Bračni par iz Kragujevca, Vesna i Milan, dugo je bio opčinjen čarima prirode na Kopaoniku. Međutim, to im svakako nije bilo dovoljno, pa su spojili lepo i korisno, i ljubav prema najatraktivnijoj planini u Srbiji pretvorili u uspešan posao. Za uspeh preko noći, kažu, potrebne su godine, pa su tako i „Kraljevi čardaci Spa“ rasli uz mnogo truda, ali i znanja i lepih ljudskih veština koje Kostadinovići nesumnjivo poseduju, a mi želimo da vidimo u ovoj rubrici. Zato, evo našeg malog razgovora sa „lepšom polovinom“ ovog fascinantnog para
TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima?
VK: Moj savet je da budu uporni, istrajni, prilagodljivi, fleksibilni, kreativni, da prihvataju izazove koje posao nameće i da vole to što rade, jer su onda mnogo veće šanse da budu uspešni u svom poslu. Emocija koja je utkana u posao je ključ za uspeh. Ja sam po zanimanju diplomirani pravnik, ali nikada se nisam time bavila. Za vreme školovanja nisam razmišljala o turizmu kao poslu kojim ću se baviti, ali nikada ne znate šta je život spremio za vas. Turizam je pun izazova, zahteva i potrebno je puno fleksibilnosti i prilagodljivosti. Stalno ste na testovima što se pokazalo i ovih godinu i po iza nas. Pored toga hotelijerstvo je osetljiva grana, morate stalno da budete inovativni u kreiranju sadržaja koje hotel nudi, kreiranju paketa… Svaka sezona treba da bude po malo drugačija od prethodne kako zbog zdrave konkurencije, tako i zbog starih gostiju koji se vraćaju i očekuju uvek nešto novo. Ovo nije posao sa striktim radnim vremenom. Ja sam sa svojim saradnicima online po 15 sati dnevno, ako posao tog dana to traži. Ali kada se u poslu prepoznate, sve ovo što sam na početku navela se događa spontano bez nekog napora. Ne kažem da je uvek jednostavno i lako, ali kada pogledate plodove svog prethodnog angažovanja sve što nije dobro u poslu se brzo zaboravi.
TU: Šta za vas predstavlja idealni odmor?
VK: Da li postoji idealno? Ja u to ne verujem. Trudim se da od svakog odmora izvučem maksimalno. Uživam da istražujem destinaciju, njenu kulturu, narod, jela, vina… Ne volim pasivne, a ni duge odmore. Pristalica sam kraćih, a češćih putovanja. Ljudi koji su ozbiljno u turizmu na svakom putovanju svesno, a i nesvesno uče. Kada se vratim sa odmora sa lepim utiscima o destinaciji koju sam posetila, odmorna i bogatija nekim stvarima koje mogu u poslu da iskoristim, to je za mene pravi odmor.
TU: Koja je vaša omiljena hrana?
VK: Gurman sam i volim da eksperimentišem sa hranom. Nemam omiljeno jelo, prilagođavam se trenutku. Na putovanjima uglavnom jedem jela svojstvena destinaciji na kojoj sam. Uvek se obradujem maminoj kuhinji i našim tradicionalnim jelima. A ako bi me sada pitali u koji bih restoran večeras otišla izabrala bih tajlandsku ili japansku kuhinju.
TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja?
VK: Knjigu o toj destinaciji kao mali informator, ako je nađem u knjižarama, knjigu za čitanje, par nedeljnika jer ih prelistavam samo na putovanjima i udobnu obuću jer skoro od svakog odmora suprug i ja napravimo aktivan odmor. Računar retko kada nosim, tu je telefon da ga u tim situacijama zameni.
TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato?
VK: Puno je destinacija koje bih volela da obiđem, pa ne bih mogla da izdvojim samo jednu. Volim putovanja u nepoznato. Zbog posla kojim se suprug i ja bavimo teško da možemo unapred da isplaniramo putovanje. Obično to bude na par dana, a nekada i na dan pre polaska. Često se dešava da krenemo na put bez jasnog cilja gde idemo, pa putovanje kreiramo u putu. Samo izaberemo zemlju. Išli smo i na daleka putovanja samo sa avio kartama, a mesto i hotel rezervisali na aerodromima u toku putovanja. Od putovanja u nepoznato napravimo avanturu.
Tekst: Petar Vušurović
