Kipar, jedna od vodećih mediteranskih destinacija kada je turizam u pitanju, suočava se sa ozbiljnim izazovima u snabdevanju vodom. Klimatske promene, suše i rastući broj turista doveli su do značajnog pritiska na postojeće vodne resurse. U periodima letnje sezone, kada se broj stanovnika na ostrvu gotovo udvostručuje zbog turista, potrošnja vode drastično raste. Upravo zbog toga, vlada Kipra najavila je da će se u budućnosti gotovo u potpunosti oslanjati na desalinizovanu vodu – vodu dobijenu preradom morske vode
Klimatske prilike na Kipru čine ovu mediteransku destinaciju posebno ranjivom. Rezerve vode u rezervoarima često padaju ispod 25% kapaciteta, dok su padavine sve ređe i neujednačene. Uz to, gubici u vodovodnoj mreži dostižu čak 40%, što dodatno otežava situaciju. Zbog toga se javlja potreba za dugoročnim, stabilnim i sigurnim izvorom vode koji ne zavisi od vremenskih uslova. U tom svetlu, desalinizacija se nameće kao prirodno rešenje, ali i kao predmet brojnih debata o njenoj održivosti i ekonomskoj isplativosti.
Kakva je situacija sa hotelima i restoranima?
Za sektor hotelijerstva i ugostiteljstva, pitanje vodosnabdevanja je od presudne važnosti. Hoteli i restorani su među najvećim potrošačima vode, ne samo za osnovne potrebe gostiju, već i za bazene, perionice, kuhinje i zelene površine. Nedostatak vode ili restrikcije u snabdevanju mogu ozbiljno ugroziti kvalitet usluge, imidž destinacije i ekonomske rezultate. Zbog toga su mnogi hoteli na Kipru već krenuli da uvode sopstvene mini postrojenja za desalinizaciju, često uz državne subvencije.
Prednost ovog pristupa je očigledna. Desalinizacija obezbeđuje pouzdan izvor vode koji ne zavisi od padavina i stvara mogućnost za potpunu samostalnost hotela. Vlada Kipra subvencioniše između 30% i 50% troškova izgradnje ovih postrojenja, a proces licenciranja je pojednostavljen – hoteli mogu dobiti dozvolu za ugradnju u roku od samo jedne nedelje. Ovaj model se pokazao kao koristan i za veću otpornost destinacije na buduće klimatske promene.
Međutim, desalinizacija nije bez mana. Proces je energetski izuzetno zahtevan, što znači da proizvodi dodatne troškove i emisije ugljen-dioksida. Takođe, odlaganje zasićene slane otpadne vode može negativno uticati na morske ekosisteme, posebno ako nije pravilno tretirana. Uz to, manji hoteli i restorani često nemaju kapacitete ni finansijsku isplativost da pokreću sopstvena postrojenja, pa im je i dalje potrebna podrška kroz javne vodovodne mreže.
Za manje ugostiteljske objekte, desalinizacija može biti dostupna posredno – kroz centralne sisteme koji distribuiraju već desalinizovanu vodu. Njihov doprinos očuvanju vodnih resursa treba da bude u oblasti smanjenja potrošnje i efikasnijeg korišćenja. To uključuje upotrebu uređaja koji štede vodu, reciklažu sive vode i nadzor potrošnje. Na taj način, i bez sopstvenog desalinizatora, ugostiteljski sektor može doprineti održivosti.
U celini posmatrano, desalinizacija jeste ključni deo rešenja za Kipar, ali nije jedino rešenje. Da bi bila održiva, mora se kombinovati sa politikama štednje, smanjenja gubitaka i korišćenja obnovljivih izvora energije. Za velike hotele, koji troše velike količine vode i rade tokom cele godine, ona predstavlja racionalan izbor i investiciju u budućnost. Za manje objekte, najracionalnije je uključivanje u zajedničke sisteme i programe efikasne potrošnje.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Zaključak je da se Kipar, kao turistička destinacija zavisna od prirodnih resursa, nalazi na prekretnici. Oslanjanje na desalinizovanu vodu može osigurati stabilnost sektora hotelijerstva i ugostiteljstva, ali samo ako se primenjuje odgovorno, uz pažnju prema troškovima, energiji i prirodi. Desalinizacija nije magično rešenje, ali jeste jedan od najvažnijih koraka ka održivom turizmu u budućnosti.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
