Novi hoteli, novi kadrovi, nove plate

0

U poslednjih četiri do pet godina u Srbiji je otvoreno više od stotinu hotela, od čega ih je samo u Beogradu oko 40,  što predstavlja rast od oko 30 odsto. Hotele prate i ugostiteljski objekti, mada je za njih teže pronaći statistiku zato što se brzo otvaraju, ali još brže zatvaraju. Dok je za sve ove objekte bilo potrebno veliko ulaganje, sada je neophodno održavanje. A ko to radi i za koliku platu

Plate sobarica u Beogradu su oko 30-40 hiljada dinara, verovatno su najniže u okruženju i skoro da su iste kao što su bile početkom devedesetih. Svi gledaju kako da se zaposle u inostranstvu što stvara nedostatak kadra, ali ova zemlja neće moći da uvozi radnu snagu iz inostranstva, jer nema tog inostranstva iz kog bi neko dolazio da radi ovde kao gastarbajter. Ili možda ima? Avganistan, Sirija, Irak? Izbeglice iz ovih zemalja javljaju se na konkurse, ali na koje pozicije mogu da konkurišu, da li znaju nešto da rade i da li govore potrebne jezike?

Za dobar bakšiš potrebni određeni gosti

Možda bi sobarice mogle da povise svoju zaradu bakšišom. Za to je, međutim, potreban određeni profil gostiju, a to kako mi sebe predstavljamo svetu, dovodi određeni nivo ljudi koji ne ostavljaju napojnicu, pa tako sobarice zavise isključivo od plate.

Zarade konobara su malo više, zahvaljujući bakšišu. U uspešnim prestoničkim restoranima, kao i u onim hotelskim, konobari imaju mogućnost da na mesečnom nivou zarade i do sedamdeset hiljada dinara.

Najbolje su, ipak, plaćeni kuvari, ali bez obzira na to, za njima je najveća potražnja jer često odlaze u inostranstvo, konkretno na brodove. Osim inostranstva, postoji i mnogo „sezonskih“ kuvara. Očigledno je da bi mladi trebalo da razmišljaju o zapošljavanju u ugostiteljstvu, jer će posla za obrazovane radnike biti sve više. Međutim, postavlja se pitanje ko obučava mlade za ugostiteljski posao? Najčešće su to sami hoteli.

–  Ovde se lanci hotela bave edukacijom osoblja. Nekada je to radio Hajat Ridžensi i većina ljudi iz Hajata danas se nalazi na visokim i srednje visokim pozicijama u drugim hotelima, ili su otišli u inostranstvo i napredovali tamo. Dolazak hotelskih lanaca poboljšava situaciju, jer oni imaju postavljene stroge standarde i sisteme koji se moraju poštovati – objašnjava Jovan Mladenović, menadžer 88 Rooms Hotela u Beogradu.

Obuka zaposlenih na licu mesta

Zapošljavanje mladih dok su još na studijama jeste praksa mnogih hotela, koja bi trebalo da bude još učestalija. Jelena Đaković, vlasnica Libra Consulting firme koja pruža konsultantske usluge restoranima i hotelima kaže da određeni broj zaposlenih u hotelima počne tu da radi još tokom školovanja i kasnije zaista može da napreduje do srednjih i visokih pozicija, a da je ovo za hotele najpametniji put, jer sami oblikuju svoj kadar od početka.

– Sada u Beogradu po hotelima na menadžerskom nivou uglavnom rade isti ljudi koji menjaju hotele u potrazi za boljim uslovima. Zbog otvaranja velikog broja novih hotelskih objekata, malo su porasle plate za određene pozicije pa posle mnogo godina, kvalitetan kadar može da pregovara i traži bolje uslove. Hoteli im sada izlaze u susret, što se pre deset godina ne bi dogodilo – kaže Jelena.

Edukaciju osoblja ne obavljaju samo hoteli, već i restorani, kao što je „Homa“ na Dorćolu, specifičan po tome što je svako jelo na meniju svojevrsna kreacija i uobičajeno je da svaki novi kuvar mora da prođe dodatnu školu. Često se dešava da mladi kuvari na sopstvenu inicijativu dolaze u „Homu“, volontiraju, kako bi naučili posao i kasnije imali reference za neke druge restorane. Nekoliko šefova kuhinje nakon „Home“ otišlo je dalje i osnovalo sopstvene, izuzetno uspešne restorane. Nije neuobičajeno da osoblje restorana dolazi u „Homu“ pravo iz srednje škole, kao sadašnja menadžerka koja se zaposlila bez ikakvog radnog iskustva. Šef kuhinje je ipak imao prethodno dvogodišnje iskustvo.

– Kad primam nove ljude na posao, gledam kako se ponašaju, da li su vaspitani, da li slušaju šta im govorim. Uzeti mlade, neiskusne ljude može biti veoma rizično. S jedne strane mogu lakše da ih naučim ono što želim jer nemaju već ustaljene radne navike koje možda ne odgovaraju „Homi“, ali mladi vole da istražuju, da isprobavaju, često odlaze negde drugde, na more, na brod. Tokom letnjih meseci nastane problem, jer ima mnogo sezonskih kuvara. Nije lako ni kad počne zimska sezona na Kopaoniku – kaže Filip Ćirić, vlasnik „Home“, i sâm po profesiji kuvar.

Sa problemima koje sa sobom nosi sezonsko osoblje susretao se Jovan Mladenović dok je vodio hotel Aleksandar u Rafailovićima kod Budve.

– U Crnoj Gori svi hotelijeri i ugostitelji oslanjaju se na radnu snagu iz Srbije, Bosne, Makedonije. Najviše smo problema imali sa sobaricama i konobarima jer su taj posao uglavnom radili studenti koji mogu da dođu tek u julu, a vraćaju se na fakultete krajem avgusta. Međutim, na moru već tokom uskršnjih i prvomajskih praznika sve bude puno, a hoteli još nisu zaposlili ljude jer ih je teško pronaći. Isto je i u septembru kad se studenti vrate na fakultete, a gostiju ima i dalje kao u sezoni. Tada ume da bude stvarno teško – objašnjava Jovan.

Oglasi na internetu nedovoljni

Iako se plate sobarica na moru kreću između tri i četiri stotine evra, s tim što su obezbeđeni stan i hrana, pa je tako ta zarada veća nego u Beogradu, ipak je svake godine najteže naći upravo sobarice. Možda problem leži u oglašavanju? Hoteli uglavnom traže radnike putem interneta, pa se na oglas za posao sobarice, iz unutrašnjosti Srbije osim studentkinja javljaju doktorke, profesorke književnosti i slične obrazovane žene koje koriste internet. Malo ugostitelja osoblje traži preko Nacionalne službe za zapošljavanje jer imaju loša iskustva.

Čini se da se turizam širi na celom jugoslovenskom prostoru, sve brojke govore u prilog tome. Izgrađuju se hoteli, hosteli, a za privatni smeštaj ni nema sigurnih podataka. Slovenija i Hrvatska su ulaskom u EU ostale bez sopstvene radne snage i oslanjaju se na ostale republike. Crna Gora zbog malog broja stanovnika ni ne može bez pozajmljivanja osoblja, a naši ljudi i dalje ne znaju da postoji mogućnost da se ode na more nekoliko meseci i zaradi neki evro. Kako da znaju kad se oglasi nalaze samo na nekim sajtovima za koje nikad nisu ni čuli?

Humaniji ugovori za bolji kadar

Dobar staf može da podigne nivo restorana ili hotela, međutim ako je posao loše postavljen i ako cene nisu dobro formirane, neće dobro raditi. U Srbiji danas kadar u hotelijerstvu nije na zavidnom nivou jer većina mladih, čim stekne određeno iskustvo, ima za cilj odlazak u inostranstvo, neki zbog plate, a neki zbog boljih uslova i veće slobode u radu.

Zašto su plate niske? Zato što su biznis planovi za hotele pravljeni pre tri ili četiri godine kad su profitne stope bile mnogo više. Takođe, imamo i situaciju da su kod nas profitne stope od 40 do 50 odsto, dok su u Parizu 25 odsto. I tako se opet vrtimo u začaranom krugu. Želimo hotele sa četiri i pet zvezdica, želimo skupu kulinariku, spa i velnes, luksuzni enterijer, ali ne želimo da to ispratimo boljim uslovima za zaposlene, a više plate i humaniji ugovori stvaraju zadovoljno osoblje i ta njihova sreća se prenosi i na goste. Pitanje je da li želimo da pružimo uslugu kao u Londonu ili kao u Bankoku? Da li želimo da ličimo na Beč ili na Kairo? Ko su nam uzori i šta su nam ciljevi?

– Ima jedna biblijska priča o tome kako svi mi sedimo na kovčegu s blagom, ali kako ćemo i da li ćemo doći do njega, zavisi od svakog od nas. Po meni, mnogo su važnija uverenja od potencijala. Potencijal nekog mesta je veliki, ali moraš da veruješ da to možeš – zaključuje Filip Ćirić.

Share.

Comments are closed.