Koncept 23-časovnog boravka u hotelima, koji podrazumeva da gost ima na raspolaganju punih 23 sata od trenutka check-ina do check-outa, sve češće se pominje kao potencijalna inovacija u hotelijerstvu. Ovakav model predstavlja odgovor na promene u ponašanju savremenih putnika, koji sve više traže fleksibilnost, personalizaciju i maksimalnu vrednost za novac, umesto rigidnih pravila koja su decenijama definisala hotelski boravak
Tradicionalni hotelski model, sa fiksnim vremenom dolaska i odlaska (najčešće check-in posle 14 ili 15, a check-out do 10 ili 11 časova), često ne odgovara realnim potrebama gostiju. Putnici koji dolaze kasno uveče ili rano ujutru neretko gube značajan deo plaćenog vremena. Upravo tu nastaje prostor za koncept 23-časovnog boravka, gde vreme počinje da teče od trenutka ulaska u sobu, čime se iskustvo boravka čini pravednijim i transparentnijim.
Ovakav pristup posebno je atraktivan za nekoliko segmenata tržišta. Poslovni putnici, koji često imaju nepredvidive rasporede, dobili bi veću kontrolu nad svojim vremenom. Takođe, siti brejk gosti i vikend putnici, koji žele da maksimalno iskoriste kratak boravak, videli bi dodatnu vrednost u fleksibilnom check-outu. U eri kada platforme za kratkoročni najam nude sve veću slobodu (poput fleksibilnih dolazaka i odlazaka), hoteli su pod pritiskom da redefinišu sopstvene standarde.
Međutim, implementacija 23-časovnog modela nije jednostavna. Operativni izazovi su značajni, pre svega u domenu housekeeping-a i upravljanja kapacitetima. Hoteli funkcionišu po precizno planiranim ciklusima čišćenja i pripreme soba, koji su usklađeni sa standardnim vremenima check-in/check-out. Uvođenje fleksibilnih termina zahtevalo bi digitalizaciju procesa, napredne sisteme za upravljanje rezervacijama i potencijalno veći broj zaposlenih ili drugačiju organizaciju rada.
Dodatno, postoji i pitanje profitabilnosti. Hotelski prihodi često zavise od visoke popunjenosti i brzog obrta soba. Ukoliko bi gosti zadržavali sobe duže ili u nepredvidivim terminima, moglo bi doći do “rupa” u rezervacijama i smanjenja efikasnosti. Ipak, neki hoteli već eksperimentišu sa sličnim modelima kroz “flexi stay”, “24-hour stay” ili premium opcije koje se dodatno naplaćuju, čime se pokušava pronaći balans između fleksibilnosti i prihoda.
Tehnologija igra ključnu ulogu u ovom procesu. Pametni PMS sistemi, mobilni check-in i digitalni ključevi omogućavaju hotelima da preciznije upravljaju dolascima i odlascima gostiju. Uz pomoć analitike i prediktivnih modela, moguće je optimizovati raspored soba i smanjiti operativne rizike. Upravo digitalna transformacija otvara vrata konceptima poput 23-časovnog boravka, koji bi bez tehnološke podrške bili teško izvodljivi.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Na kraju, pitanje nije samo da li 23-satni boravak može zaživeti, već u kom obliku. Verovatnije je da će se ovaj model razvijati kao diferencijator, usluga koja će biti dostupna u određenim segmentima hotela, poput luksuznih objekata, butik hotela ili onih koji ciljaju poslovne goste. Umesto potpune zamene postojećeg sistema, 23-satni boravak može postati deo šire strategije fleksibilnosti, koja uključuje raniji check-in, kasniji check-out i personalizovane pakete boravka.
U kontekstu savremenog turizma, gde iskustvo i osećaj vrednosti igraju ključnu ulogu, koncept poput ovog ima realan potencijal. Iako neće preko noći postati industrijski standard, jasno je da ide u pravcu u kojem se hotelijerstvo već kreće, ka većoj slobodi izbora, prilagođavanju gostu i redefinisanju tradicionalnih pravila boravka.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
