Sancto Lucio de Coumboscuro, selo u Italiji sa nadimkom „mala Provansa“, je praktično izolovano u svakom smislu te reči, tamo i dobre i loše stvari stižu poslednje
Selo je smešteno blizu granice između italijanske i francuske regije Pijemont, pa putnici koji žele da posete ovaj kraj moraju leteti avionom do Torina, odakle u avanturu kreću vozom, koji nastavljaju kasnije autobusom.
Službeni jezik Coumboscura je provansalski, drevni srednjovekovni neo-latinski dijalekt oksitanskog jezika, jezik kojim se govorilo širom francuske regije Oksitanija.
U selu živi oko 30 stanovnika, i meštanima život nije nimalo lak. Coumboscuro se uglavnom sastoji od pastirskih porodica, i svi se glavnom bave stočarstvom i poljoprivredom. Zimi često nema struje nedeljama, a internet je čest kao i pojava kometa.
Međutim, mirne, planinske livade i svetlo ljubičasta polja lavande idealni su za posetioce koji traže utočište bez struje, kao i pogled sa alpskih vrhova koji oduzima dah i koji se proteže do Azurne obale.
Zaboravite barove, supermarkete i restorane, svako druženje ograničeno je na povremene „folklorne“ događaje koji se održavaju u selu ili kada izletnici krenu u lov na pečurke vikendom.
Meštani prihvataju sporiji, jednostavniji način života koji je u skladu s prirodom. Njima je svakodnevica ispunjena pre svega zdravim životom, nemaju televiziju i mobilni telefoni služe za slučaj nužde. Ovde se poštuje život u najizvornijem obliku, i stanovništvo je spremno da svima pokaže prave vrednosti koje treba pratiti.
