Tunis

0

Toplo more, peščane plaže, maslinovo ulje, urme, kvalitetno vino, fuzija evropske i arapske kuhinje; u Tunisu svako može da pronađe nešto za sebe. Bilo da je reč o kulturnim spomenicima još iz vremena Rima ili o neobičnoj, manje poznatoj kulturi Berbera ili o ručno rađenim svilenim šalovima i maramama, sandalama i tašnama od kamilje kože, u Tunisu je sve povoljno i za svačiji džep.

Tunis, drevna Kartagina, nekada je bio važna država u Sredozemlju, zahvaljujući svojoj lokaciji u centru Severne Afrike, blizu vitalnih linija za transport.

Hammamet

Bizerta – najveće srpsko vojničko groblje u Africi

Naše putovanje je počelo u El Mouradi Gammarthu, hotelu sa pet zvezdica, koji se nalazi na obali Kartagine, 15 kilometara od grada Tunisa. Odatle smo krenuli u Bizertu, najseverniji grad u čitavoj Africi. Za našu istoriju, Bizerta je postala veoma važna 9. januara 1916. kada su tu iskrcane hiljade srpskih vojnika koji su prešli Albaniju. Do 19. aprila 1919, u Bizerti je boravilo više od šezdeset hiljada srpskih vojnika, a više od 50.000 je izlečeno i oporavljeno poslato na Solunski front. Nažalost, 3.226 vojnika je preminulo i sahranjeno je na 24 groblja. Najveće groblje od svih jeste ono u Menzel Burgibi, naselju koje se nalazi u rejonu Bizerte i tu počiva 1.790 srpskih vojnika. U blizini je i kosturnica-mauzolej francuskih i srpskih vojnika koja je rekonstruisana 2017. godine i na kojoj na francuskom piše: „Francuzima i Srbima palim za otadžbinu“.

Po dolasku na groblje dočekuju nas Vagdija Hamdi i njen sin Mažub koji tu žive i održavaju groblje. Vahdija nas sve ljubi. Na groblju je tiho, zastave Tunisa i Srbije vijore se sa barjaka, a mi prolazimo između krstova-sablji i gledamo imena palih vojnika, koja nas podsećaju da smo sada tu, u Tunisu, kao turisti, samo zahvaljujući njihovoj žrtvi.

Bizerta grobovi

Sidi Bu Said

Nakon pozdrava nastavljamo u Sidi Bu Said, grad umetnika i umetnosti koji je i sâm umetničko delo – sve kuće su bele sa plavim prozorima i vratima. Odlazimo na tipičan čaj od nane sa pinjolima u Café des Delices ili kako ga još Srbi zovu „Kod Šabana“ zbog njegovog drugog naziva Café de Sidi Chaabane. Ovaj kafe postoji još od 1960. godine i nalazi se na vidikovcu sa koga se pruža nezaboravan pogled na zaliv. Kao i ceo gradić i kafe je obojen u belo, a suncobrani su iste plave boje kao i svi prozori i vrata Sidi Bu Saida. O ovom kafeu pevao je 2000. godine šansonjer Patrik Bruel, pa je popularnost šansone izgleda dovela i do povećanja cena. Vodiči upozoravaju na to da se treba dogovoriti za cenu sa konobarom i ne treba prihvatiti kolačiće koje nude, jer njih, takođe, skupo naplaćuju. Mi smo čaj s pinjolima platili isto kao i prošle godine, sedam tuniskih dinara, što je oko 2,4 evra i to je i najskuplje mesto od svih koje smo posetili. Mada, zbog pogleda na Sredozemno more i okolna brda prekrivena četinarima i vilama, blagog osvežavajućeg povetarca i opuštene atmosfere, nema žaljenja ni za jednom parom.

Ko voli da se izuje i divani uz vruću kafu i šišu, može to u centru Sidi Bu Saida, u čuvenom Café des Nattes do čijih se karakterističnih žutih vrata mora popeti stepenicama. Sa terase kafea pruža se pogled na zaliv i Kartaginu, a unutra se u dubokoj hladovini, može uživati u tipičnom mavarskom enterijeru.   

Mahdia hotel

Port El Kantaui, El Džem, Mahdija, Monastir

Put nas dalje vodi u Port El Kantaui, turističku zonu južnog grada Susa, u kome su svi hoteli, pa tako i naš –  El Mouradi Palace, smešteni direktno na kilometarskoj, beloj peščanoj plaži.

Sledećeg dana odlazimo da vidimo čuveni El Džem, rimski amfiteatar iz 3. veka nove ere. To je, inače, jedno od najočuvanijih rimskih zdanja u celom svetu. Prolazimo kroz prostorije u kojima su nekad boravili gladijatori i divlje zveri, penjemo se po sedištima na kojima su nekada sedeli Rimljani i posmatrali borbe, dok se danas, El Džem koristi za muzičke festivale.  

Nastavljamo za Mahdiju, mesto koje je nekada bilo poznato po čuvanju tajne svilene bube. I danas se u mnogim dućanima u Medini svila tka ručno, na razboju. Šalovi, ešarpe i marame su veoma kvalitetno izrađeni, umerenih, pastelinih boja, povoljni kao, uostalom i sva roba u Tunisu.

Ostajemo na jugu i odlazimo u Monastir, rodno mesto Habiba Burgibe čiji smo mauzolej posetili. Kada se francuska kolonijalna vladavina završila 1956, Tunis je postao republika, a on prvi predsednik. Tokom trideset godina, koliko je bio na čelu države, razvijao je sekularne ideje, od kojih je najvažnija bila emancipacija žena.

Jasmin Hamamet

Sledećeg dana krećemo prema Jasmin Hamametu i obilazimo Alhambra Thalasso, hotel sa pet zvezdica i velnes centrom koji se prostire na više od četiri hiljade kvadratnih metara. S obzirom na to da hotel poseduje zatvoreni bazen, veoma je popularan i u zimskim mesecima.

Poslednje veče u Jasmin Hamametu provodimo u šetnji po ovom novom, modernom turističkom centru u kome se nalazi nova Medina Mediterranea sa brojnim bazarima, restoranima i zabavnim parkom.  

Tunis je afrička zemlja i nije besprekorna turistička destinacija, ali je zato besprekorna ljubaznost njenih stanovnika. Bilo da se nađete na benzinskoj pumpi i treba vam toalet, pa vas lokalci uvedu u sopstvenu kuću jer je u njoj toalet čistiji (što se desilo našoj grupi), ili se cenkate za parfem, začin ili nešto treće, a prodavci se skupe i zasmejavaju i sebe i nas, dok u isto vreme pokušavaju da nauče poneku reč na srpskom (ili su već nešto naučili pa se šale), gde god da krenete, očekuju vas osmesi dobrodošlice i iskreni poziv da ponovo dođete u Tunis.

Alhambra hotel

I za kraj, ove reportaže ne bi bilo bez SunLine Travela, El Mouradi hotela, Turističke organizacije Tunisa kao i kompanije Tunisair, i mi im se ovom prilikom od srca zahvaljujemo.    

Share.

Comments are closed.