Vinarije iz Srbije, regiona, ali i sveta ponudile su posetiocima degustaciju skoro hiljadu različitih vinskih etiketa, s obzirom da je u Jevremovcu izlagalo stotinak vinarija, najviše do sada.

Iako je manifestacija oba dana počela u 14 časova, najveći broj ljudi je došao u kasnijim popodnevnim časovima i uz dobra vina i muziku ostao do samog kraja, kada je po oceni većine bilo i najprijatnije u Botaničkoj bašti.

Uživanje u vrhunskim vinskim ukusima u najlepšem parku u srcu Beograda, posetioci su upotpunili i raznovrsnim zalogajima, koje su osim malih domaćih proizvođača ponudili i dobro poznati gradski brendovi poznati po specijalitetima. Ceo ugođaj je zaokružen i bogatim muzičkim programom jer je Botanička bašta podeljena na muzičke zone u kojima su bile žive svirke.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak UniCredit Bank Wine Garden još jednom oduševio posetioce „Jevremovca“ se pojavio prvo na TU magazin.

Prisutne je prvo pozdravila direktorka Srpske čitaonice u Irigu, Milica Uverić, koja je istakla da je ova ustanova osnovana 1842. godine i kao takva predstavlja najstarije čitalište u Srbiji. Kuća u kojoj je održan skup je sveštenička kuća budući da je otac Borislav Mihajlovića, Gojko, bio iriški sveštenik. On je svoj doprinos srpskoj kulturi dao kao književni kritičar, dramaturg i pesnik i značajna figura kulturne i intelektualne elite XX veka.

Dr Dragoslav Ivanišević, profesor vinogradarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu je predstavio lokalne sorte vinove loze u Srbiji. Istakao je da sorta igra veliku ulogu u odabiru vina kao i da na svetu postoji preko 10.000 sorti vinove loze. Profesor Ivanišević je naglasio da je pre pojave filoksere domaći sortiment bio mnogo bogatiji nego danas. Prvi ampelografski zapis je objavio arhimandrit manastira Rakovac, Prokopije Bolić u delu „Sovršeni vinodelac“ 1816. godine a nemerljiv doprinos saznanjima o sortama nalazi se u Volnijevom herbarijumu iz 1820. koji se čuva u Karlovačkoj gimnaziji. Na Fruškoj gori su crvene sorte činile oko 90% zasada ali je krčenjem vinograda u periodu posle II svetskog rata izgubljen dragoceni genofond autohtonih crnih vinskih sorti. Danas u Srbiji razlikujemo stare domaće i odomaćene sorte, internacionalne i novostvorene. Program razvoja vinogradarstava i vinarstva Srbije predviđa udeo autohtonih sorti od 25%. Nismo još došli do te cifre ali smo na dobrom putom. Od 7.000 hektara vinograda registrovanih u Vinogradarskom registru, najzastupljenija je sorta grašac ali su ostale autohtone sorte prisutne u mnogo manjem obimu.

Tomislav Ivanović, vinski novinar, vinski sudija i organizator vinskih događaja, je održao prezentaciju pod nazivom „Povratak otpisanih – Sremska zelenika i Lipolist“. Objasnio je da na sortiment utiču istorijski događaji kao što su ratovi, epidemije (filoksera), društvena uređenja (socijalizam) i tržišni trendovi. Imena sorti mogu da imaju veze sa fizičkim karakteristikama – boja, oblik lista (zelenika, plavac i sl.), ili mestom porekla (smederevka, prokupac). U ampelografiji su nepouzdani tragovi o poreklu ovih sorti. Karl Lambl je 1873. objavio knjigu u kojoj je opisao sorte koje se nalaze u Hrvatskoj, Slavoniji i Vojnoj granici (što je današnje fruškogorsko vinogorje) i u njoj je prvi put zabeležena Sremska zelenika. Po podacima iz 2019. godine ove sorte u Srbiji ima u 6 vinograda na svega 0,45 hektara. Lipolist je sorta koje u Mađarskoj i okolnim zemljama ima na površini od 1830 hektara a u Srbiji u 1 vinogradu na 0,32 hektara. Sada obe sorte ima u jednom vinogradu više zahvaljujući vinariji Mačkov podrum.

Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.

Pavle Radanović, somelije i osnivač „Vinskih puteva“, je predstavio vina od ovih sorti. Po njemu su ovo prava prolećna vina, Sremska zelenika za rano proleće a Lipolist baš za period cvetanja lipe i prve toplije dane. U Srbiji ne postoji vinarija koja ima sortna vina od obe ove sorte, da ih flašira i plasira na tržište svake godine. Stoga ne postoje vina sa kojima se mogu porediti te se s punim pravom može reći da su ovo tipični sortni primeri. U ovim vinima se oseća spoj tradicije i modernog pristupa vinarstvu na Mačkov način. Mačkov podrum time što je sada „vaskrsao“ čak dve sorte istovremeno, a pre skoro 20 godina i portugizer, se može smatrati vodećom vinarijom u Srbiji u smislu čuvanja tradicionalnih i autohtonih sorti.

Sava Jojić Mačak, vinogradar, vinar i osnivač vinarije Mačkov podrum, je predstavio tehnologa vinarije, Valentinu Damjanović, koja je vodila proizvodni proces ovih vina. Potom je objasnio svoju motivaciju za sadnjom starih sorti. U periodu kada su svi sadili šardone, on je doneo odluku da sadi Portugizer, a potom i Sremsku zeleniku i Lipolist, jer je ne samo veliki pristalica tradicije i poštovalac korena, već i pobornik toga da ne sledi uvek opšteprihvaćene trendove. Putujući po svetu video je kako u manjim regijima na vinskim kartama postoje svega par lokalnih sorti – poštuju ih i ugostitelji, i turisti, i na taj način se održava lokalni identitet i neguje tradicija.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Čuvamo blago Fruške gore – Sremska zelenika i Lipolist se pojavio prvo na TU magazin.

Spojem svih specifičnosti podneblja i posebnim pristupom u vinogradu i podrumu, vinarija Imperator danas je jedina u Srbiji koja poseduje jedinstveni Demeter sertifikat za grožđe i vino. Svojim organskim pristupom u vinogradu i podrumu, vinarija Salaxia u svojim vinima čini jedinstven zaokret ka organskoj proizvodnji pružajući potrošačima kroz svoja vina poseban doživljaj istorijskog poteza Salaksije u Rakovcu.

Na nekadašnjem ostrvu Panonskog mora, Fruškoj gori, u prijatnom ambijentu, svi prisutni imali su priliku da se upoznaju sa biodinamičkim procesom proizvodnje grožđa, koje se pretvara u vino jedinstvenog ukusa i najboljeg kvaliteta. Predstavnici medija i influenseri, uverili su se i u održive i ekološke prakse koje se primenjuju i koje obezbeđuju unikatnost svakom vinu.

Svoj puni smisao svako vino doživljava tek kada je upareno uz kvalitetno i pažljivo kreirano jelo, te upravo zbog toga restoran FiG, koji u svojoj ponudi ima Imperator i Salaxia vina, koristi samo lokalne sastojke i to isključivo u skladu sa godišnjim dobima, kako biste na jedinstven način doživeli bogatstvo ukusa koje Fruška gora može da ponudi.

Mus od džigerice kunića serviran sa sosom od maline, džemom od crvenog luka, puterom od maline i domaćim brioš hlebom uparen sa Gratio – traminac vinom iz 2022 berbe, otvorio je sasvim novu dimenziju svim gostima, dok ih je grilovani kozji sir sa salsom od kapra, sušenog paradajza i maslina, sa malo zelene salate uz Klod sovinjon blan iz 2022. godine, potpuno razoružao. Bela Burlesque – šardone iz 2021, poslužena je uz kapeleti punjen sirom i serviran na kremi od tikvice. Imperatorov vanserijski Pinot Noar iz 2020. godine savršeno se sljubio sa svinjskom potrbušinom serviranom na kremi od žute paprike, uz sataraš i čips od sremuša.

Kako je za potpuni doživljaj potrebno i zasladiti život, uz Imperatorovo belo slatko vino od 100% traminca – Flavius iz 2017. godine i belu čokoladu serviranu na sosu od vanile sa nugatom i lešnicima, to nije bilo teško.

Svako vino u ovoj vinariji kreirano je sa puno pažnje tako da se po mirisu i prvom gutljaju oseti jedinstven buke kao kombinacija karakteristika sorte, podneblja i dragocenog vremena u toku kojeg je vino sazrevalo u boci.

Imperator vinarija u svakoj čaši dokazuje svoju beskompromisnu posvećenost kvalitetu i biodinamičkim praksama, počevši od laganih i lepršavih belih vina, preko onih strukturnih od rajnskog rizlinga i traminca do kompleksnih, ali elegantnih crvenih, pa sve do penušavih, roze i vina iz botritisovane kasne berbe.

Vinarija Imperator i restoran Fig ne samo da mogu da se porede sa svetskim vinarijama i restoranima ovog tipa, već vešto postavljaju standarde u oblasti gastronomije, koristeći sve najbolje što naša zemlja može da pruži. Gusta fruškogorska šuma, umirujući cvrkut ptica, miris retkih vrsta orhideja, kvalitetno vino, odlična hrana, hlad i mir omogućavaju vam da  raj pronađete na svega 20 minuta od Novog Sada ili jedan sat od Beograda, te potpuno uživate u čarima koje pruža ova izuzetna vinarija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Etno – gastro oaza na obroncima Fruške gore se pojavio prvo na TU magazin.

Ova manifestacija biće idealna prilika da se najbolji proizvođači vina i vinarije iz čitavog regiona predstave najširoj publici i tako obezbede još veću vidljivost na tržištu. Takođe, ovo je i mogućnost da se svi izlagači sretnu, podele svoja iskustva i umreže sa distributerima i predstavnicima komplementarnih industrija.

Cilj sajma je da proslavi vrhunsko umeće majstora u proizvodnji najboljih vina i promoviše jedinstveni spoj ukusa i mirisa koji predstavljaju kako duh samog Balkana, njegovu geografiju i bogatstvo sorti, tako i mentalitet onih koji na poseban način uživaju u vinima ovog i drugih podneblja.

Osmišljen je bogat program koji uključuje sajamsko takmičenje Open Balkan Wine Trophy 2022, stručne skupove različitih formata, masterklasove, razgovore o potencijalima vinske industrije na Balkanu, mogućnostima za pojačano učešće na svetskim tržištima, kao i B2B susrete na kojima će proizvođačima biti pružena prilika da prošire poslovanje, uspostave nove i ojačaju postojeće poslovne kontakte.

Kao prestonica najboljih vina tokom trajanja ovog sajma, Beograd će okupiti najeminentnije vinare, vinogradare, majstore podruma, enologe, somelijere i trgovce vinom, kao i izlagače iz najpoznatijih evropskih i svetskih vinarija. Tu će biti i distributeri i trgovci vinom iz celog sveta.

Proizvodnja grožđa i vina

Zajednički nastup regiona u izvoznim poslovima na „treća tržišta“, međusobna saradnja i ulaganja u nove proizvodne pogone, mogli bi dodatno da pozicioniraju Srbiju, i ostale članice Inicijative, na svetskoj mapi vinskih tura.

Srbija raspolaže sa 20.113 hektara pod vinovom lozom sa 77 vinogorja, a svake godine beleže se novi zasadi, kaže Milada Lukašević iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije.

„Srbija godišnje proizvede oko 160.000 tona grožđa. Proizvodnja grožđa je u prošloj godini bila na nivou proseka za poslednji petogodišnji period sa osam tona po hektaru“, navodi Lukašević.

Proizvodnjom grožđa u Srbiji se bavi približno 80.000 poljoprivrednih gazdinstava. Od tog broja, 47.120 njih je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava Ministarstva poljoprivrede.

Tokom 2021. godine poslovalo je 430 proizvođača, registrovanih za proizvodnju vina koja se stavljaju u promet. Ukupno su proizveli 30 miliona litara vina.

„To čini prosečnu godišnju proizvodnju u poslednje tri godine dok su mogući kapaciteti za proizvodnju vina u Srbiji na nivou od 70 miliona litara“.

Kada je reč o izvozu, plasirali smo ovaj „nektar bogova“ u inostranstvo u vrednosti od 16,8 miliona evra, dok je uvoz znatno veći – 34 miliona evra.

Gde se najviše piju srpska vina?

Tokom prošle godine na tržište Evropske unije izvezeno je više od 17 odsto ukupnog izvoza vina. Značajan deo plasirao se i na tržište Ruske Federacije. Samo prošle godine u Rusiju je izvezeno 5,5 miliona litara vina, što je 32,5 odsto ukupne količine izvezenog vina u toj godini.

Takođe, značajne količine otišle su u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a najveći uvoz beleži se iz Severne Makedonije i zemalja EU, odakle smo kupili 40 posto ukupnog uvoza vina.

Srbija je i tokom 2021. godine najveći obim trgovine vinom, isključujući aromatizovano vino, kao i proteklih godina, ostvarila razmenom u okviru regiona jugoistočne Evrope -CEFTA tržište, pri čemu je i dalje veoma izražen uvoz sa ovog tržišta – preko 50 odsto ukupnog uvoza vina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Beograd u septembru postaje evropska vinska prestonica se pojavio prvo na TU magazin.

TU: Kako je nastala ideja o osnivanju i kada je vinarija Eden započela sa radom?
AS: Vinarija Eden je porodična vinarija. Iako sam sada ja direktno u poslu, čitavu priču je pokrenuo moj suprug, 2013. godine. Naravno, kako to obično biva sklopile su se i neke kockice. Naime, sve je počelo tako što smo želeli da kupimo imanje kako bi pokrenuli domaću proizvodnju organskog voća i povrća. Kada smo pronašli ovaj posed, a oboje volimo vino, rešili smo da posadimo vinograd. Tako smo upoznali našeg agronoma Zorana Bosiočića i eto nas sada u proizvodnji vina i vinariji Eden. Vinariju smo registrovali 2015. godine, a već 2017. smo imali prvu berbu i od tada ubrzano završavamo građevinske poslove, mada se u vinariji stalno nešto radi i gradi.

TU: Vinarija Eden koristi isključivo grožđe iz sopstvenih vinograda. Koje sorte imate i kolika je površina zasada vinarije?
AS: Posadili smo internacionalne sorte grožđa jer su one zahvalne za proizvodnju kvalitetnog vina na ovom potezu. Imamo oko sedam hektara vinograda, posađenih 2014. godine na pet različitih tipova tla, od gline, preko delova gde ima škriljaca i školjki, pa do tipične smonice. Postavka loze različitih vrhunskih klonova izvršena je laserski, na severu smo posadili nešto sovinjona i u manjoj meri semijon, a na jugu crvene sorte, kaberne sovinjon, kaberne fran i merlo, kao i sovinjon i šardone. Kaberne fran je sađen nešto kasnije u odnosu na ostale i produžili smo redove čokota. Imamo po dva klona od svake sorte jer je dobro kombinovati jedan koji ima manje kiselina i manje šećera sa drugim klonom. Vinogradi su posađeni oko objekta i težimo tome da tako i ostane. Trudićemo se da izvučemo maksimum od ovoga što imamo, tako da za sada nemamo u planu da sadimo autohtone sorte ili nešto drugo.

TU: Koliki je kapacitet vinarije i da li vam vina odležavaju u drvetu?
AS: Imamo 32.000 čokota sa kojih uzimamo do 1,5 kilograma grožđa. Godišnja proizvodnja nam zavisi od godine do godine. Na primer, 2018. je bila kišna godina i bez obzira na redukciju bilo je dosta, jer je bobica puna vode koliko god da skinete, a sa druge strane kada je suša u vinogradu imate prirodnu selekciju. Od samog početka je svaka godina bila različita, imali smo i poplave i sušu. Kapacitet vinarije je do 50.000 litara, a mi proizvedemo do 25.000 litara godišnje. Ceo proizvodni pogon kao i barik sala se nalaze pod zemljom i sve je automatizovano. Bela vina odležavaju u bačvama od 500 i 225 litara, a crvena odležavaju i više od godinu dana samo u francuskim barik buradima. Sva vina prati naš poznati tehnolog Mladen Dragojlović.

TU: Koje etikete imate trenutno u ponudi?
AS: Trenutno imamo dva bela sortna vina, to su Eden Sauvignon Blanc i Eden Chardonnay iz 2018. Pored toga imamo dve crvene bordo kupaže iz 2017. Eden III i Eden Genesis sa 50% merloa i nešto manje kaberne sovinjona i kaberne frana, ali je ono po čemu smo posebno prepoznatljivi u poslednje vreme, ledeno vino od semijona, Eden Semillon iz 2018. Pored ovih etiketa, za sada planiramo da ove godine počnemo i proizvodnju penušavog vina od šardonea.

TU: S obzirom da ste relativno na početku, gde plasirate vina?
AS: Za sada većinom ovde kod nas u vinariji, ali pokušavamo da raširimo prodajnu mrežu i na vinoteke, restorane i onlajn prodaju. Još uvek nismo dovoljno poznati na tržištu, pa je i ovo prilika da pozovemo ljubitelje vina da dođu kod nas i probaju vina, jer ljudi kupuju ono što znaju, odnosno teško se odlučuju za vino na polici za koje nisu čuli.

TU: Vinski turizam se stalno unapređuje u Srbiji. Kako vinarija Eden radi na tome?
AS: Mi smo baš skoro počeli sa vinskim degustacijama i hranom kod nas u objektu. Sarađujemo sa izuzetnim šefom kuhinje, to je Vanja Puškar, koji za nas priprema hranu za degustacije vikendom. Trudićemo se da ljudima ponudimo neki drugačiji, prirodan doživljaj. Nismo ni želeli da to promovišemo dok se malo ne uhodamo, jer nam je ovo prva sezona, ali mogu da kažem da već sada imamo neki koncept. Pre svega, znamo koji su nam kapaciteti i pored situacije sa ograničenjima, jer su ljudi opet željni da izlaze, jedu, piju vino i žive normalno. Situacija sa pandemijom je takođe promenila tržište i navike potrošača, koji će, mislim sa pravom, biti još zahtevniji, ali će to verovatno podići i kvalitet.

TU: Kakvi su planovi za budućnost vinarije Eden? AS: Planovi nam se menjaju u hodu. Na primer, degustacionu salu smo uradili na kraju jer nismo razmišljali o vinskom turizmu. Za vreme koronavirusa smo shvatili da je ona neophodna i da bi trebalo da uvedemo i hranu jer ljudi koji dođu ovde žele da se opuste i ručaju pošto je to realna potreba uz vino. Trenutno želimo da ova degustaciona sala bude centralna lokacija gde će posetioci degustirati jedan set vina, pa zato planiramo da imamo i penušavac u ponudi. Što se tiče stilova vina, verovatno ćemo se još malo tražiti, jer želimo da vidimo kako će ići priča sa degustacijama vina. Ako to bude dobro, trudićemo se da proizvodimo vina koja to mogu da prate, u suprotnom će stil vina biti vezan za prodaju na drugim mestima, vinotekama, restoranima ili za izvoz. Pošto smo na početku, trebaće nam sigurno pet godina da sagledamo najbolji put kojim bi trebalo da idemo. Dakle, verovatno ćemo napraviti još neke poslovne modele, a samim tim i nova vina sa drugačijim stilovima. Moj utisak je da se sada najviše traže sveža vina, jer mlađa populacija sve više pije vino i to oblikuje tržište.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Vinarija Eden, selo Ranilović se pojavio prvo na TU magazin.

TU: Kada i kako je vinarija Roxanich započela sa radom?
LR: Za ovu priču sa vinarijom je zaslužan moj otac Mladen, koji je počeo da se bavi vinom krajem devedesetih u našoj staroj taverni u podrumu. Putovali smo često, pa su i kod nas dolazili Francuzi, Španci i drugi poznavaoci vina od kojih smo skupljali znanje i važne informacije o vinu i njegovoj proizvodnji. Ipak, sve je zvanično počelo 2002. kada smo od jednog lokalnog vinara koji je imao vinograde, počeli da otkupljujemo grožde i da proizvodimo vino.

TU: Poznato je da Istra ima izuzetne klimatske uslove, jer se na lokacijama vinograda sreću alpska i mediteranska klima. Gde se nalaze vaši vinogradi i kolika je površina zasada vinarije?
LR: Uz ta četiri hektara koje smo imali na samom početku, smo kupovinom okolnih vinograda došli do dvadeset i šest hektara vinograda. Naši posedi se nalaze na dve lokacije Bačve i Busure, blizu Višnjana i smeštene su na nekih deset do petnaest kilometara od vinskog podruma. U Istri su vinogradari dvostruko darivani raznolikošću tla i položaja koji odgovaraju i autohtonim i internacionalnim sortama. Takođe, pored vinograda se nalaze i zasadi naših maslina, koje smo posadili zbog potreba našeg hotela, a onda smo se zbog idealne pozicije za njihov uzgoj, posvetili i proizvodnji maslinovog ulja.

TU: Kada ste se pojavili na vinskoj sceni Istre i koji je koncept vinarije?
LR: Naša prva vina su izašla na tržište 2008. i to su bila vina iz berbe 2005. U pitanju su bile svega tri etikete Merlot, Teran i Super Istrian, što je kupaža borgonje (game), merloa i terana, i to je vino koje proizvodimo i danas. Nakon toga je sve krenulo da se širi, pa smo jednu garažu pretvorili u skladište, a onda su došli i ljubitelji vina zbog kojih smo radili degustacije u samom vinogradu. To je bio znak da moramo da povećamo proizvodnju i da se posvetimo vinarstvu, pa smo dugo trtažili lokaciju za izgradnju vinarije. Na kraju smo se vratili u Motovun, gde smo pronašli staru vinsku kantinu. To je zgrada iz 1902. koja je bila vinska zadruga, ali je i ona bila premala za ono što smo tamo hteli da napravimo. Zato smo kopali ispod i napravili vinariju površine 4.000 m2 na pet spratova.

TU: Poznato je da je Roxanich Wine & Heritage Hotel jedan od bisera Istre. Šta je posebnost ovog objekta i ove vinsko-hotelske priče?
LR: Pre svega, objekat je podređen vinariji na svakom spratu je druga vinifikacija, a hotel i restoran su tu samo eksta i prate našu vinsku priču.. Vinarija je postavljena na pet spratova, sa četiri strane je ukopana u teren, sa ozelenjenim krovovima i fasadnim zidovima. Na nultom spratu je arhiva, što privatna što arhiva podruma, na prvom je radna površina, odrađuje se veći deo vinifikacija, punilice i dolazi grožđe za preradu. Na drugom spratu se nalazi šesnaest ukopanih amfora koje su uvezene iz Gruzije i to je naš novi vinski projekat. Svaka je ručno rađena od gline i primaju od 1200 do 1800 litara. Šta će biti od toga videćemo tek za pet, šest godina kada vina budu spremna. Mi smo čitav sprat posvetili odležavanju vina u bačvama volumena od 25 do 36 hektolitara. Vino odležava od tri do deset godina u zavisnosti od načina vinifikacije i stila vina. Imamo i malu degustacionu salu koja prima petnaestak ljudi u ovoj korona fazi, ali imamo četiri ture dnevno sa pet ili deset vina u zavisnosti šta ljudi žele.

TU: Koliki je kapacitet vinarije i gde plasirate vina?
LR: Godišnja proizvodnja nam zavisi od godine do godine, ali se kreće od 30.000 do 60.000 litara. Mi nismo tipična hrvatska vinarija, jer smo se odlučili za organsku proizvodnju i klasičnu vinifikaciju, ali nemamo problem sa plasmanom jer veliki deo vina ode u hotelu, kao i u restorane u čitavoj Hrvatskoj, a pored toga izvozimo dosta vina i u inostranstvo.

TU: Ko je zadužen za rad u podrumu i selekciju odležalih vina?
LR: Za krajnji proizvod je uvek odgovoran moj otac, međutim imamo i tim mladih enologa koji učestvuje u procesu proizvodnje. Pored toga i ja sam nakon završenog ekonomskog fakuleteta, upisala vinarstvo i na trećoj sam godini, pa ću se posvetiti vinarstvu, a sestre neka se bave ugostiteljstvom. Radimo specifična biodinamička vina i beremo grožđe kada se mesec prazni. Vina se rade bez filtracije i bez selekcioniranih kvasaca. Imamo na primer vino Antica iz 2009. koje je odležalo na maceraciji 164 dana. Otac je počeo da proizvodi vino iz čiste ljubavi jer je stvarno uživao u vinu, ali nakon što je video šta sve ljudi stavljaju u vino, odlučio je da je najbolje da pije ona vina koja sam napravi. Tako su intervencije u našim vinima zaista minimalne.

TU: Koje etikete imate trenutno u ponudi?
LR: Imamo devetnaest etiketa od autohtonih i internacionalnih sorti grožđa poput merloa, pino noara, pinoa belog, ali naravno tu su i borgonja, teran, i malvazija. Vina smo podelili u nekoliko različitih linija kao što su, crvena, dugo macerirana bela, prve ruže i posebna vina. Imamo i sveža vina, ali su naša vina uglavnom vina koja dugo odležavaju. Sada su na primer aktuelna vian iz berbe 2009.

TU: Vinksi turizam se veoma razvio u Istri. Koji je vaš doprinos?
LR: Trudimo se da ljudima ponudimo neki drugačiji, prirodan doživljaj. Na primer obnovili smo dva stara difendera, pa goste vodimo u vinograd na degustaciju, na neki piknik ili na degustaciju maslina, meda ili sira. Imamo 32 smeštajne jedinice i „a la kart restoran“, gde uparujemo hranu sa vinom, a ne vino sa hranom. Imamo sjajan pogled na reku Mirnu i na čisti zapad, pa degustiramo vina na zalasku sunca. Gostima nudimo još i naš spoljašnji bazen, jedan manji wellness, a okolina i mogućnosti za aktivnosti u njoj su fantastične; od lova na tartufe do vožnje biciklom na našoj Paranzani, paraglajdinga na Čičariji ili posete bajkovitom Motovunu.

Tekst: Petar Vušurović

Ovaj članak Vinarija Roxanich se pojavio prvo na TU magazin.

Prirodna, organski proizvedena vina, vinarije Testament, od lokalnih dalmatinskih sorti grožđa Babić i pošip, dostupna su od prvog decembra 2020. i u Srbiji.

Kao istinski proizvod dalmatinske prirode, vina vinarije Testament predstavljaju posebnu ponudu. Nastala su jedinstvenom kombinacijom suvog tla i lokalne mikro-klime, kao „testament“ tradicije proizvodnje koja datira na prostoru Dalmacije još od drevnih rimskih vremena. Mahom su proizvedena od autohtone sorte grožđa babić, vrste koja uspeva na kratkom potezu dalmatinske obale oko ostataka srednjovekovnog grada Šibenika.

Naziv vinarije „Testament“ priziva bogato antičko nasleđe čija ostavština je danas oživljena u vinarijama koje se organskim postupkom i tradicionalnim fermentacijama, vraćaju suštini vina.

I pored toga što je reč o relativno mladoj vinariji, Testament je brend koji se može pohvaliti značajnim uspesima, od kojih je najznačajniji taj, da su vina nastala od autohtonih dalmatinskih sorti ponovo našla svoje mesto na svetskom tržištu!

Dugo vremena sorta babić nije prihvatana kao grožđe od kojeg može nastati reprezetativan vinski brend. Juraj Sladić, tridesetpetogodišnji enolog i uzgajivač, direktor vinarije Testament i potomak duge loze vinogradara, postavio je za cilj da svetu dokaže istinsku vrednost ove jedinstvene dalmatinske loze.

Svoju misiju je ispunio već nakon par godina rada u vinariji Testament, čija vina su osvojila prestižnog Decantera, i to dva zlatna odličja – jedno vino Dalmatian Dog Babić, berba 2016, i drugo Testament Pošip iz 2019.

Zahvaljući vinariji Testament, vina ove autohtone vrste danas su izuzetno cenjena: U celom svetu godišnje se proizvede samo stotinak hiljada boca vrhunskog vina od sorte babić, a najveći udeo u ograničenoj proizvodnji imaju upravo vina vinarije Testament. Samo deset posto vina proizvedenog u svetu, pripada kategoriji u kojoj se ova vinarija nalazi, odnosno napravljeno je potpuno biološkim metodama od grožđa koje nije tretirano hemijskom zaštitom.

Vinarija Testament u Jadrtovcu ima 50 hektara vinograda posađenog između 2007. i 2012. godine. Vinograd je živa riznica loza lokalnih sorti: babić čini 85 posto zasada, a pored plavca i pošipa, a u vinogradu ima i nešto debita i maraštine.

Sladić koji je na čelo vinarije došao na poziv vlasnika –  švedskih investitora, ističe da su originalnost i posebnost negovani kao principi u izgradnji njihovog brenda Testament.

Svaki element primorske prirode prožima vina vinarije Testament dajući im neponovljiv karakter podneblja: dubinu boje, plemenitu oporost i neočekivanu snagu.

Nijedan od tri elementa – sunce, tlo i more, nije zapostavljen u  jednačini. Na primer, vino Testament Koral sazreva u moru pod pritiskom od tri bara u voskom zalivenim bocama koje se na dno spuštaju u kavezu. Ovaj postupak ubrzava omekšavanje tanina, pa tako za šest meseci „odmora“ u moru vino dobije zrelost ravnu vinu koje je ležalo u buretu godinu i po dana.

Srpskom tržištu, vinarija Testament se premijerno predstavlja vinima: Babić T i Babić mali t , uz vina Pošip Smokvica Merga Victa i Pošip Dalmatinac.

Kućni potrošači mogu ih dobiti i putem mobilne aplikacije: WineDrop www.winedropclub.com, preko koje je moguća kupovina jednim klikom, pouzećem ili putem kartice uz isporuku paketa na kućnu adresu u roku između 24 i 48 sati.

Ova vina su dostupna restoranima i preduzećima za naručivanje preko distributera ADS WINE doo, poručivanjem preko e maila: info@adswine.rs, ili telefonom: 0646117565.

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Vina Vinarije Testament od sada i u Srbiji se pojavio prvo na TU magazin.

TU: Upoznao sam te kao muzičara, kako si ušao u vinski posao?
IS: Duga je to priča… U svet ugostiteljstva došao sam iz sveta muzike u kome sam se često bavio organizovanjem događaja koji su bili povezani sa ugostiteljima. Nakon toga sam počeo da se bavim menadžerskim poslom u restoranima u kojima sam svirao i tako malo po malo, upoznajući vino, shvatio sam da ono ima izuzetno važnu ulogu u ugostiteljstvu. Kada tome dodamo priče i pesme o vinu koje su bile neizbežne u mnogobrojnim druženjima sa profesorom Jovićem, odlučio sam da 2006. godine upišem somelijerski kurs. Tako je krenula moja vinska priča koja traje i danas. Prvo sam se kao somelijer dva puta našao u finalu za izbor najboljeg u Srbiji, onda sam osnovao agenciju za konsalting u ugostiteljstvu i radio posao promotera naših i inostranih vinarija da bih posle svega rešio da kupim imanje i da i sam počnem sa proizvodnjom vina.

TU: Koliko pamtim, uspelo ti je iz prve. Koja je to berba i kako su se zvala vina?
IS: Sticajem okolnosti, to se desilo 2012. godine kada sam počeo da proizvodim vino od komšijskog grožđa, iako nisam imao ništa što je neophodno da bi se pokrenuo proces proizvodnje. Međutim, sreća prati hrabre i s obzirom da je ta berba bila zaista dobra za belo i izvrsna za crveno vino, uspeo sam da proizvedem tri vrste vina. Želeo sam tada da pravim kupaže jer u njima do izražaja dolazi vinar, njegov stil, kreativnost i vinska filozofija. Tako je nastalo belo vino od sovinjon blana, šardonea i žutog muskata koje sam nazvao „Bisernica“ kako se inače zove jedan žičani muzički instrument. Roze od hamburga i merloa je dobio ime „Sremica“, a crveno vino je bilo od kaberne sovinjona, merloa i širaza i tu kupažu sam nazvao „Peharnik“. Inače, ova reč se nekada koristila za titulu somelijera u srednjovekovnoj Srbiji, a najpoznatiji peharnik bio je Pribac Hrebeljanović, otac kneza Lazara koji je služio vino na dvoru cara Dušana. Istina je da tada nisam imao puno izbora u odabiru sorti za kupaže, ali znam da sam se trudio da uklopim njihove ukuse i mirise sa gastronomijom, jer je staro pravilo da se vino pije viljuškom.

TU: Počeo si da proizvodiš vino kupujući grožđe, a onda je nastao „Fruškogorski Krokan“ iz tvog vinograda. Kako se to desilo?
IS: Tako je. Tri godine sam proizvodio vino samo od kupljenog grožđa, a onda sam 2015. godine kupio vinograd, takođe od komšije koji je nakalemio muskat krokan sa Bisernog ostrva. Inače ta sorta grožđa ima zanimljivu priču i njeno poreklo potiče iz Alžira, odakle je donet u Evropu. Međutim, najbolje rezultate je dao na Bisernom ostrvu gde ga je posadio izvesni grof Rohonci. Pokušavali su, nakon filoksere koja je uništila 90% svetskih vinograda, da ga zasade na drugim lokacijama, ali bez uspeha, tako da muskat krokan jeste naša autohtona sorta jer ga ima samo ovde. Osetljiv je na bolesti, ali ja za sada nemam nikakvih problema i napravio sam čak i oranž varijantu organskom proizvodnjom.

TU: Koliko hektara vinograda imaš i koje su sorte grožđa u njima?
IS: Ja sada imam 2,5 hektara samo pod muskat krokanom. Sa zasadima sam počeo 2016. i već mogu da kažem da su sva vina koja sada proizvodim, od grožđa iz mojih vinograda. Krokan, slankamenka i vranac su sorte koje gajim na 4 hektara. Imam još 2 hektara bez zasada i iako je to prva zemlja koju sam kupio, zbog specifičnosti terena i dalje nisam siguran šta ću da uradim sa njom. Generalno, naša mikro-lokacija je izuzetna. Moji posedi su u selu čiji je naziv Slankamenački vinogradi, tako da samo ime govori šta je ovde oduvek bio prioritet. Ovim putem pored moje vinarije, koji se spušta na Dunav, vino je nekada nošeno na reku pa onda za Evropu i svet. Kada sam počeo da sadim odlučio sam da se posvetim autohtonim sortama, pa su mi vina sada sa potpuno drugačijim sortimentom u odnosu na početak.

TU: Reci nam nešto više o svojim vinima.
IS: Trenutno u prodaji imam tri vina. O Krokanu i toj sorti sam već pričao. Roze proizvodim od slankamenke i to je sorta koju prosto nisam mogao da izbegnem, jer je ovde bukvalno svaka kuća imala vino od nje. Ta vina nemaju puno šećera, neku strukturu i veliko telo, ali to je nešto što ja i ne očekujem od rozea. Iskreno, najradije i najčešće pijem baš slankamenku, jer mogu da uživam u njoj od jutra do mraka. To je fino, lagano, voćno, a opet specifično roze vino. Moje treće vino je od vranca koga je zasadio jedan komšija ovde i ja sad obrađujem taj vinograd. Vranac sa Fruške gore je diskutabilan marketinški, jer je kod nas nepisano pravilo da se dobra crvena vina proizvode na jugu, dok su bela rezervisana za Frušku goru i sever Srbije. U početku sam vrancu dodavao kaberne sovinjon, ali sam se sada, kako sam već napomenuo, potpuno posvetio sortnim vinima od autohtonog grožđa, pa je ovaj 100% vranac dobio naziv od pređašnjeg vina „Peharnik“.

30

TU: Vino nastaje u vinogradu, ali su važni i ostali aspekti proizvodnje. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?
IS: Nakon uspešnih eksperimenata sa autohtonim sortama vina, sada želim da krenem da radim samo sa divljim kvascima. Već dve berbe, u vinogradu koristim samo sumpor i bakar i pored toga što je ova 2019. bila izuzetno komplikovana godina. U podrumu vino odležava u bariku i takođe nema nikakvih poboljšivača ukusa i mirisa. Ne želim, niti imam mogućnosti da proizvodim industrijska vina. Kao somelijer sam naučio da vino prodaju kvalitet i priča, i ja ću se truditi da idem tim putem.

TU: Kolika je godišnja proizvodnja vinarije Stojanović?
IS: Godišnja proizvodnja je oko 5.000 litara godišnje poput butik vinarija, tako da i pored toga što ću uskoro imati još vinograda, ne želim da drastično menjam ni stil ni koncept proizvodnje vina. Rekao bih da su po zakonu male vinarije one koje proizvode do 30.000 litara vina, tako da odgovorno tvrdim da ću zauvek biti mala vinarija i neću preći taj okvir.

TU: Koliko pažnje poklanjaš vinskom turizmu?
IS: Često nam dolaze pojedinci i grupe koje ovde uživaju u našim vinima i gurmanskim specijalitetima sa Fruške gore. Oduvek sam bio posvećen slaganju vina i hrane, pa mi je zato veoma važno da kada ljudi dođu da degustiraju vino ponudim i odgovarajuću hranu uz njega. Hrana je domaća, iz ovog kraja, praktično iz bašte. Imamo i dosta divljači, kao na primer suvo meso od muflona, tartar biftek od jelena lopatara, srneće kobasice, gulaš od divlje svinje… Pošto je ovo Srem, često imamo gusku ispod sača, patku u medu, što je malo drugačija hrana od uobičajene, uostalom kao i moja vina.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Vinarija Stojanović, Slankamen se pojavio prvo na TU magazin.

TU: Kada je vinarija Torleanzi osnovana i gde?
JB: Vinarija postoji više od 100 godina, a osnivači nove vinarije su braća Giuseppe i Luigi Ciotola, dva mlada poljoprivredna preduzetnika. Svesni vinske tradicije nasleđene od svojih predaka, odlučili su da osnuju „Tenute dei F.lli G & L Ciotola ssa“ San Pietra Vernotico, gde porodica Ciotola iz generacije u generaciju, proizvodi i prodaje više od 2 milionа litara vina za godinu dana.

TU: Kolika je površina zasada vinarije i da li se u proizvodnji koristi i grožđe iz kooperacije?
JB: Isključivo se koristi grožđe iz sopstvenih zasada. “Tenute dei f.lli G&L Ciotola” se nalazi u srcu Salenta, San Pietro Vernotico (Brindisi), gde su pozicionirani posebno odabrani vinogradi na površini od 98 hektara i uzgajaju se neke od omiljenih i prestižnih sorti kao što su Negroamaro, Primitivo, Susumaniello od crvenih, kao i Chardonnay, Moscato od belih sorti grožđa. Tokom 2019. godine obezbeđeni su novi zasadi na 4,7 hektara, a dalji plan je da se svake naredne godine zasadi novih 5 hektara.

TU: Koliki je kapacitet podruma i u koje države osim Srbije se izvoze Torleanzi vina?
JB: Podrum i vinarija se nalaze u mestu, Manfredonia (Foggia) gde porodica obrađuje grožđe tokom berbe. U podrumu se zahvaljujući timu sjajnih tehnologa i proizvođača vina, pripremaju vina koja slede prirodne pravce berbe. Kada su vina spremna za flaširanje, kapacitet proizvodnje može dostići 30.000 boca dnevno, a ukupan kapacitet proizvodnje na godišnjem nivou iznosi 3 miliona litara. Torleanzi vina se izvoze u 15 zemalja sveta. Od većih tržišta tu su zemlje poput Nemačke, Velike Britanije, Belgije i Holandije, a poseban akcenat trenutno je na SAD i Kini. Torleanzi je veoma prisutan u mnogim italijanskim regijama poput Pulje, Kampanje, Lacia, Lombardije i Ligurije. Vina su takođe veoma cenjena i na čarobnom ostrvu Kapri.

TU: S obzirom da se vaša vina mogu naći u najboljim restoranima Rima, Šangaja ili Njujorka, da li je takav koncept primenjen i na HoReCa sektor u Beogradu?
JB: Tako je. Pristup srpskom tržištu je usklađen sa našim konceptom plasmana proizvoda, tako da u Torleanzi vinima možete uživati u odabranim restoranima. Što se tiče maloprodaje, ona se nalaze u bolje snadbevenim vinotekama.

TU: Koje etikete imate trenutno u ponudi na srpskom tržištu?
JB: Od aprila 2016. vinarija Torleanzi ima čast da se nalazi na vinskom tržištu Srbije i vlasnici sa velikim zadovoljstvom govore o tom poduhvatu. Ponuda Torleanzi vinarije sastoji se od pažljivo biranih vina, od internacionalnih sorti do autohtonih (posebno u crvenim vinima za koje se regija Pulja smatra kolevkom). Trenutno se u ponudi nalaze od penušavog Prosecco-a, preko mladih i svežih belih vina Chardonnay, Pinot Grigio, Sauvignon Blanc do crvenih vina od autohtonih sorti Primitivo, Negroamaro i Susumaniello, što je novitet vinarije. Karakteristike koje Torleanzi vina izdvajaju na vinskoj sceni su potpuni sklad i balans koji ova vina oplemenjuju do te mere da su prepoznata na svim svetskim tržištima. Biser portfolija je TYRANNUS, izuzetno moćno, strukturno vino, punog tela, sjajnog balansa, nastao od sorte Primitivo i odležao u francuskom bariku 10 meseci.

TU: Pažljivo ste odabrali asortiman za naše podneblje što se pokazalo kao dobar potez. Krajem prošle godine predstavili ste vinskoj publici na jednom od salona u Beogradu nešto potpuno novo?JB: Da, u pitanju je autohtona sorta regije Pulja, Susumaniello, potpuni svetski hit. Amerika je među prvima prepoznala ovo vino, te nije bilo teško plasirati ga na ostalim tržištima. U Srbiji je odmah zabeležio fantastičan prijem kod publike i za veoma kratko vreme se dobro pozicionirao u restoranima i vinotekama. Za one koji još nisu imali priliku da probaju ovo vino evo i opisa: Torleanzi Susumaniello je crveno suvo vino, izuzetno mlado – prva berba 2018 god. Moderan stil proizvodnje preslikan je i u ovom vinu, intenzivan i raskošan ukus sjajnog balansa, pitak, fine teksture sa uspešno ukroćenim taninima. U čaši je bistar, ljubičaste boje sa duboko obojenim crvenim rubom. Na mirisu prepun voćnosti, jasni tonovi zrelog crnog voća, crna trešnja i prezrela kupina, a u zaostalom ukusu tonovi crne ribizle. Susumaniello je vino u kome ljubitelji crvenih vina mogu uživati i tokom leta s obzirom na svoje karakteristike.

TU: Da li vinarija razvija vinski turizam s obzirom na potencijal regije Pulja?
JB: Imanje kojim dominira impozantna istorijska kula „Torre Saracena“ iz ranog 5. veka n.e.(od čega je nastalo ime vinarije „Torleanzi“, simbol vinarije), trenutno se obnavlja kako bi se naše luksuzno vino odmaralo sa svim mogućim udobnostima, a i kako bi kupci mogli probati ta vina i istovremeno biti naši gosti u oazi sa bazenom i vinogradima. Planiran završetak radova i otvaranje luksuznog resorta je jun 2020. kada će u ponudi biti 6 apartmana dizajniranih u tipičnom apuljanskom stilu uz opuštanje na bazenu u okviru vinograda ili na obližnjoj plaži (Jadransko more nalazi se na samo 2 km od resorta).

TU: Kakvi su planovi za budućnost vinarije?
JB: Pre svega to je razvoj brenda na skoro otvorenim tržistima i osvajanje novih tržišta sa daljim pozicioniranjem na tržištu balkana, što je prvenstveno moj zadatak. Zatim bih spomenula razvoj vinskog turizma kroz projekat „Torleanzi Resort“ i naravno rast prodaje na globalnom nivou.
Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Vinarija Torleanzi se pojavio prvo na TU magazin.

TU: Otkud želja za proizvodnjom vina i koja je bila vaša prva godina u boci?
ĐJ: Kada ste rodom iz Župe Aleksandrovačke, onda vam je želja za proizvodnjom vina duboko genetski zapisana. Hoću da kažem, ako takvo pitanje postavite bilo kom čoveku iz Župe, pogledaće vas čudno, jednako kao da ste ga pitali kako je došao na svet. Međutim, pošto se pitanje verovatno odnosi na profesionalni pristup proizvodnji vina, onda je situacija drugačija. Želja za proizvodnjom pravog vrhunskog vina se dugo u meni kuvala i u materijalizaciju ideje smo ušli 2015. godine. Iz te godine su i prve boce vinarije „Yotta“.

TU: U kom delu Župe se nalaze vinogradi vinarije „Yotta“ i koja im je površina?
ĐJ: Vinarija „Yotta“ se nalazi u selu Šljivovo, gde porodica Jotić decenijama unazad pravi vina. Namerno ne pominjem vekove, pošto grožđe gajimo otkako znamo za sebe, ali se vino tada pravilo shodno vremenu, odnosno, isključivo za sebe i svoje potrebe, a bez nekih većih poslovnih ambicija. Tek odnedavno, pod brendom „Yotta“, imamo želju da nađemo svoje mesto u društvu najkvalitetnijih vinarija u zemlji. Dakle, za kvalitet našeg vina iz Šljivova nema granica. Realne granice se tiču samo kvantiteta, pošto smo limitirani količinom grožđa, a vino pravimo isključivo od svog, kao i grožđa koje uz našu pomoć neguje nekoliko kuća naše familije. Ako sve to saberemo, možemo reći da je reč o površinama između dva i po i tri hektara. To nam je u ovoj fazi razvoja vinarije sasvim dovoljno.

TU: Osim prokupca po kojem ste prepoznatljivi, koliko pažnje poklanjate ostalim sortama i koja sve vina nastaju u vašem podrumu?
ĐJ: Prokupac je svetinja i uz tamjaniku jedna od osnovnih metafora za Župu. Stogodišnji vinogradi u kojima već imate prirodnu redukciju roda su pravo blago. Ako se prema blagu odnosite kako blago i zaslužuje, onda je uspeh gotovo zagarantovan. Stoga, u „Yotta paleti“, „Prokupac“ je imao, ima i imaće – poseban status. Pored vina od prokupca, proizvodimo i „Grizling“ (komercijalno ime, inače kombinacija sinonima: italijanski rizling i grašac beli). „Grizling“ je od svog nastanka iskazivao poseban karakter sa naglašenim tercijarnim aromama, što je odlika zrelih, odležalih vina. Najnovija berba (2017) je, ipak, malo drugačija, sa izraženom voćnošću i nepokolebljivim kiselinama. Tu je, naravno i „Yotta Cabernet Sauvignon“. Vino od dominantne internacionalne crne sorte, omiljene i nesporne. „Yotta Cabernet Sauvignon“ je na neki način i poredbeno vino u međunarodnom smislu. Znate, da bi neko mogao realno da proceni vaš rad, najlakše je da to učini kroz poznatu sortu. Mi smo prezadovoljni i vrlo podložni komparacijama. Poslednje vino iz naše palete je „Hysteresis“, tamjanika rađena sur lie metodom, u baricima od srpskog hrasta. Ovo vino se tek nedavno pojavilo i izazvalo ogromnu pažnju. Naravno, niko ne može da garantuje kako ćemo tu i stati, pošto postoje još neka iznenađenja u podrumu, koja čekaju svoj red.

TU: Kakva je vaša vinska filozofija?
ĐJ: Naša vinska filozofija neće trpeti fundamentalne promene čak i sa neminovnim povećanjem proizvodnje jednog dana. Cilj nam je da proizvodimo vino od koga se teško odvajamo. „Yotta“ vina kod sebe trenutno imaju samo ljudi koji znaju šta imaju. Garantujemo da nijedno naše vino nikada neće otići nekome na poklon kao rezultat agresivne reklame. Kada proizvodite manje serije (do 10.000 boca godišnje), onda je filozofija jednostavna: Napraviti što bolje, sjajno spakovati (jako smo ponosni na kompletan vizuelni identitet brenda), te pustiti da ta i takva vina nađu „svoje ljude“. Ako radite pošteno i od srca, tih ljudi će uvek biti dovoljno.

TU: Koliko vina vinarija „Yotta“ proizvodi godišnje?
ĐJ: Pa to sad zavisi od godine. Proizvodnja je započela 2015. godine sa svega 2500 boca crvenih vina. Sledeće godine je to duplirano, gde je premijerno participirao i „Grizling“ sa 1200 boca. U 2017. već pričamo o 15.000 boca, gde se našao i „Hysteresis“ (1000 boca).

TU: Ko je zadužen za rad u podrumu?
ĐJ: Za podrum i sve oko podruma je glavno i odgovorno lice Ljuba Jotić, čovek bez koga bi sve ovo bilo nemoguće postići. Preduslov svih uslova za postojanje jednog brenda jeste sam proizvod, a on nastaje prevashodno u vinogradu, a zatim i u podrumu. Sve to u svojim rukama drži Ljuba Jotić, naravno, uz pomoć saradnika i tehnologa, Milana Aleksića.

TU: Kakva je po vama budućnost srpskog vinarstva?
ĐJ: Ako nešto u ovoj zemlji ima izuzetnu perspektivu i svetlu budućnost, onda je to vinarstvo. Pod dejstvom brutalne industrijalizacije, dugo smo kao vinska zemlja bili u zapećku. Poslednja decenija je period potpune renesanse srpskog vina i ono najbolje će tek doći. Za početak, obratite pažnju na vina iz 2017. godine. Kada ih probate, sve će vam biti jasno… Biće nam potrebne još dve tri odlične godine u sledećih pet i cenim da ćemo postati nezaobilazni faktor na svim relevantnim svetskim takmičenjima i manifestacijama. Vinarija „Yotta“ će svakako, u okviru svojih moći davati doprinos.

Tekst: Petar Vušurović

Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

Ovaj članak Vinarija „Yotta“, Šljivovo se pojavio prvo na TU magazin.