Za Švajcarsku kažu da je zemlja satova, čokolade, sira, ali i luksuza. Teritorijalno je izuzetno mala – prostire na nešto malo više od 40.000 kilometara kvadratnih (zamislite, Srbija je duplo veća!), ali bogatstvo i moć primetni su na svakom koraku, a ogledaju se i u gradu koji važi za jedan od najskupljih u Evropi, i sa najvišim životnim standardom. Cirih je jedna od onih destinacija koje opijaju na prvi pogled i vrlo brzo zagolica ljudsku maštu, koja nesvesno započinje proces razmišljanja o tome kako bi bilo živeti u jednoj od ovakvih metropola
Da li je Cirih zaista sinonim za glamur Evrope?
Odakle god da dolazite, prvo što ćete čuti jeste: “Gruezi!” Pripremite se da ovaj, dobro poznati, švajcarsko-nemački pozdrav izgovorite nekoliko puta dnevno. U trenutku kada ostvarite kontakt očima sa prolaznikom iz suprotnog smera, bićete pozdravljeni “gruci” pozdravom, ali još uvek nisam stopostotno sigurna da li je sve ovo stvar navike, srdačnosti ili kulture. Ili je sve od navedenog pomalo. A, da li je Cirih simbol prestiža i bogatstva? Jeste. Odgovorno tvrdimo moja kafa od 7 franaka i ja… I već deseti ferari koji prolazi pored kafića.
Najbolje vreme za posetu Cirihu ne može se precizno odrediti, jer ovaj grad ima drugačiju dinamiku za svako godišnje doba. U decembru sija svaki ćošak, ali nipošto kičasto i neukusno. Kažu da se za prazničnu rasvetu u zimskim mesecima izdvajaju ogromne svote novca. A paljenje lampica u glavnim ulicama je poput mini manifestacije kojoj prisustvuje hiljade ljudi. Kada se lampioni istovremeno uključe, narod veselo aplaudira, smeje se i nazdravlja. Ali, u toplijim mesecima, onda kada proleće lagano prelazi u leto, shvatate da je omiljena aktivnost domaćih – kupanje. Ciriško jezero se nalazi u srcu grada, a reke Zil i Limat, daju mu čudnu, mediteransku svežinu. Iako istorija grada nije preterano složena i spektakularna, “ritual” kupanja ima posebnu priču. Cirišku kulturu kupanja osnovali su stari Rimljani, koji su prva kupatila izgradili pre više od 2.000 godina. Početkom 19. veka, higijena je postala važno javno pitanje i grad Cirih je počeo da gradi brojna kupatila, jer bi opremanje svih kuća tekućom vodom bilo mnogo skuplje. U tom trenutku 60% ciriških stanova nije imalo kupatilo. Do 1900. godine izgrađeno je 20 kupatila, koja su bila strogo odvojena po polovima, uz važno pravilo: jedan sat kupanja po osobi. U kasnijim godinama, posete javnim kupatilima postale su sastavni deo svakodnevnog života i vremensko ograničenje je ukinuto. Tada je i sunčanje dobilo važno mesto u životu svakog pojedinca, pa se otvorio veći broj mesta gde su se ljudi mogli neometano sunčati. Revolucija je došla sa primorskim odmaralištem Mitenkvaj, 1922. godine. Lekari su pozivali na vežbanje i opuštanje u prirodi, pa nije čudno što se plivanje razvilo u pravi kult za meštane. Najstarije kupatilo u gradu izgrađeno je 1837. godine kao malo „kupatilo za žene“ i danas je rezervisano za goste. S druge strane, Flusbad am Šancengraben omogućava pristup maloj kupališnoj oazi isključivo muškarcima tokom dana. Nakon sumraka, oba kupatila otvaraju svoja vrata svima za opuštajući kraj dana uz blistavu vodu.
Sa najvećom brojem bazena po glavi stanovnika u Evropi, Cirih je pravi raj za ljubitelje kupanja. Bazeni su raštrkani po celom gradu i svaki je specifičan. U gradu postoji šest otvorenih bazena, šest jezerskih kupališta, pet rečnih kupališta i jedno termalno kupalište. Postoji i nekoliko vazdušnih i sunčanih kupališta, nepregledni kilometri „divljih“ mesta za kupanje, kao i sedam zatvorenih bazena, od kojih neki poseduju travnjake za sunčanje. Pored svih gore pomenutih javnih bazena, postoji i nekoliko školskih, koji su takođe otvoreni za širu javnost u određeno vreme. Kada se leto ušunja u, naizgled tmuran i hladnjikav grad, Cirih se transformiše u gradski vodeni park. Ali nije samo plivanje deo kulture, aktivnosti na vodi i van nje čine Cirih događajnom destinacijom i nude širok spektar aktivnosti. Oduševila me činjenica da ljudi nakon napornog radnog dana, stvari pakuju u nepromočive rančeve i torbe i nastavljaju “put do kuće” ili opuštanje – u vodi. Ako ste ikada mislili da Švajcarskoj fali spontanosti i da je život u ovoj zemlji robotizovan i istreniran, razmislite dva puta o tome kada ugledate hiljade mladih, porodica i penzionera kako uživaju u vinu, na travnjacima pored vode, smeju se, razgovaraju ili voze bicikl. U blizini grada nalazi se i najmoćniji vodopad Evrope – Rajnski, koji dodatno objašnjava zašto Cirih nazivaju “Vodeni grad Švajcarske”.
Cirih ima “ono nešto” što odmah osvaja – šmek velikog grada sa dušom kvarta, gde se umetnost, prefinjenost, dizajn, arhitektura, gastronomija i hedonizam stapaju u jednu celinu.
Švajcarska ima neverovatnu mrežu puteva i drugih saobraćajnica, pa je grad lako dostupan sa svih strana. U samom centru nalazi se i famozni “Bahnhof”, tj. železnička stanica koja spada među najprometnije u Evropi – sa više od 3.000 vozova dnevno. Zgrada sama po sebi izgleda graciozno i pre bi se moglo reći da je u pitanju neka kulturološka građevina, a ne železnička stanica. Unutrašnjost je ništa manje senzacionalna i, po veličini i sadržaju, parira mnogim aerodromima u Evropi (od nekih je i duplo veća). Svuda su prodavnice, butici, kiosci sa toplim pecivom, kafići i mnogo, baš mnogo terminala i spratova. Iako ćete na ulicama Ciriha viđati najskuplje automobile današnjice, vozove koriste svi. Neretko će se dogoditi da prekoputa vas sedi čovek u skupocenom odelu, sa kravatom i aktovkom. Sigurno ćete pomisliti: “Šta ovaj čovek radi u vozu?! Ima novca za privatni avion, a ne automobil.” Ili će kroz vrata voza ući žena sa najskupljim brendom cipela i torbice. Naprosto – saobraćaj funkcioniše “kao švajcarski sat” i rado ga biraju svi staleži društva. Gde god da okrenete glavu – glamur, sjaj i luksuz. Kada smo već kod te reči “bahnhof” (koja se ovde često čuje i upotrebljava) hajde da pomenemo i istoimenu ulicu – Bahnhofstrasse iliti cirišku “Petu aveniju”. Ovo je jedan od onih delova grada u kom, naprosto, poželite da ste milioner: radnje najskupljih brendova na celom svetu: Chanel, Louis Vuitton, Hermes, Prada, Dior, Gucci, Ermenegildo Zegna, Burberry itd. I naravno – radnje najpoznatijih satova na svetu: Rolex i Patek Philippe. Ovde se nalazi i muzej satova, koji je turistima veoma privlačan i zanimljiv. Unutar muzeja možete videti neke od najskupljih satova svih vremena, čak i one koji datiraju iz vremena pre nove ere.
Turisti obožavaju Cirih – sa razlogom
Sve u vezi ovog grada je magično, čak i ono što je obično – poput šetnje. Ne morate da budete član kraljevske porodice ili važan diplomata da biste se osećali dobrodošlo i ležerno hodajući ulicama Ciriha. Istina, odvlačiće vam pažnju sva ta skupocenost, ali biće sasvim u redu i više nego očaravajuće razgledati arhitekturu, opuštenost, sjaj i moć Ciriha, sa kafom za poneti u rukama. Ukoliko poželite da isprobate kuhinju nekog od restorana, velika je verovatnoća da ćete morati da sačekate slobodan sto, iako se svuda i često govori o tome da je obrok u restoranima Ciriha zaista zasebna vrsta prestiža, ali zato su tu i usputni kiosci sa brzom hranom. Preporuka je da isprobate švajcarske kobasice. Ipak, turisti vole onaj deo obilaska Ciriha koji i nije tako svakidašnji, kao što je „Hodanje po vodi“ odnosno obilazak grada na dasci za veslanje, jer su sve istorijske lokacije u potpunosti drugačije kada ih gledate iz vode. Daska za veslanje se iznajmljuje na raznim lokacijama – za zabavu, časove joge ili sesije pod mesečinom. Kultura surfovanja u Cirihu, u živahnom, modernom okrugu Gerold (blizu stanice Hardbrike) je takođe, doživljaj “za sebe”. Surferi žive svoju strast usred urbanog okruženja, a novopridošli se prvi put upuštaju na dasku, dok oni koji se ne usuđuju da isprobaju vožnju na otvorenim talasima mogu probati vejkbording na Ciriškom jezeru. Ovaj vodeni sport takođe zahteva ravnotežu: stojeći na dasci, držite se za konopac koji vodi do čamca i surfujete na talasima koje čamac stvara. Pored javnih čamaca, veoma su popularne i pedaline, kao i čamci sa sopstvenim upravljačem, a za one koji žele potpuni luksuz i specifičan obilazak, tu su i privatne ture. U Cirihu možete iznajmiti i motorne čamce, jedrilice, akvaskutere, električne čamce i druga mala plovila. Voda je, ako tako možemo reći, ključni i najvažniji pokretač dešavanja, zabave i kulture Ciriha. Tokom leta ćete na jezeru videti bezbroj gumenih čamaca, kupljenih u marketima širom zemlje, kako se sa različitih destinacija (dalje od Ciriha) spuštaju ka samom centru. Te “vožnje” traju po nekoliko sati i ljudi istinski uživaju u vrhunskoj energiji. Ovo je, definitivno, aktivnost koju ne treba izostaviti, jer ne košta mnogo, a doživećete emocije koje će vas dugo, pozitivno, nositi kroz dane.
Neosporna i nezaobilazna tema kada govorimo o Cirihu, jeste smeštaj. Znate onaj momenat u kom razmišljate o finansijama i podeli budžeta po danima, pa kažete sebi da ionako nećete vreme provoditi u sobi, već istražujući okolo i kako je uvek lako i moguće pronaći povoljne opcije za prenoćište, na različitim destinacijama u svetu? Pa, ovaj grad nije jedna od tih destinacija. Čak i onda kada ne tražite luksuz, već samo krevet i tuš, cene su poprilično visoke. Za jednu noć u ovom gradu potrebno vam je najmanje 120-150 franaka. Tako da, dok čitate ove redove, verovatno mislite da tamošnji ljudi umeju da uživaju samo u velikim, skupim i teško dostupnim zadovoljstvima. To je ono što u potpunosti ostavlja bez teksta: kada zađete malo van centra, naićićete na bezbroj pešačkih i biciklističkih staza, koje vijugaju kroz šume pored pašnjaka na kojima odmaraju domaće životinje, tamo gde je automobilski saobraćaj u potpunosti zabranjen i baš na svakoj uvek neko veselo posmatra okolinu (i naravno, javlja se – Gruezi!). Fascinantno je koliko je svaki član društva privilegovan da živi kroz svoje potrebe i afinitete. Da, putevi su im apsolutno fenomenalni i svi vole dobre mašine na četiri točka, ali niko nije izostavio ni one koji vole prirodu. A da sve bude još bolje – saobraćajne propise poštuju svi, bez izuzetaka, jer su kazne i za najmanja prekoračenja – ogromne!
I tu dolazimo do jedne nove suštine luksuza i glamura, a to je sloboda i sigurnost koju imate u ovoj zemlji, u ovom gradu. A iz tih osećaja stvara se i ljubav prema životu i sitnicama. Ali, da ne odemo preduboko u filozofiju, da – ovaj grad je sinonim za glamur.
Svakako, ne dozvolite da vas zavara sav taj “ružičasti” sjaj i uveri vas da švajcarci nemaju velikih briga, jer – plaču i bogati. A oni najbogatiji među nama, kao što je Rodžer Federer (ili nekada Tina Tarner), tugu leče u svojoj kući na samoj obali Ciriškog jezera. A za vaše zdravlje i dobrostanje, ne preporučujem da proveravate cene nekretnina u Cirihu. Bilo kako bilo, iz svog iskustva kažem: Cirih je grad u koji želite da se vratite. Prosto, samo počne da vam nedostaje.
Tekst: Ivana Ninić
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
