Danas su novine pune vesti koje tvrde kako je određena hrana dobra ili loša za zdravlje, i najveći deo takvih članaka je u potpunosti iz neproverenih izvora. Mnoge od takvih vesti se odnose i na meso, o čijem se dobrom ili lošem uticaju na zdravlje čoveka piše već decenijama
Većinu vesti o istraživanjima koja demonizuju određenu vrstu hrane prati obrazac ili šema: identifikuje se određeno stanje kog se svi plaše, proučavaju se postojeći podaci, uočavaju se moguće veze između određene hrane i bolesti, nakon čega se zaključuje da li je određena hrana u korelaciji sa stanjem organizma.
Objavljena je još jedna takva naučna studija sprovedena od strane stručnih i odgovornih lica, i odnosi se na preređevine od mesa koje se povezuju sa određenim stanjem u organizmu, u ovom slučaju sa demencijom. Da li prerađeno meso uzrokuje demenciju?
Najnovije istraživanje o povezanosti hrane i bolesti mozga dolazi nam od Nutritional Epidemiology Group sa Univerziteta u Lidsu u Velikoj Britaniji, a objavljeno u American Journal of Clinical Nutrition portalu.
Koristeći podatke prikupljene između 2006. i 2010. godine, od 500.000 ispitanika starosti od 40 do 69 godina koji su deo UK Biobank, naučnici su pokušali da otkriju postoji li potencijalna veza između konzumiranja mesa i razvoja demencije.
Naučnici su otkrili da su ljudi koji su se aktivno hranili takvim mesom, i uzimali svakog dana po minimum 25 g prerađenog mesa, imali 44% povećan rizik od razvoja demencije.
Naravno, kao i sve rezultate sličnih studija, i ove treba uzimati s rezervom. Prvo, nalazi ne pružaju 100% dokaz da konzuiranje prerađenog mesa uzrokuje demenciju, već samo da se u podacima pojavio određeni obrazac.
Od gotovo pola miliona učesnika, 2.896 slučajeva demencije dijagnostifikovano je tokom prosečno osam godina posmatranja, i to više kod muškaraca nego kod žena. Na temelju ostalih podataka dostupnih putem biobanke, naučnici su takođe primetili da su ljudi koji su razvili demenciju uglavnom bili stariji, financijski manje obezbeđeni, sa nižim obrazovanjem, da su bili pušači, manje fizički aktivni, i da su najverovatnije bili nosioci gena koji je jako povezan sa demencijom.
Iz ove studije se zaključuje da prerađeno meso može uticati nepovoljno na organizam, u ovom slučaju na sniženje mentalnih sposobnosti, ali to ne isključuje druge faktore koji su takođe bitni, a odnose se na ulove života. Iako još uvek nema dovoljno podataka, postoje određeni rizici po zdravlje čoveka koji dolaze sa kozumiranjem takvih proizvoda, naročito u većim količinama i to u svakodnevnim uslovima. Njihov predlog bi bio – umerenost.
Šta su mesne preradjevine?
Mesne preradjevine podrazumevaju bilo koje meso koje je modifikovano kako bi se poboljšao njegov ukus ili produžio njegov rok trajanja, i to obuhvata soljenje, sušenje, fermentaciju, dodavanje bilo kakvih aditiva ili dimljenje. Takvi proizvodi podrazumevaju kobasice, šunke, slanine, sušena mesa, viršle, salame, i ostale slične proizvode.
