Hotelska industrija godinama unapređuje energetsku efikasnost i održivost unutar svojih objekata. LED rasveta, pametni HVAC sistemi, AI upravljanje zgradama i prediktivno održavanje danas su standard savremenog hotelijerstva. Međutim, kako hoteli sve češće dostižu granice ušteda koje je moguće ostvariti na nivou same imovine, postaje jasno da sledeća faza smanjenja emisija ne dolazi iz soba i hodnika, već iz sistema koji okružuju hotel
Kako CIO i CTO lideri rade na ispunjavanju sve ambicioznijih ESG ciljeva (environmental, social and governance), fokus se pomera ka tehnologijama koje omogućavaju održivost na nivou destinacije – kroz saradnju sa komunalnim sistemima, energetskim mrežama i infrastrukturom za upravljanje otpadom.
Zašto hoteli dostižu “plafon” održivosti?
Iako su unapređenja na nivou hotela i dalje važna, mnogi ključni izazovi održivosti nalaze se van kontrole samih hotela jer pritisci dolaze sa više strana. Gradski sistemi za upravljanje otpadom sve su opterećeniji, troškovi rastu, a regulative u vezi sa otpadnim vodama i PFAS supstancama postaju sve strože i nepredvidivije.
Istovremeno, mnoge turističke destinacije i dalje zavise od zastarelih energetskih mreža ili dizel goriva. Ostrvske zajednice posebno su pogođene ograničenom proizvodnjom solarne energije i skupim uvozom goriva. Uz to, očekivanja gostiju se menjaju – putnici sve više traže transparentan i merljiv ekološki uticaj, a ne simbolične „zelene“ poteze. ESG izveštavanje takođe postaje izrazito zavisno od podataka, što zahteva centralizaciju i verifikaciju ekoloških podataka na nivou brenda i investitora.
Sve ove promene ukazuju na to da se plafon održivosti javlja unutar hotela, dok se pravi napredak mora tražiti u infrastrukturi od koje hotel zavisi.
Šta je hidrotermalna kondenzacija i zašto privlači pažnju?
Kako pritisci na komunalne sisteme rastu, nove tehnologije nude rešenja koja mogu promeniti način na koji hoteli razmišljaju o održivosti. Jedna od tehnologija koja dobija sve veću pažnju je hidrotermalna likvefakcija (HTL) – industrijski proces koji koristi visoku temperaturu i pritisak za razgradnju otpadnih voda i organskog otpada.
Za svega desetak minuta, HTL proces pretvara mešoviti otpad u biokrudu (biocrude), koja se može preraditi u biodizel ili avionsko gorivo, zatim u biogene gasove pogodne za proizvodnju sintetičkih goriva, kao i nusproizvod bogat fosforom koji se može koristiti kao đubrivo. Količina čvrstog otpada se smanjuje i do 90%, čime se drastično smanjuje potreba za deponijama, navodi hospitalitytech.
Dodatna prednost HTL tehnologije je uništavanje PFAS supstanci i ostataka lekova, što je posebno važno u kontekstu sve strožih ekoloških propisa. Na taj način, postojeći tok otpada postaje izvor niskougljenične energije, bez potrebe za izgradnjom nove energetske infrastrukture.
Održivost na nivou destinacije kao nova hotelska kategorija
Za hotele, HTL otvara potpuno novu dimenziju održivosti, dekarbonizaciju na nivou destinacije. Umesto da se fokusira isključivo na sopstvenu imovinu, hotel postaje deo šireg ekosistema koji uključuje lokalnu energetsku i komunalnu infrastrukturu. Kada ti sistemi postanu otporniji i efikasniji, hoteli direktno imaju korist, čak i bez dodatnih investicija u sam objekat.
Posebno u turističkim destinacijama sa velikim prilivom gostiju, hoteli imaju značajan uticaj na lokalne sisteme za vodu, otpad i energiju. U pojedinim ostrvskim zajednicama hotelijerstvo može čak doprineti energetskoj nezavisnosti destinacije. Otpad generisan od strane gostiju može se koristiti za lokalnu proizvodnju električne energije.
Gde se hotelska tehnologija spaja sa realnim svetom?
Iako se na prvi pogled može činiti neobičnim da hotelski IT lideri razmatraju rad postrojenja za preradu otpadnih voda, upravo tu se krije sledeći korak održivosti. Kako se održivost širi izvan sobe i zgrade, ona postaje pitanje upravljanja destinacijom, a ne samo objekta.
Tehnologija takođe omogućava uključivanje gostiju u ove procese. Putem aplikacija, PMS sistema i digitalnih interfejsa, hoteli mogu ponuditi gostima mogućnost da dobrovoljno učestvuju u inicijativama za uštedu energije ili smanjenje otpada. Međutim, ovakvi programi imaju smisla samo ako su jasni i merljivi, što IT timove stavlja u centralnu ulogu.
Od simbolike ka merljivim rezultatima
Jedan od ključnih problema današnje održivosti je površnost mnogih inicijativa. Mnoge aktivnosti izgledaju „zeleno“, ali nemaju stvarni efekat. Nasuprot tome, sistemi poput HTL-a proizvode konkretne, proverljive podatke, količine proizvedene biokrude, tone otpada koje su izbegle deponije ili količine uništenih štetnih supstanci.
Upravo ti podaci zadovoljavaju rastuće zahteve korporativnih klijenata, investitora i hotelskih brendova za transparentnošću. Uloga IT i ESG timova postaje ključna u prikupljanju, validaciji i komunikaciji ovih informacija.
Održivost hotela zavisi i od održivosti destinacije
Na kraju, poruka je jasna: hoteli moraju preći sa imovinski orijentisanog na destinacijski orijentisan pristup održivosti. Hoteli ne funkcionišu izolovano, oni zavise od vode, energije i otpada destinacije u kojoj posluju. Kako se ti sistemi menjaju i modernizuju, menja se i ekološki otisak hotelijerstva.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
U budućnosti, najodrživiji hoteli neće biti samo oni sa pametnim sobama i energetski efikasnim zgradama, već oni koji aktivno učestvuju u izgradnji otpornije, čistije i energetski nezavisne destinacije.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
