Teško prevodivi termin „employer branding“ (u nastavku teksta EB), već dugo nije nepoznanica u svetu korporativnog biznisa. Ipak, kod nas su još uvek relativno retke kompanije koje na ovaj način privlače potencijalne zaposlene, a onda ih u nastavku procesa zapošljavaju sa željom da ih zadrže. Da bi se bliže upoznali sa ovom, po svemu sudeći u budućnosti neophodnom poslovnom strategijom, odlučili smo da porazgovaramo sa Ivom Marinković, koja je čitavu profesionalnu karijeru provela u marketinškim agencijama, da bi danas EB postao njena ekspertiza i veći deo posla u kompaniji Smallpdf u kojoj je zaposlena
TU: Kako bi ukratko opisali pojam EB, za neupućene? Da li možemo da kažemo da je to marketing (promocija) kompanije kao poslodavca, za sadašnje i buduće zaposlene?
IM: Marketing, odnosno promocija je svakako jedan od ključnih segmenata employer brandinga, međutim, to nam je samo jedan od alata koji ćemo koristiti da bismo bili uspešni u svom poslu. A uspeh u EB-u se definiše isključivo u skladu sa ciljevima same kompanije. Imajući to u vidu, možemo reći da je EB zapravo celokupna slika, odnosno imidž koji poslodavac ima, pre svega u očima svojih zaposlenih, a potom i javnosti, odnosno kandidata koje želi da privuče. Treća ciljna grupa koja se sve češće zaboravlja, a sa kojom moje kolege iz industrije i ja komuniciramo na dnevnom nivou je menadžment, koji je najčešće ne samo nosilac, nego i kreator poruke koju će naši zaposleni i potencijalni zaposleni zapamtiti o kompaniji.
TU: Employer branding je u trendu i važan faktor u većini vodećih svetskih kompanije. Da li je u pitanju akutni problem sa nedostatkom kadrova ili novi način u poslovanju kompanija?
IM: I jedno i drugo. Sve je počelo zbog nedostatka kadrova i potrage za zaposlenima koji su davali otkaze ili ih jednostavno nije bilo na tržištu rada. Zato je sve više počelo da se razmišlja i o ljudima koji već rade u firmi, odnosno kako ih zadržati. Mnogo je veći trošak zameniti zaposlenog nego ga uveriti da ostane. Ipak, glavno pitanje je – šta je cilj kompanije?! U svetu i vremenu u kome živimo kada mnogo ljudi ostaje bez posla, način komunikacije sa zaposlenima govori mnogo o samoj kompaniji i to ne samo na tržištu kandidata, već i u okviru zaposlenih koji bi trebalo da osete neku sigurnost, stabilnost da bi mogli da postižu dobre rezultate. Pored toga employer branding je dobrim delom i edukacija zaposlenih. Dobro bi bilo da se u Srbiji iskoreni ono čuveno „ako nećeš ti da radiš ima ko hoće“, kao i da ljudi prestanu da ostaju na poslovima na kojima nisu zadovoljni.
TU: Moj utisak je da su IT kompanije nekako započele sve ovo i da su najdalje i otišle u employer branding-u. Da li sam u pravu?
IM: Ne sasvim, jer u svetu nije baš tako. Sve su zapravo započele velike grupacije i korporacije iz različitih industrija, naročito u ugostiteljstvu. Mit o EB-u i IT kompanijama, verovatno potiče iz priča o uslovima rada u kancelarijama kompanije Google, (igraonice sa konzolama i televizorima, sobe za odmor i rekreaciju, otvorena kuhinja), ali valja sve to i primeniti na pravi način. Tako su navodno u jednoj domaćoj firmi napravili „sobu za gejming“, postavili lejzi begove i „Sony PlayStation“. Međutim, soba je bila sa providnim zidovima na spratu gde je top menadžment! Ne moram da vam kažem da je sve to skupljalo prašinu i da je zvrjalo prazno. Dakle, ako želimo da imamo te top performere, pčele radilice i da ih sačuvamo, moramo da otkrijemo šta je njima potrebno da bi bili uspešni.
TU: Kako vi vidite budućnost „employer brandinga“ i da li bi moglo da dođe do korišćenja u pogrešne svrhe?
IM: Slažem se da je to moguće. Već sada se dešava da se o uslovima rada u nekim kompanijama priča sve najbolje, vidimo sjajne kampanje i društveno odgovorne projekte, a onda na specijalizovanim sajtovima pročitate ili od poznanika čujete nešto sasvim suprotno o stvarnom stanju u okviru firme. Sve je to savršeno kada gledate spolja, ali kada zavirite unutra situacija često bude drugačija. Što se tiče svetle budućnosti EB-a, mislim da je prilično izvesna, samo bi trebalo raditi na pravi način – strateški i umreženo. Na globalnom nivou EB se pomera ka biznis poziciji, u smislu uključivanja u rad sa menadžmentom i proces donošenja odluka. Imamo puno alata koji čine da kompanija zaista krene napred, tako da sve više kompanija ima EB stručnjake kao neizostavni deo tima.
TU: Spomenuli ste da je EB imao snažan početni impuls u ugostiteljstvu. Koliko je danas važan u ovoj industriji?
IM: Smatram da je veoma važan. Početkom ovog veka u SAD su rađene analize u kojima se jasno vidi indeks koji pokazuje koliko EB utiče na angažovanje zaposlenih i samim tim direktno na profit kompanije. U ugostiteljstvu i turizmu je taj indeks verovatno još veći nego u IT firmama, zato što su zaposleni ono što ljudi prvo vide kada dođu u hotel, restoran ili agenciju. Oni su odlučujući faktor da li će klijenti biti zadovoljni i da li će se vratiti na to mesto. Zato je veoma važno raditi sa zaposlenima i obezbediti im da budu zadovoljni svojim poslom. U Srbiji je najčešće presudna plata. To nije ništa loše ni strašno, znamo da će dobra plata uglavnom zadržati zaposlenog u firmi, ali kada se to reši postoje i drugi faktori koji motivišu zaposlene. Na EB timu je da to otkrije, omogući im i na taj način direktno utiče na vernost firmi od strane zaposlenih. Edukacija, prećenje razvoja zaposlenih, to je u ugostiteljstvu posebno bitno.
TU: Za kraj, gde je Iva Marinković u svemu tome? Kako vidite sebe u budućnosti?
IM: Moj posao u firmi Smallpdf nije vezan samo za EB, a ja veoma volim da radim na komunikaciji i edukaciji, tako da ću nastaviti da govorim i pišem o EB kako bi se priča o svemu ovome proširila i izašla iz okvira IT i drugih velikih kompanija u Srbiji. Tako da se nadam da ću u budućnosti imati mogućnost da sarađujem sa većim brojem poslodavaca koji žele da podignu svoj employer brand na noge i edukuju kako svoje lidere, tako i zaposlene na temu unapređenja biznisa kroz unapređenje ljudi.
Tekst: Petar Vušurović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
, već dugo nije nepoznanica u svetu korporativnog biznisa.){kind=link}