prvo lečilište na moru. Južna deonica koja je povezala Opatiju sa Lovranom, dovršena je 1911. i od tada do danas, Lungomare je bio i ostao omiljeno šetalište, pozadina bezbrojnih fotografija gostiju, kao i neizostavni deo kvarnerskog pejzaža.

Gledajući iz današnje perspektive, medicinski tretmani tog doba su bili prilično čudni. Postoje zapisi o neuobičajenim kupkama koje su bile u ponudi, poput jogurt kupke ili električne kupke, ali je verovatno najbizarnija bila vazdušna kupka (luftbad) koja je podrazumevala polusatni boravak na promaji. Takođe, lekari su savetovali da kupanje u moru ne bude duže od 15 minuta, jer slana morska voda šteti zdravlju. Iz tog razloga, Opatija u početku nije imala nijednu plažu. Međutim, malo po malo to se menja pa se 1885. održava prvi kongres balneologije koji je posvećen lekovitoj primeni mineralnih voda, blata i morskih kupki.

„Dama sa galebom“ je takođe jedan od simbola Opatije uz koji je vezana veoma zanimljiva priča. Naime, neki dan oko Uskrsa 1891. mladi nemački grof Artur Kezelštat je sa svojim prijateljem i njegovom majkom groficom Fris, rešio da barkom izađe na more. Barkajol ih je savetovao da to ne čine, jer se spremalo nevreme. Međutim, oni su ipak krenuli i barka se prevrnula već nakon nekoliko početnih metara. Talasi su bili toliki da im nije bilo spasa. Jedan od bivših gradonačelnika Opatije je mnogo godina kasnije prokomentarisao da je plemstvo toga vremena praktikovalo pogrešne veštine, jer su učili da plešu i da mačuju, ali nisu znali da plivaju. Porodica je bila neutešna i da bi događaj sačuvala od zaborava podižu spomenik pod nazivom “Madonna del Mare”.  Madona je na šetalište Lungomare postavljena da bdi nad dušama grofice i grofa, ali je posleratnim vlastima taj religiozni motiv smetao, tako da je statua restaurirana i sklonjena u muzej, a na njeno mesto 1956. postavljena nova skulptura, „Dama sa galebom“. Ipak, tu kamenu devojku meštani i dan–danas zovu Madonina.

Opatija se početkom 20. veka osvedočila kao mondensko mesto, tzv. austrijska rivijera sa bogatim društvenim životom. Razvoj turizma je neraskidivo povezan sa ugostiteljstvom, pa je u Opatiji počelo da se otvara puno restorana različitih kuhinja i drugih objekata poput poslastičare čuvenog Emila Žobera (Žoberove kocke), a istorijski podaci navode da je na menijima luksuznih hotela redovno bila saher torta koja dolazila direktno iz Beča.

Ipak, razvoj turizma se najviše manifestovao u hotelijerstvu. Hotel Kvarner, prvi hotel koji je Opatija dobila, predstavlja i najstariji hotel u ovom delu Evrope, a završen je 1884. za samo 10 meseci. Sada se još uvek veoma pažljivo restaurira i trebalo bi da bude hotel sa 5+ zvezdica. Hotel Milenij je prvi hotel sa 5 zvezdica u Opatiji, a preko puta njega se nalazi i drugi čuveni hotel, Imperijal u kome je sačuvan u originalu jedan od najlepših prostora Opatije, impozantna „Zlatna sala“. Prva turistička zgrada je bila vila Angelina, sa čuvenim gostima poput Isidore Dankan, Antona Pavloviča Čehova, Adolfa od Nasaua i drugih. Danas se u njoj nalazi Hrvatski muzej turizma.

Zahvaljujući ovakvoj tradiciji, Opatija i danas predstavlja jednu od perjanica turizma na Jadranu. Susret raskošne srednjoevropske elegancije, mediteranskog šarma i čudesne arhitekture i dalje je čine izuzetno poželjnom destinacijom. Štaviše, iako je danas pažnja usmerena na nešto drugačiji oblik turizma, njen glamur i raznovrsnost osvajaju na prvi pogled i pozivaju na uživanje tokom cele godine.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove se pojavio prvo na TU magazin.

Priču o prvom hrvatskom hotelu jedinstvenog Hiltonovog brenda Curio Collection, najbolje je početi od samog imena. Inače, naziv hotela „Keight“, predstavlja posvetu vlasnici, Katarini Hauptfeld, ujedno vlasnici i agencije Katarina Line, jednog od vodećih hrvatskih cruises & travel operatera. Pored toga, apropo imena Keight, postoji još jedna veoma lična veza sa vlasnicima jer je broj 8 (eight), koji je sadržan u nazivu – njihov srećni broj.

I tako, budući da je poreklom iz Kvarnera, Katarina je zajedno sa svojom porodicom odlučila da Opatiji, u kojoj živi, podari nešto što čuvena „Kraljica Jadrana“ i zaslužuje. Stoga je nakon tri godine projektovanja, krajem 2021. počela, ispostaviće se dosta zahtevna, izgradnja ovog prelepog hotela. Hotel Keight je zamišljen kao omaž moru i putovanjima, pa iz vazduha gledano ima oblik broda. Objekat je tako zahvaljujući umeću graditelja prosto „srastao“ sa okruženjem i ambijentom opatijske arhitekture, ujedno darujući joj neku novu estetiku. Smešten u centru Opatije, koja uprkos svom renomeu ne obiluje dizajnerskim hotelima, Keight se zaista etablira kao mesto koje obiluje elegancijom i posebnim senzibilitetom.

Prirodno i urbano – u službi uživanja

Sa dozom znatiželje i velikim očekivanjima naša ekipa je već na prvom koraku osetila deo te Keight-ove različitosti, jer se recepcija nalazi odmah na ulazu, dok se u njenom produžetku prostire masivni šank koji pojačava utisak dobrodošlice. Pored recepcije nalazi se veoma funkcionalna vrtna terasa, savršeno uklopljena u nesvakidašnje dizajnirani prostor hotela. Osim toga u prizemlju su još smešteni restoran, kuhinja, kafe bar i predivna lođa.

Hotel raspolaže sa 54 smeštajne jedinice, u koje spadaju 2 apartmana i 52 sobe različite veličine. Sobe su zamišljene kao moderna verzija „staterooms“, kako su se tradicionalno nazivale kraljevske sobe i kabine prve klase na velikim brodovima. U njihovoj unutrašnjosti preovlađuju tamnije boje, koje uz prirodni kolorit neba i mora, pružaju osećaj sigurnosti i povezanosti sa okolinom. Signalizacija je takođe malo drugačije urađena i primetno je da je mnogo pažnje posvećeno dizajnu. Nameštaj je elegantan, a king-size krevet izuzetno udoban i u njemu se možete potpuno opustiti i odmoriti. Takođe, ono što je gostima sve važnije je kvalitet vazduha u sobi, koji je u Keight hotelu više nego prijatan. Osnovni razlog za to je što svaka soba ima posebne prečišćivače vazduha, koji dolazi spolja i održava svežinu sobe, bez obzira da li je ona izdata ili je slobodna za nove goste, a tu je i prijatan miris koji se oseća u čitavom hotelu. Kupatilo u sobama je tek posebna priča. Lepo spakovano, sa walk-in tušem i kadom, za one kojima je kupanje poseban ritual, ova dizajnerski urađena kupaonica poziva na opuštanje i uživanje.

I opuštanje i posao

Inspirisan morem i prirodom Kvarnera, negom tela i duha, Keight SPA centar upućuje na drugu stranu života, namenjenu relaksaciji i posvećenosti sebi. U pravom obilju sadržaja za hotel ove veličine, izdvaja se jedinstvena krovna terasa za sunčanje sa bazenom i barom koji gleda na raskošnu gradsku arhitekturu. Pored toga, gosti mogu da uživaju ​​i u najvećem opatijskom unutrašnjem bazenu od 25 metara. Đakuzi je ovde deo bazena, a prostorija je projektovana tako da je soba za relaksaciju osvetljena dnevnim svetlom. Dizajnerski rešen veoma autentično, gde je svaki detalj pažljivo osmišljen kako bi poboljšao opšti osećaj blagostanja, Keight SPA centar sa dve saune (finskom i infra-red) fitnes salom i velnes odajama gde gosti mogu iskusiti niz opuštajućih tretmana, predstavlja mesto istinske udobnosti i sofisticirane estetike.

Za različite poslovne događaje (seminare, poslovne susrete, sastanke, edukacije, kreativne radionice itd.) poslovnim gostima je na raspolaganju moderno opremljena konferencijska dvorana Bribir, osvetljena dnevnim svetlom od 100 m² za najviše 90 učesnika, koji mogu doći direktno spolja, odnosno ne moraju prolaziti kroz hotel. Najnovija audio-video tehnika omogućuje učesnicima komunikaciju i prezentacije na vrhunskom nivou.

Putovanje kroz regiju gastronomije

Kao i u svim mediteranskim kulturama, centralna tačka hotela je kuhinja. U ovom slučaju, to je restoran Pierrot koji se nalazi u prizemlju i, po rečima domaćina, polako postaje omiljeno mesto okupljanja ne samo za goste hotela, već i za meštane Opatije. Svoje ime restoran duguje još jednoj lepoj i veoma ličnoj priči. Naime, suprug vlasnice je za života bio pasionirani kolekcionar Pierrot figurica, pa je lik Pierrot-a, postao zaštitni znak hotela. Na neki način on je utkan u život Keight-a, jer se osim u restoranu, nalazi u holu, u svakoj sobi i ispred svakog lifta.

No, vratimo se samoj kuhinji restorana Pierrot čiji koncept bi mogli opisati kao fini spoj primorskog bistroa i fajn dajninga. Upotreba sezonskih i lokalnih namirnica, posebno morskih plodova iz Jadranskog mora i vrhunskog domaćeg mesa, garantuje kvalitet, bez obzira da li je u pitanju klasični meni, branč ili specijalni nedeljni ručak. Ponuda vina je puna bisera, inače bogate kvarnerske enološke scene, a uz koktele ili ceđene sokove, u skladu sa opatijskom poslastičarskom tradicijom, može se uživati i u izvrsnim desertima.

Slikovito okruženje, istorija, kultura…

Nakon uživanja u izvrsnoj hrani, prošetate li gradom koji, sa pravom, zovu „Kraljica Jadrana“, videćete njegovu raskošnu istoriju i kulturu, a možda i čuti zvuke prošlosti. Za početak, idealna aktivnost u okolini hotela Keight je šetnja uz more. Naime, od Voloskog do Lovrana, prostire se jedno od najlepših šetališta na Jadranskoj obali, pod imenom Lungomare. Ovaj simbol grada Opatije proteže se duž mora i vodi do obližnjih plaža ili za one sa drugačijim interesovanjima, do raznih znamenitosti poput Parka i Ville Angioline, kao i čuvene skulpture „Dama sa galebom“. Tako nekako i počinje onaj osećaj prijatnosti koji domaće stanovništvo naziva „Kvarner efekt“. Najbolje ćemo ga doživeti, ako se opustimo na lekovitom, morskom vazduhu i nastavimo da uživamo u prirodi ili pak u čarima raskošnih vila i primercima vrhunske arhitekture iz 19. veka.

Napred u budućnost

Keight Hotel Opatija prvi je Curio Collection by Hilton otvoren u Hrvatskoj i to u predivnoj Opatiji, koja je prošle godine proslavila 180 godina turizma. Po rečima domaćina u pitanju je jedan noviji, ali rastući brend koji spada u life style kategoriju, ali u isto vreme ima sve odlike luksuznog hotela. Hilton ima bazu od 200 miliona članova, što se pokazalo kao veoma značajan udeo u popunjenosti zbog loyalty programa. Kad je Hilton ušao u priču 2023. godine, vlasnici su smatrali da će sve biti lakše ako se počne kao partner sa velikim svetskim brendom. Ovo se ispostavilo kao dobra odluka, jer je već u drugom mesecu nakon otvaranja, hotel bio na 90% popunjenosti. Pored posetilaca koji se vraćaju nakon prvog boravka, što je veoma značajno u hotelijerstvu, veliki broj gostiju pripada korporativnim klijentima. Hotelom upravlja kompanija Zagreb City Hotels koja u svom portfoliju ima tri hotela pod Hilton brendom, a u planu je otvaranje još jednog hotela ove godine u Preku na ostrvu Ugljanu. Nakon svega, možemo reći da Hotel Keight, već sada, predstavlja pravo osveženje na lokalnoj sceni i da krupnim koracima grabi ka samom vrhu turističke ponude Kvarnera.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Hotel Keight Curio by Hilton, totalno drugačiji od drugih se pojavio prvo na TU magazin.

Ako posmatramo turizam kroz istoriju, ideja „luksuza“ se oduvek povezivala sa svim zadovoljstvima boravka u hotelima sa pet zvezdica, koji su i u vreme u kome nije bilo objava na društvenim mrežama bili nadaleko poznati po svojoj otmenoj ponudi. Vrednost je prvobitno pronađena u stvaranju lakoće življenja i osećaja potpunog opuštanja. Međutim, iako neki još uvek smatraju da je ovaj ideal istinit, u proteklih nekoliko godina, videli smo značajan pomak u industriji koji je transformisao i redefinisao šta „luksuz“ zaista znači u današnjim standardima.

Šta je zapravo luksuz?

Rečnik definiše reč „luksuz“ (l. luxus) kao stanje velike udobnosti i ekstravagantnog življenja, odnosno kao ono bez čega se može biti, što nije neophodno za život. Kad ovo primenimo na industriju putovanja, bila je jasna prvobitna ideja da se gostima ponudi vrhunski smeštaj u kombinaciji sa stvaranjem najvišeg nivoa opuštanja i udobnosti.

U prošlosti, luksuz u hotelijerstvu se uglavnom ogledao u materijalnom bogatstvu, sa očekivanjem da iskustva gostiju treba da odražavaju životnu situaciju koja se nalazi u domovima izuzetno bogatih. Veliki kristalni lusteri, ručno rađeni tepisi, zlatni detalji i skupoceni nameštaj bili su neizostavni elementi luksuznih hotela. Gosti su se divili veličanstvenim dvoranama, prostranim sobama i vrtovima, a usluga je bila formalna i ceremonijalna. Ideja da prosečan potrošač ne može da priušti ovaj nivo usluge, stvorila je još veću potražnju i uzbuđenje, jer su neki gosti spremni da plate visoku cenu za ograničenu prirodu proizvoda.

Materijalizam je prošlost. Sve je u iskustvima

Današnji luksuzni hoteli su shvatili da materijalno bogatstvo više nije dovoljno da bi se zadovoljili sofisticirani gosti. Fokus se prebacio na pružanje personalizovanih usluga koje zadovoljavaju individualne potrebe i želje svakog gosta. Luksuzne sobe, vrhunski sadržaji, izuzetno fini restorani, vrhunski spa centri i opcije lečenja, zajedno sa drugim ponudama, postali su standard u luksuznom ugostiteljskom prostoru. Iako luksuzni putnici i dalje uživaju u udobnosti i ekskluzivnosti povezanim sa boravkom u luksuznoj nekretnini, očekivanja i želje vezane za njihov boravak u hotelima su počele da se pomeraju sa vrhunskog smeštaja u poznatim hotelskim brendovima ka drugačijem, prizemnijem konceptu gde je prioritet na jedinstvenim i značajnim iskustvima.

Došlo je do značajnog pomaka na tržištu ka narativnom procesu i percepciji koja je omogućila novim brendovima koji ranije nisu bili posebno kategorisani u ovom luksuznom prostoru, da „uđu u igru“. Još jedan sadržaj koji hoteli mogu da ugrade u svoje programe su personalizovana iskustva. Pošto je svaki putnik drugačiji, stoga su imperativ prilagođeni itinerari sa stručnjakom za kreiranje prilagođenih iskustava koja zadovoljavaju jedinstvena interesovanja svakog gosta. Današnji putnici žude za impresivnim iskustvima koja im omogućavaju da steknu dublje razumevanje i osećaj mesta na praktičniji i interaktivniji način.

Promena tržišta: Luksuz redefinisan za modernog putnika

Ovaj izmenjeni pristup doneo je novu definiciju luksuznog putovanja, onu koja se, pored vrhunskih soba i finih restorana, fokusira se na nematerijalne elemente nezaboravnih trenutaka.

Povezivanje je postalo ključno, bilo da se radi o želji za ličnim razvojem, istinskim vezama ili iskustvenom učenju, a gosti hotela su sve više u potrazi za jedinstvenim prilikama da se povežu sa destinacijama, ljudima i kulturom među njima – na dubljem, autentičnijem nivou. Pokazalo se da se iskustvena vrednost nečijeg putovanja više ceni od troškova koji mu se pripisuju – pa je luksuzni putnik spreman da potroši više za ona iskustva koja smatra zaista jedinstvenim i posebnim.

Tako, gosti ne traže samo udobno mesto za boravak dok posećuju oblast, već gostoprimstvo koje nudi više, a od hotela se očekuje da deluje kao sastavni deo zajednice i da odražava lokalnu kulturu. Fokus na isticanju individualnosti svake destinacije, okuplja ljude, mesta i mogućnosti – što rezultira ugodnim boravkom koji ostavlja trajan utisak na posetioce dugo nakon njihovog odlaska.

Sve ovo može uključivati brojne aspekte, ali ono što je oduvek pravilo razliku su neverovatna kulinarska iskustva. Gastronomija je srce i duša svake destinacije i omogućava putnicima da nauče nešto novo kroz degustaciju i priču o autentičnim jelima. Kulinarska ponuda može gostima doneti svežu perspektivu, duboku povezanost i razumevanje mesta koje posećuju.

Šta danas čini luksuz u hotelijerstvu?

Luksuz se dakle, više ne percipira samo kao materijalna ponuda i sve više mora da sadrži autentična iskustva. Očekivanja i želje putnika nastaviće da redefinišu i razvijaju ono što je luksuzno putovanje, međutim, važnost jedinstvenih i izvanrednih iskustava će i dalje biti snažna polazna tačka za ponudu hotela koje u godinama koje dolaze.

Personalizacija: Gosti žele da se osećaju posebno i da im se posveti individualna pažnja. Luksuzni hoteli nude personalizovane usluge, od izbora jastuka do kreiranja jedinstvenih programa boravka.
Tehnologija: Savremene tehnologije su postale sastavni deo luksuznog iskustva. Pametni domovi, virtuelni asistenti, mobilne aplikacije i druge inovacije omogućavaju gostima da upravljaju svojim okruženjem i uživaju u maksimalnoj udobnosti.
Velnes i zdravlje: Sve veći broj ljudi traži velnes usluge tokom putovanja. Luksuzni hoteli nude spa centre sa najsavremenijim tretmanima, teretane, bazene i programe za zdravlje i relaksaciju.
Gastronomija: Kulinarska iskustva su postala važan deo luksuznog boravka. Luksuzni hoteli sarađuju sa renomiranim kuvarima i nude raznovrsne kulinarske specijalitete, od fine dining restorana do intimnih večera.
Održivost: Svest o važnosti očuvanja životne sredine raste, pa sve više luksuznih hotela ulaže u održive prakse i nudi ekološki prihvatljive usluge.

Luksuz u hotelijerstvu se stalno razvija i prilagođava promenljivim potrebama i željama gostiju. Dok je nekada luksuz bio sinonim za veličanstvenost i materijalno bogatstvo, danas se sve više naglašava personalizacija, tehnologija, velnes i održivost. Luksuzni hoteli su postali mesta gde gosti mogu da se opuste, uživaju u jedinstvenim iskustvima i stvore nezaboravne uspomene.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Od raskoši do personalizacije: Evolucija luksuznih hotela se pojavio prvo na TU magazin.

I mi smo to mnogo puta poželeli, a nedavno smo prilikom boravka u „Mountain Golden Chalets“ na Zlatiboru to i dobili! Reč „chalet“ bi se na naš jezik najlakše prevela kao planinska kućica, i to ona koja je tipična za švajcarske Alpe. Izgrađene i otvorene pre tri godine, ove planinske kućice bile bi ponos u svakom kantonu i zaseoku zemlje čokolada, sireva i luksuznih satova. Srećom po nas, nalaze se na dvestotinak kilometara od Beograda, na predivnom, travnatom proplanku, u delu Zlatibora koji se zove Rudine i koji je dovoljno daleko od (previše) urbanizovanog dela ove planine, toliko da ništa ne može da ugrozi vaš mir, a opet dovoljno blizu da lako možete doći do brojnih kafića i prodavnica u centru ili turističkih atrakcija u okolini.

U razgovoru sa šarmantnom vlasnicom „Mountain Golden Chalets-a“ saznali smo da se ideja za ovakav objekat rađala tokom godina koje je provela u nekoliko zemalja zapadne Evrope. Želela je da stvori mesto gde će se svaki gost osećati cenjeno, posebno i ušuškano, koje će i kroz najsitnije detalje odisati luksuzom, a istovremeno svojim rustičnim šarmom podsećati na tradicionalne vrednosti i gostoprimstvo naših ljudi. Sve je prilagođeno gostima, dostupno u svakom trenutku i bez dodatne naplate: od odlične selekcije pića i kafa, krevetića za bebe u svakoj kućici, pa sve do donošenja doručka u kućicu ako vam srce tako ište.

Već na prvom koraku u ovom kompleksu postaje jasno šta vas sve očekuje. Gusta trava o kakvoj mogu samo da sanjaju ljudi koji održavaju fudbalske stadione u našoj zemlji obavija vaša stopala i vodi vas ka mnogobrojnim uživanjima. Dočekuje vas najprostranija kućica koja može da ugosti osmoro gostiju, a osim spoljnog đakuzija, ima i ogromnu hidromasažnu kadu u jednom od kupatila. Preostalih deset kućica je raspoređeno širom kompleksa i iz svake se pruža panoramski pogled na obronke Zlatibora. Svaka kućica ima ogromnu terasu na koju je smešten đakuzi i deo za sedenje, kao i deo za sunčanje. U dnevnom boravku se nalazi kamin, tu su i potpuno opremljena mala kuhinja i trpezarija, a od spavaćeg dela vas odvaja nekoliko stepenika. Pogledom u ugradne plakare postaje vam jasno koliko se vodilo računa o gostima – ostavljeno je dovoljno mesta za krevetac i brigu o najmlađima, tako da su kućice idealne kako za smeštaj parova tako i za porodice sa decom. Wi-fi je brz i pouzdan i ako baš želite da radite, ništa vas neće ometati. Kupatilo je moderno i sa prirodnom ventilacijom. Čitav prednji zid kućice je u staklu, što posebno doprinosi atmosferi i daje dobre vibracije. U kućicama, kao i ispred njih, korišćeni su prirodni materijali: dominiraju drvo i kamen, koji dodatno pomažu u opuštanju, punjenju baterija i povratku u prirodu.

U sredini kompleksa nalazi se centralni objekat koji ima spoljni bazen i terasu za sunčanje, dok se unutra nalazi sala za obedovanje, kao i veliki kamin sa foteljama. Zidove krase knjige koje su namenjene gostima, a tu su i mnoga vina i predmeti koje su gosti ostavili kako bi oplemenili prostor. Ovde se služi i čuveni doručak: prženice, sirevi, kajmak i suhomesnati proizvodi iz okolnih sela, sveže umešena peciva, voće i sokovi, salata iz sopstvene bašte, domaća i espreso kafa, i a nekoliko domaćih rakija, jer na planini je red tako započeti dan!

Nije ni čudo što se za boravak ovde uvek traži soba više. Mir, spokoj, prisnost i nenametljivost samo su neki od razloga zbog kojih se mnogi parovi odlučuju da ovde provedu medeni mesec, a bilo je i nekoliko veridbi i devojačkih večeri koje su ovde proslavljene. Na lepotu ovog kompleksa nisu ostali imuni ni ljudi iz biznisa, pa tako mnoge kompanije rado baš ovde organizuju svoje aktivnosti za tim bildinge.

U planu je i izgradnja spa-centra u okviru kompleksa, što će zaokružiti ovaj spoj tradicije i luksuza, kojim se „Mountain Golden Chalets“ već nadaleko izdvaja.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Mountain Golden Chalets, mesto gde se sreću tradicija i luksuz se pojavio prvo na TU magazin.

I zaista, Petram je, pre svega, izuzetno lep kompleks u kom je postignuta ravnoteža estetskih vrednosti sa funkcionalnim potrebama. Lokalni materijali u skladu sa podnebljem, uz moderan dizajn i održivu gradnju, izuzetno dobro su „legli“ u istarski krajolik. Kad to kažem, pre svega mislim na bujnu mediteransku vegetaciju koja ovu regiju i čini „pitomom divljinom“. Iako mi je ova slika u startu zvučala kao oksimoron, dok se povezujem sa raskošnom, ali blagom prirodom, osećam da svakim časom boravak na ovom mestu ima sve više smisla. Takav ambijent podržan inovativnim konceptom održavanja i upravljanja nekretninama doprineo je da Petram postane prvi rizort za stanovanje i odmor takve vrste u čitavoj regiji.

Ali da krenemo od početka, tako što ćemo zaviriti u njegovu ličnu kartu. Petram Resort & Residences, kako glasi puno ime kompleksa, smešten je na površini od devet hektara u zelenoj oazi severnog dela Jadrana. Otvoren je 2023. kao investicija kompanije MK Group u partnerstvu sa kompanijom Aleksandar Group, a vrednost ulaganja iznosila je više od 100 miliona evra.

Luksuzni smeštaj

Ovaj turističko-rezidencijalni kompleks sastoji se od aparthotela sa 179 premijum apartmana i 55 luksuznih vila na obali mora, uz propratne sadržaje o kojima ću kasnije, a koji daju daleko više od uobičajene turističke ponude. Sedam tipova luksuznih apartmana i pet različitih tipova vila pružaju komfor i namešteni su sa ukusom, te opremljeni svime što bi jedan kompleks ovog nivoa trebalo da poseduje. Rezidencije su veoma svetle jer imaju staklene površine otvorenih pogleda, što dodatno doprinosi utisku da ste okruženi prirodom.

Ah, ta Istra

Kao i svaki kontinentalni turista, bio sam željan sunca, mora i plaže, koja je ovde na samo dvestotinak metara od hotela, tako da sam se uređenom stazom odmah zaputio tamo. Na čistoj, urednoj plaži radio је mali bar i vladao је neki neobičan mir koji je remetio jedino topli vetar sa mora. Kažu da je nostalgija samo kusur od prošlosti, ali ja sam joj se potpuno prepustio i zatvorio oči upijajući mirise detinjstva, dok mi je sunce podgrevalo želju da uletim u kristalnočisto more. Nisam se odvažio, ali sam ostao u tom „zen“ stanju skoro do zalaska sunca, a kupanje ostavio za jednu od najvećih atrakcija čitavog kompleksa. To je najduži infinity bazen na krovu u Evropi, dug 105 metara, gde plivanje u prijatnoj vodi uz beskonačni pogled zaista predstavlja neprocenjivo iskustvo.

Carstvo dobre hrane

Nakon vode i sunca, kompletan ugođaj upotpunjuje hrana, jer se tek na najsuptilnijim nivoima bitisanja primaju sve informacije koje su nam potrebne da bismo napunili baterije. Restoran na krovu se zato nalazi odmah tu pored vode, a sa terase se prostire nestvaran pogled na Piranski zaliv i Dolomitske Alpe. Unutrašnjost restorana je svedena – u centru dominira veliki šank, a prostor koji nije zatrpan stvarima slobodno diše i zaista se oseća neka pozitivna energija. Restoran na krovu funkcioniše po normama visoke tradicionalne kuhinje sa modernom prezentacijom jela. Dobro edukovano osoblje uputiće vas da su u mnogim jelima spojeni italijanski, austrijski i, naravno, hrvatski koncepti kuhinje, te je potpuno normalno da se svi ovi uticaji osećaju u njihovom gastronomskom zahvatu. Sirovine su raznovrsne i sveže, a kako i ne bi bile kada direktno iz mora „uskaču“ u tiganje, a šefovi kuhinje se trude da ne mešaju previše ukusa, pa se jela uglavnom baziraju na nekoliko namirnica. Istinski gurmanski doživljaj prati bogat izbor alkoholnih pića vrhunskog kvaliteta, kao i odabrana inostrana, ali i lokalna vina o kojima ćemo nešto kasnije. U okviru rizorta rade još dva restorana Torii Snack Bar i Trattoria 35, ali su otvoreni od maja do kraja septembra, pa sam ostavio da ih „overim“ neki drugi put.

Velnes po meri čoveka

Moderno doba nas stalno stavlja pod opterećenje i stres, pa je potrebno da što češće promenimo okruženje i sklonimo se, utišamo um. Zato je ovde mnogo pažnje posvećeno upravo tom sadržaju. A Petram Wellness & Spa kao kombinacija tehnologije i dizajna, posebno osmišljenih tretmana i konekcije sa prirodom, kako sam na svojoj koži osetio, može da pruži pregršt zadovoljstva. Uživao sam nekoliko sati u toploj vodi zatvorenog bazena, a onda se prebacio u saune (3 suve i 2 turske), da bih završio sa masažom koja je, bez ikakvog preterivanja i veličanja domaćina, bila jedna od najboljih u mom životu.

Sve za poslovnog gosta

Kad smo već kod potreba današnjih gostiju, iako nisam došao u tom svojstvu, primetio sam da je dosta pažnje posvećeno korporativnim klijentima i poslovnim ljudima. Upravo je period pred nama posebno interesantan za ovu vrstu gostiju, a Petram Resort & Residences zaista ima šta da im ponudi. Konferencijska sala se nalazi u okviru samog aparthotela i njen maksimalni kapacitet u teatar postavi je 80 gostiju. Međutim, u zavisnosti od obima događaja, konferencijsku salu je moguće prilagoditi potrebama klijenata. Od manjih sastanaka do većih konferencija, fleksibilan raspored nameštaja i tehnološka podrška obezbeđuju mogućnost da svaki događaj bude uspešan. Na raspolaganju je i sva standardna konferencijska oprema (mikrofoni, flipchart, projektor, platno, TV uređaj, video-oprema i drugo).

Golferski raj

Još jedna savršena pogodnost u vezi sa ponudom Petram Resorta jeste to što je sada pravi trenutak za igranje golfa na Golf ADRIATIC | PGA National Croatia, koji je na samo nekoliko koraka od hotela. Ovo profesionalno igralište sa 18 rupa napravljeno je za šampione, ali na njemu mogu da uživaju svi ljubitelji golfa, bez obzira na iskustvo. Bilo da ste, kao ja, rešili da prihvatite izazov ili jednostavno želite da uživate u danu na terenu, retki golferski raj veoma je blizu.

Destinacije iz snova

Kao što sam već naglasio, Petram Resort & Residences nalazi se u blizini kulturnih, gastronomskih i sportskih sadržaja severozapadne Istre, na 12 minuta vožnje od Umaga, samo 50 km od Trsta i tačno preko puta zaliva od Portoroža i Pirana. Samo mesto Savudrija, u kom se nalazi Petram, ima dugu i bogatu istoriju. Njegova najpoznatija znamenitost je Savudrijski svetionik, najstariji svetionik na Jadranu. Šetnja do svetionika bila je jedno od najprijatnijih iskustava, a još me je čekala i nagrada u vidu prekrasnog pogleda na okolna ostrva i zaliv. Umag je, pak, kako već verovatno i znate, poznat po svom teniskom turniru i brojnim sportskim sadržajima. Osim u tenisu, ovde se može uživati u jedrenju, ronjenju, biciklizmu i drugim aktivnostima na otvorenom. Za one željne zabave, Umag takođe nudi dobar noćni život i raznovrsnu gastronomsku ponudu.

Međutim, ono što je, makar za moju malenkost, bilo najprimamljivije u okolini jeste činjenica da je Istra poznata po svojim vrhunskim vinima, maslinovom ulju i tartufima, koji su rezultat duge tradicije i povoljnih klimatskih uslova.

Vinska karta i jelovnik Rooftop restorana bogati su i lokalnim vinima i maslinovim uljima, pa sam ljubaznošću domaćina imao priliku da posetim dva proizvođača u neposrednoj okolini.

Vinarija Tomaz

Iako ovde porodica proizvodi vino duže od sto godina, Vinarija Tomaz je prilično mlada vinarija. Smeštena je ispod gradića Motovuna, jedne od najposećenijih destinacija u Istri, i poseduje oko 16 hektara vinograda u kome dominiraju autohtone sorte, poput istarske malvazije, muškata i terana. Vina Tomaz su na tržištu prisutna sa 13 etiketa podeljenih u četiri linije. Uz tri penušavca, četiri vina u svežoj i četiri u odležanoj liniji, u ponudi su i dve premijum etikete: Teran superiore i beli muškat Viktoria, proizveden od suvog grožđa. Inače, u vinima Tomaz uživali smo ćaskajući sa vlasnikom Klaudiom koji je sa ocem Brunom i osnovao vinariju, po oceni mnogih jednu od najlepših u Hrvatskoj.

St. Ana

Za kraj i poslednje veče ove moje male istarske avanture ostala je poseta gazdinstvu Sveta Ana koje se nalazi u neposrednoj blizini Petrama, proizvodi maslinovo ulje tradicionalnim metodama i prodaje ga uglavnom na imanju. U maslinicima ovog porodičnog imanja nalaze se brojne lokalne sorte maslina od Lečina, Pendolina i Maurina do čuvene masline Istarske bjelice, koja je poznata po svom delikatnom i voćnom ukusu. Pored proizvodnje maslinovog ulja, u Svetoj Ani se uzgajaju grožđe, trešnje, aronija i lavanda. Imanje je veoma lepo sređeno i predstavlja idilično okruženje za posetioce, ali je moj favorit raskošna degustaciona sala, prepuna različitih proizvoda i drugih detalja, u kojoj smo, zahvaljujući gostoprimstvu domaćina, proveli veče za pamćenje.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Petram Resort & Residences, vaša nova kuća na moru se pojavio prvo na TU magazin.

Mevlana Dželaludin Rumi

Ne postoji mnogo gradova na svetu koji su u kontinuitetu bili naseljeni hiljadama godina. Tajna njihove dugovečnosti je, uostalom, kao i kod ljudi, spoj mnogobrojnih uzroka i teško ju je otkriti. Međutim, oni skloni traganju ipak dolaze, a onda gledaju, slušaju i pokušavaju da osete te gradove. Zidine svakog od njih, iznova rušene i građene, predstavljaju paravan za beskrajnu tragikomediju čiji su akteri generacije žitelja i njihovi životopisi puni borbe, teškoća, stradanja, ali i hrabrosti, vrline i ljubavi… Ova naša priča je takođe takva, jer pripada drevnom turskom gradu po imenu Konja i njegovom najdražem simbolu, velikom Rumiju  

Kada pomislite na turističke destinacije u Turskoj, nekoliko očiglednih izbora odmah pada na pamet. Pre svega magični Istanbul, a tu su onda i letovališta na Tirkiznoj obali poput Bodruma, kao i čarobni pejzaži Kapadokije. Ipak, za neke putnike broj jedan na listi želja jeste mesto za koje je malo ljudi uopšte i čulo – Konja. Ovaj grad u centralnoj Turskoj svake godine privlači milione posetilaca, sa dobrim razlogom jer se, pored istočnjačkog uličnog šarma, živopisnih bazara, istorijskih znamenitosti i moderne tramvajske mreže, Konja pre svega ističe kao centar turske duhovnosti i islamskog hodočašća.

Konja je zapravo veliki, dvomilionski grad smešten usred divlje ravnice Anadolije, okružen otvorenom, beskrajnom prerijom. Kulturno najkonzervativniji grad u Turskoj isprva se čini kao mesto u kom je vreme stalo, gde se žene u crnom i muškarci sa dugačkim bradama trude da zadive goste tradicionalnom gostoljubivošću, uprkos naglašenoj pobožnosti i zabranjenom pivu. Međutim, Konja je nešto mnogo više, a otkriti pravu Konju je lako – jer se u srcu starog grada, u grobnici od tirkiznih pločica, nalazi njena večna duša, Mevlana Dželaludin Rumi.

Rumi i Šems

Rumi je danas, iako je od vremena kada je stvarao proteklo skoro osam vekova, jedan od najčitanijih pesnika na svetu, a njegova grobnica je druga najposećenija turistička atrakcija Turske, posle palate Topkapi u Istanbulu. Rođen je početkom 13. veka u Avganistanu, ali se kao mladić, povlačeći se pred mongolskom najezdom, sa roditeljima preselio u Konju, koja je već tada postojala više od 2.000 godina.

Odlučujući trenutak u Rumijevom životu zbio se 1244. godine, kada je na ulicama Konje sreo lutajućeg derviša Šemsedina iz Tabriza, koji se ne može povezati ni sa jednim od tradicionalnih mističnih bratstava. Mesecima su dva mistika živela zajedno, pa je Rumi zanemario svoje učenike i porodicu, tako da je konzervativno okruženje primoralo Šemsa da napusti grad u februaru 1246. Dželaludin je bio slomljenog srca, a njegov najstariji sin Sultan Valad na kraju je vratio Šemsa iz Sirije. Porodica, međutim, nije mogla da toleriše njihov odnos i jedne noći 1247. Šems je zauvek nestao. U 20. veku je ustanovljeno da je Šemsedin zapravo ubijen, verovatno uz pomoć Rumijevih sinova, i sahranjen blizu bunara koji i dalje postoji u Konji.

Ovo iskustvo ljubavi, čežnje i nenadoknadivog gubitka pretvorilo je Rumija u pesnika. Pisao je mističnu poeziju, aforizme, poeme. Poetski radovi su mu sabrani u zbirci „Mesnevi”, a rubaije i poeme „gazal“ u „Velikom opusu” (Divan-i Kebir). Potpuna identifikacija sa Šemsom najbolje se vidi u tome što je na kraju većine svojih lirskih pesama ubacio ime Šems umesto sopstvenog pseudonima. Ova sveža poezija, podstaknuta snažnim ritmovima, ponekad podseća na stihove popularne muzike. Čini se da postoji razlog za verovanje, koje su izrazili hroničari, da je veliki deo stihova nastao u stanju ekstaze, izazvan muzikom flaute ili bubnja, ali i udarcima čekićem zlatara ili zvukom vode i mlina u Meramu, gde je Rumi sa svojim učenicima išao da uživa u prirodi. Često je svoje stihove pratio vrtložnim plesom, a mnoge njegove pesme komponovane su da bi se pevale na sufijskim muzičkim skupovima.

Mevlana Dželaludin Rumi napustio je ovaj svet 17. decembra 1273. godine. Pripadnici pet veroispovesti pratili su njegove posmrtne ostatke, a ta noć je nazvana Sebul Arus (Noć sjedinjenja). Još i danas Mavlavi derviši taj dan poštuju kao praznik. Nakon Mevlanine smrti njegov sin je organizovao derviški red mevlevija, koji će u narednim vekovima imati snažan uticaj na politički, socijalni i ekonomski život Otomanske imperije. Iako je početkom dvadesetog veka Ataturk zabranio ovaj red, krajem pedesetih godina loža u Konji je revitalizovana kao veoma važna kulturno-istorijska baština ovog grada.

Muzej Mevlana

Svedočanstvo Rumijevog trajnog nasleđa smešteno je u Muzeju Mevlana, impozantnom kompleksu zgrada sa Mauzolejom Mevlana, koji se nalazi u istočnom delu centra grada. Muzejski kompleks uključuje mauzolej, džamiju, dervišku bogosloviju i nekoliko drugih objekata koji služe kao izložbene sale, biblioteke i istraživački centri. Najpre je, u drugoj polovini 13. veka, sagrađen mauzolej, a kasnije je vekovima kompleks dograđivan i rekonstruisan. Eksponati u muzeju prikazuju izuzetnu kolekciju Rumijevih ličnih stvari, rukopisa i artefakata, što posetiocima omogućava da se intimno povežu sa pesnikovim životom i filozofijom, a arhitektura muzeja, ukrašena zagonetnim dizajnom i simboličnim motivima, odražava duhovnu suštinu Rumijevog učenja, stvarajući prostor koji odjekuje spokojem. Najdragoceniji deo mauzoleja je plavo-zelena grobnica, ukrašena gipsanim reljefima i zidnim rezbarijama, pozlaćenim detaljima i brojnim drugim elementima koji predstavljaju islamsku umetnost u najboljem izdanju.

Obred Sema

Jedan od najvažnijih aspekata Mevlana muzeja jeste obred Sema, ritualni ples koji izvode Rumijevi vrteći derviši. Ova očaravajuća predstava, koju je UNESCO priznao kao nematerijalno kulturno nasleđe, simbolizuje duhovno putovanje derviša ka sjedinjenju sa božanskim. Dok se vrte, obučeni u tradicionalnu nošnju koja podrazumeva belu košulju, pantalone i haljinu, kao i konusnu kapu od kamilje dlake, oni se odvajaju od materijalnog sveta, ostavljajući iza sebe svoje brige, želje i sve zemaljske veze. Okretanje je uvek suprotno smeru kretanja kazaljki na satu, sa desnom rukom podignutom prema Bogu i levom spuštenom ka zemlji. Ples se sastoji od tri faze, a u poslednjoj se dervišima, koji simbolizuju planete, pridružuje i njihov učitelj koji predstavlja Sunce ili reinkarnaciju Mevlane. S tog duhovnog putovanja derviš se vraća zreliji za pružanje ljubavi u skladu sa osnovama sufijskog učenja, koje propoveda da su sve postojanje i sve religije jedno i da su sve one manifestacije iste božanske stvarnosti.

Džamije na svakom koraku

Koliko su ljudi u Konji posvećeni duhovnosti kazuje podatak da je u gradu aktivno više od 3.000 džamija. Turci, za razliku od većine islamskog sveta, ohrabruju posetu džamijama, pa nikako ne treba propustiti Selimiju, prelepu džamiju kupolastog oblika koju je naručio sultan Selim II, a koja se nalazi odmah pored Muzeja Mevlana. Treba spomenuti i neobičnu Džamiju Azizija, ali je svakako najpoznatija Aladinova džamija, koja predstavlja najstariju seldžučku džamiju u celoj Turskoj, izgrađenu još 1220. godine, na vrlo dobroj strateškoj lokaciji, na istoimenom brdu Aladin, sa kog se pruža verovatno i najbolji pogled na ceo grad.

Čatal Hujuk, grad iz neolita

Još jedan dokaz da je anadolijska stepa kolevka civilizacije nalazi se na samo pedesetak kilometara jugoistočno od Konje. To je Čatal Hujuk, jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta na svetu, otkriveno šezdesetih godina prošlog veka. Ime ovog mesta (Çatalhöyük) nastalo je kao kovanica dveju turskih reči çatal (viljuška) i höyük (humka). Iskopavanja su otkrila gusto zbijeno naselje iz neolita (novo kameno doba) koje je nastalo pre 9.000 godina. Naselje je bilo smešteno između dva brda i imalo je više od 5.000 stanovnika, a vrhunac njegovog razvoja desio se u periodu između 6.250. i 5.400. godine p.n.e. Kuće u kojima su ljudi živeli bile su četvrtastog oblika bez vrata i prozora, i u njih se ulazilo sa krovova. Još čudnije u odnosu na današnje koncepte naseobina jeste to što je naselje bilo bez ulica, pa su kuće zbijane jedna uz drugu, a zidovi i podovi su oblagani slojem ilovače. Na zidovima su takođe pronađene slike i reljefi životinja i ljudskih bića, a otkriveni su i brojni drugi religijski simboli. Ispod samih kuća pronađeni su grobovi sa ljudskim ostacima, ali i brojni predmeti od gline, bakra, drveta i tekstila. Lokalitet Čatal Hujuk nalazi se od 2012. godine na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.

Hrana i još ponešto

Duhovna prestonica Turske, Konja, bila je tokom svoje burne istorije pod vlašću Grka, Rimljana, Vizantinaca i na kraju Seldžuka i Osmanlija, što je svakako doprinelo bogatstvu različitosti koje karakteriše njenu kuhinju.

Ipak, zaštitni znak gastronomske ponude u Konji svakako je izvrsna jagnjetina. Nemarinirano meso lagano se peče u glinenoj peći u sopstvenom soku i masti, pa blagi ukus duguje samo sebi. Treba pomenuti još nekoliko specijaliteta tipičnih za ovu regiju kao što su etli ekmek (duga, tanka rolat-pica namazana fino začinjenim mlevenim mesom), pikantna čorba od bamije ili konjanski kebab (jagnjeća kolenica, veoma sporo pečena i servirana na pita-hlebu sa slatkim crvenim lukom).

Konja je zaista bogata znamenitostima i ako ste ljubitelj istorije, nesumnjivo će postati vaše omiljeno mesto. Odvojite nekoliko dana za Ataturkov muzej, Arheološki i Etnografski muzej, kao i za obližnje selo po imenu Sile u kom je oštećena pravoslavna crkva pretvorena u muzej. I na kraju, nikako ne treba zaboraviti na nešto sasvim dugačije. To je Muzej leptira, jedan od najvećih na svetu i prvi u Turskoj. Tropski vrt leptira u Konji otvoren je za posetioce 2015. i izgrađen u obliku džinovskog leptira u skladu sa prirodom, kako bi se posebno deci usadila ljubav prema ovim divnim insektima.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Konja, neka totalno drugačija Turska se pojavio prvo na TU magazin.

U doba kad su bogovi hodali zemljom, Apolon je Pegazu, krilatom konju kog je jahao dok je nosio Sunce preko neba, naredio da se zaustavi i odustane od leta na goru Parnas: „Nikad ne leti na grešni Parnas! Tamo je sve sama izmišljotina i lažni sjaj nadmenih ljudi. Tu, gde stojiš, je izvor zdravlja i istinska Božija snaga. Umesto Hippocrene pij Roitschocrene, koji je pred tobom“. Mitski konj je poslušao, lupio kopitom i učinio da poteknu rogaški izvori.

Pegaz je tako postao simbol mesta koje se već četiri veka nalazi na mapama zdravstvenog turizma. Zapravo, Rogaška Slatina je neka vrsta preteče u ovoj industriji jer su u ovo lečilište ljudi dolazili i pre nego što je turizam kao koncept prihvaćen! Ova mondenska varoš smeštena u savinjskoj dolini ispod planine Boč, ugostila je tokom svoje bogate istorije mnoga slavna imena vladarskih dinastija Habsburg, Bonaparta, ali i Karađorđević i Obrenović, a iskopine pokazuju da su Rogašku Slatinu poznavali još Kelti i Rimljani.

Glavni razlog za to je lekovita mineralna voda koja izvire iz dubine od 280 do čak 600 metara. Njeno komercijalno ime je Donat Mg i zbog svog sastava se svrstava u sam vrh mineralnih voda u svetu. Preporučuje se osobama koje imaju problema sa gastrointestinalnim bolestima, jetrom, pankreasom, kao i ljudima sa srčanim, vaskularnim i nervnim obolenjima. Takođe, ova voda reguliše nivo šećera i holesterola u krvi i kontroliše visok krvni pritisak, a zbog visoke koncentracije magnezijuma (litar Donat Mg vode sadrži čak 1040 mg magnezijuma) pogodna je za sprečavanje osteoporoze. Pored magnezijuma, bogata je kalcijumom, sulfatom, sodijumom i hidrogen karbonatom, a njena temperatura se kreće između 27 ºC i 36 ºC.

U Rogaškoj Slatini možete u svakom marketu da kupite flaširanu mineralnu vodu, ali je najbolje posetiti Medicinski Centar i tamo popiti čašu sveže vode iz prirodnog izvora. Samo ispijanje vode u ovoj ustanovi je takođe poseban ritual. U zavisnosti od potrebe na posebnim mestima, postavljenim u okviru kompleksa, možete popiti toplu ili hladnu izvorsku vodu i onda izaći u živopisni Spa Park Rogaška Slatina i uživati u šetnji.

Rogaška Slatina je s pravom jedna od najpoznatijih termalnih banja u Sloveniji, uređena za savršen odmor i posećena tokom čitave godine. Daleko od gradske buke i vreve, možete naći izvrsne velnes centre u Grand Hotelu Sava, Grand Hotelu Rogaška i Hotelu Atlantida. Pored toga, Rogaškoj Slatini ne nedostaju izvrsni restorani sa jedinstvenom ponudom hrane i vina, kao i pregršt mesta sa interesantnim sadržajem poput orguljarnice Škrabl, čuvenog Aninog dvora, Staklare Rogaška, Paviljona kaktusa, a tu je i sedište kozmetičkog brenda Afrodita Cosmetics.

Ali da krenemo redom… Počećemo od restorana Kaiser koji se nalazi u sklopu Grand Hotela Sava i važi za jedan od najboljih hotelskih restorana u Sloveniji. Vrhunsko kulinarsko umeće, neiscrpna mašta i posvećenost izvrsnoj hrani spojeni su u restoranu Kaiser sa gostoprimstvom, šarmom prostora i stručnošću osoblja. Na meniju restorana su i interesantni paketi kao „Tradicionalna steklarska južna“, kulinarski doživljaj idealan za upoznavanje sa tradicionalnim slovenačkim jelima. Pored toga, tu je i bogata vinska karta koja doprinosi kompletnom ugođaju.

Rogaška Slatina ima nešto i za one koji vole lokalnu hranu u prirodnom okruženju. To je gazdinstvo Pomona  koje je dobilo naziv po istoimenoj rimskoj boginji, čuvarki voćnjaka i predstavlja životni projekat Janka Zupaneca, čoveka bogatog duha i neiscrpne energije. U saradnji sa prirodom, Janko je napravio mali raj i rešio je da ga podeli sa gostima. Osim neizbežnog voćnjaka, tu je i bašta, plastenik, farma svinja koje žive maltene slobodno, ali i ribnjak čija voda navodnjava salatu. Takođe, podigao je i pansion za smeštaj gostiju u okviru koga se nalazi spa centar. Hrana i piće u Pomoni su od svežih namirnica iz lokala ili Jankovih ruku delo, što dodatno podiže kvalitet usluge.

Još jedan restoran u Rogaškoj svakako zaslužuje pažnju ljubitelja gastronomije. To je Gostionica Jurg koja predstavlja pravo mesto za uživanje u domaćim specijalitetima, prezentovanim na moderan način. Pored sjajne kuhinje, odličnih slovenačkih vina i prijatnog, svedenog ambijenta, treba istaći i veoma kvalitetan servis koji ovaj restoran čini izuzetnim.

I ljubitelji slovenačkog vina imaju u Rogaškoj Slatini zaista bogat izbor pa je obilazak vinskog podruma i degustacija domaćih vrhunskih vina u Calskoj gorci – Vinograd, nezaobilazna aktivnost. Ovo zdanje predstavlja i spomenik kulture kojim upravlja Udruženje vinogradara Rogaška Slatina.

Ipak, središte mesta svakako je staklara Rogaška koja proizvodi kristal i staklene ukrase za svetski poznate brendove i predstavlja pravu riznicu umetnosti proizvodnje predmeta od stakla. Iako postoji više od 350 godina, staklara je zvanično osnovana 1927. godine i od tada iskusni majstori sa izuzetnom preciznošću oblikuju svaki komad stakla. Od duvanja stakla i drevnog oblikovanja u drvenim kalupima, do graviranja i poliranja proizvodi se izrađuju ručno, uz neophodne tehnološke intervencije.

Veoma interesantno mesto koje zaista vredi posetiti u Rogaškoj Slatini je Paviljon kaktusa. Sakupljanje kaktusa postalo je popularno u Sloveniji između dva svetska rata, a posebno je okupiralo Zvonka Čoha, koji je kaktuse prikupljao i negovao više od 40 godina i tako postao vlasnik jedne od najbogatijih kolekcija u Evropi. Na sreću ljubitelja ovih biljaka, opština Rogaška Slatina je imala sluha za njegovu strast, pa je predstavila javnosti „Paviljon kaktusa“. Kolekcija sadrži različite vrste kaktusa, ali i sukulente, među kojima se izdvajaju neke posebno retke vrste. Prema mišljenju stručnjaka iz „Društva prijatelja kaktusa Slovenije”, procenjeno je da zbirka ima više od 7.000 kaktusa.

Još jedan autentičan sadržaj u Rogaškoj predstavlja Orguljaška kuća Škrabl, gde se proizvode i restauriraju orgulje koje se nalaze u crkvama i katedralama postavljenim u 26 zemalja širom sveta! Orguljaška radionica Škrabl počela je sa radom 1990. godine i vrlo brzo postala jedna od najboljih orguljaških radionica u Evropi sa proizvodnjom i do dvadeset orgulja godišnje. Tokom posete, ljubazni domaćini će vam pokazati čitav proces proizvodnje, od obrade drveta i livenja, pa sve do finalnog podešavanja zvuka.

U Rogaškoj Slatini je nastao još jedan svetski brend, Afrodita Cosmetics. Danas, svakako jedna od vodećih kozmetičkih firmi u ovom delu Evrope, započela je sa radom davne 1970. godine. Tada je osnivač Afrodite, gospođa Danica Zorin Mijošek, otvorila prvi salon lepote u Rogaškoj Slatini. Vrhunski kvalitet proizvoda i poštovanje životne sredine predstavljaju lajtmotiv kompanije u šta se mogu uveriti svi koji posete prostorije Afrodite u Rogaškoj Slatini i upoznaju se sa više od 650 proizvoda u njihovom asortimanu.

Za kraj nikako ne treba propustiti posetu muzeju Anin dvor, koji na veoma zanimljiv način spaja prošlost, sadašnjost i budućnost. Naziv Anin dvor odnosi se na svetu Anu, zaštitnicu žena, koja je zbog dobrih dela dobila i istoimenu crkvu. Muzej Anin dvor je popularna turistička atrakcija i godišnje ga poseti više od 100.000 ljudi, a ima pet tematskih zbirki. Staklarska zbirka prikazuje istoriju staklarstva u Rogaškoj Slatini i ima više od 2000 eksponata, uključujući predmete napravljene od 18. veka do danas. Grafička zbirka prikazuje istoriju grafike u Sloveniji uključujući radove kako slovenačkih, tako i drugih evropskih umetnika. Zavičajna zbirka prikazuje istoriju i kulturu Rogaške Slatine sa više od 10.000 eksponata, koji predstavljaju predmete iz svakodnevnog života, umetničke predmete i arheološke nalaze, kao i veoma obimnu Kraljevsku zbirku dinastije Karađorđević. Obilazak muzeja dalje vodi do Zbirke parkova sa interaktivnim načinom istraživanja svih lokacija Rogaške Slatine, a ujedno se mogu videti i autohtone vrste drveća. Na kraju, istražujući muzej, dolazimo do kolekcije posvećene kozmetici Afrodita.

Nakon svega, Rogaška Slatina ostavlja utisak veoma lepe i kulturološki i geografski bliske destinacije, pogodne za odmor u svim godišnjim dobima i sa bogatom ponudom različitih aktivnosti.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Rogaška Slatina, stari biser slovenačkog turizma se pojavio prvo na TU magazin.

TU: Kako je sve počelo? Kada i kako je etno selo Azbuka sagrađeno?
KR: Poreklom sam iz Loznice u koju se i moj suprug zaljubio vremenom. Imamo dve ćerke i brojnu porodicu, pa smo samim tim pošli od sebe. Kakvo je to mesto gde bi smo voleli svi da se okupljamo i u kakvom okruženju? Azbuka je bila prirodan odgovor na tu ideju. Po struci sam pejzažni arhitekta i zahvaljujući tome uspela sam da Azbuci dam poseban pečat. Suprug i ja smo sve sami osmislili i dizajnirali, bio mi je velika podrška u realizaciji svake zamisli. Azbuka je porodični biznis u svakom svom segmentu. Kao veliki gurmani, zaljubljenici u prirodu i čuvari tradicije došli smo na ideju da u Tršiću, mestu sa bogatim kulturno istorijskim nasleđem, izgradimo mesto gde će svaki čovek sa istom idejom moći da pobegne od užurbanog gradskog života. Spojem tradicije i modernih postulata 2016. godine smo krenuli sa izgradnjom Azbuke, a završili je 2020. godine kada smo 06. jula zvanično krenuli sa radom.

Sve je počelo proizvodnjom domaćih sušenih proizvoda od mangulice. Kulen sa kojim smo osvojili prva mesta na raznim takmičenjima, naša domaća kobasica i mnogi drugi proizvodi su samo početak realizacije naše zamisli. Izgradnja restorana je bio realan sled događaja. Želeli smo mesto gde možemo plasirati sve naše proizvode i omogućiti svima da uživaju u specijalitetima domaće proizvodnje. Stara cigla i crep koji dominiraju na objektima su otkupljeni nakon renoviranja starih vojvođanskih škola i iskorišćeni na najlepši mogući način.

Afiniteti su naravno rasli. Shvatili smo da je Azbuka idealno mesto gde će gosti pored gastronomskog užitka moći da uživaju u prelepoj prirodi izolovanoj od grada pa smo stoga odlučili da izgradimo i smeštajne jedinice. U sklopu kompleksa se nalazi šest drvenih bungalova, dva bazena i mnoštvo zanimljivih sadržaja kako bi boravak naših gostiju bio upotpunjen.

TU: Koje sadržaje imate i šta se sve može videti i raditi u Azbuci?
KR: Azbuka je koncipirana tako da svaki naš gost u potpunosti može da se opusti i uživa kako u predivnoj prirodi, tradicionalnoj hrani tako i u brojnim aktivnostima koje nudimo. Pored bungalova koje imamo za smeštaj gostiju u sklopu etno sela, nalaze se i bazeni na otvorenom, dečje selo namenjeno najmlađima, vožnja kvadovima, rekreativno pecanje na našem veštačkom jezercetu, razne sportske aktivnosti (stoni tenis, basket, airsoft, streljaštvo…), druženje sa domaćim životinjama i jahanje.

TU: Etno sela na najbolji način oslikavaju tradiciju Srbije. Po čemu se Azbuka razlikuje od drugih?
KR: U samom procesu projektovanja i osmišljavanja koncepta, težili smo da napravimo spoj modernog i tradicionalnog, da očuvamo tradiciju, ali i da gostima omogućimo komfor i udobnost 21. veka. Kroz razne ankete i recenzije koje redovno dobijam zaključujemo da Azbuku čini jedinstvenom perfektna usluga od strane našeg osoblja, uređenje našeg kompleksa, predivna priroda i mesto sa kulturno istorijskim nasleđem. Na samo nekoliko kilometara od Azbuke nalazi se manastir Tronoša, Banja Koviljača, Gučevo i reka Drina, a na nekoliko stotina metara Saborište i kuća Vuka Karadžića.

TU: Koji su specijaliteti restorana i kakav je njegov koncept?
KR: U našem restoranu gosti mogu da uživaju u tradicionalnoj hrani po domaćoj recepturi. Azbuka je porodični biznis i svako od nas je dao svoj pečat. Ujnina pita, mama Verkine paprike, ujakovi čvarci i mnoga druga jela iz naše ponude su nešto što naše goste ne ostavlja ravnodušnim. Azbuka je prepoznatljiva po hlebu i teletini ispod sača koji se spremaju na dnevnom nivou. Sušeni proizvodi od mangulice kao što su kulen i domaća kobasica su brend Azbuke. U sklopu restorana posedujemo dve sale, veću, kapaciteta 150 gostiju i manju kapaciteta do 45 gostiju, koje omogućavaju i organizovanje raznih proslava, seminara, tim bildinga.

TU: Šta se gostima u Azbuci najviše dopada?
KR: Gosti u Azbuci se osećaju kao kod svoje kuće, a neki kažu da im je i lepše. Sam koncept koji uključuje udobnost i komfor, neohodan u vremenu u kom živimo, srdačnost od strane osoblja i prelepa priroda su neke od stvari zbog kojih je Azbuka jedno od najtraženijih etno sela u Srbiji. Priroda, komfor i tradicionalna hrana su nešto zbog čega se naši gosti uvek iznova vraćaju.

TU: Ko su gosti Etno sela Azbuka? Da li vam dolaze i inostrani posetioci?
KR: Gosti Azbuke su najviše porodični ljudi koji žele da se sklone od gradske vreve i užurbanog gradskog života, ljudi koji znaju da uživaju kako u gastronomskoj ponudi tako i u prelepoj prirodi. Sve češće nam dolaze inostrani gosti kako iz regiona, tako i iz cele Evrope. Takođe, veliki broj naših gostiju su učesnici seminara, tim bildinga i drugih organizovanih okupljanja.

TU: Šta su dalji planovi i da li razmišljate o proširenju ponude?
KR: Prepoznali smo potrebu za proširenje smeštajnih kapaciteta kao i izgradnju modernog spa centra. U planu je gradnja još četiri bungalova po 70 m2 koji će pružiti veći komfor i udobnost za naše goste. Izgradnja spa centra planira se na povrsini od 150 m2 i uključiće slane sobe, saunu, đakuzi i centar za masažu. Konstrukcija samog objekta je planirana u staklu, što će pružiti neverovatan ugođaj naročito u zimskom periodu. U toku je izgradnja najvećeg zip lajna u okruženju, koji će imati i veštačku stenu za rekreativno penjanje, i nadamo se biti atrakcija zanimljiva i za decu i odrasle.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Užitak od “A” do “Š” – Etno selo Azbuka, Tršić se pojavio prvo na TU magazin.