Dugi niz godina se, po opštoj oceni, proizvodnja kvalitetnog vina u Srbiji valjala u vinskom mulju prosečnosti. Taj tužni čin je bio posebno mučan za gledanje, a još više za konzumiranje, u vinorodnim regijama poput Aleksandrovačke Župe gde je Bog prosto „nacrtao“ ljudima kako napraviti dobro vino. Na svu sreću došlo je vreme, kada je sve više onih koji su shvatili šta treba da se nađe u vinskoj boci čija spoljašnjost, a naročito unutrašnjost, usrećuje i najprobirljivijeg vinoljupca. Upravo to promišljanje otelotvoreno u buteljki vina, je ono što je vinariju „Yotta“ iz Šljivova za kratko vreme pozicioniralo tako visoko na ovdašnjoj vinskoj sceni. Kontinuirani rad, poboljšanje znanja, promocije i kvaliteta, uz izdašne darove majčice prirode učinili su da ova relativno mala župska vinarija najavi velike domete. O svemu tome pomalo, a najviše o vinu, razgovarali smo sa Đorđem Jotićem, vlasnikom vinarije „Yotta“
TU: Otkud želja za proizvodnjom vina i koja je bila vaša prva godina u boci?
ĐJ: Kada ste rodom iz Župe Aleksandrovačke, onda vam je želja za proizvodnjom vina duboko genetski zapisana. Hoću da kažem, ako takvo pitanje postavite bilo kom čoveku iz Župe, pogledaće vas čudno, jednako kao da ste ga pitali kako je došao na svet. Međutim, pošto se pitanje verovatno odnosi na profesionalni pristup proizvodnji vina, onda je situacija drugačija. Želja za proizvodnjom pravog vrhunskog vina se dugo u meni kuvala i u materijalizaciju ideje smo ušli 2015. godine. Iz te godine su i prve boce vinarije „Yotta“.
TU: U kom delu Župe se nalaze vinogradi vinarije „Yotta“ i koja im je površina?
ĐJ: Vinarija „Yotta“ se nalazi u selu Šljivovo, gde porodica Jotić decenijama unazad pravi vina. Namerno ne pominjem vekove, pošto grožđe gajimo otkako znamo za sebe, ali se vino tada pravilo shodno vremenu, odnosno, isključivo za sebe i svoje potrebe, a bez nekih većih poslovnih ambicija. Tek odnedavno, pod brendom „Yotta“, imamo želju da nađemo svoje mesto u društvu najkvalitetnijih vinarija u zemlji. Dakle, za kvalitet našeg vina iz Šljivova nema granica. Realne granice se tiču samo kvantiteta, pošto smo limitirani količinom grožđa, a vino pravimo isključivo od svog, kao i grožđa koje uz našu pomoć neguje nekoliko kuća naše familije. Ako sve to saberemo, možemo reći da je reč o površinama između dva i po i tri hektara. To nam je u ovoj fazi razvoja vinarije sasvim dovoljno.
TU: Osim prokupca po kojem ste prepoznatljivi, koliko pažnje poklanjate ostalim sortama i koja sve vina nastaju u vašem podrumu?
ĐJ: Prokupac je svetinja i uz tamjaniku jedna od osnovnih metafora za Župu. Stogodišnji vinogradi u kojima već imate prirodnu redukciju roda su pravo blago. Ako se prema blagu odnosite kako blago i zaslužuje, onda je uspeh gotovo zagarantovan. Stoga, u „Yotta paleti“, „Prokupac“ je imao, ima i imaće – poseban status. Pored vina od prokupca, proizvodimo i „Grizling“ (komercijalno ime, inače kombinacija sinonima: italijanski rizling i grašac beli). „Grizling“ je od svog nastanka iskazivao poseban karakter sa naglašenim tercijarnim aromama, što je odlika zrelih, odležalih vina. Najnovija berba (2017) je, ipak, malo drugačija, sa izraženom voćnošću i nepokolebljivim kiselinama. Tu je, naravno i „Yotta Cabernet Sauvignon“. Vino od dominantne internacionalne crne sorte, omiljene i nesporne. „Yotta Cabernet Sauvignon“ je na neki način i poredbeno vino u međunarodnom smislu. Znate, da bi neko mogao realno da proceni vaš rad, najlakše je da to učini kroz poznatu sortu. Mi smo prezadovoljni i vrlo podložni komparacijama. Poslednje vino iz naše palete je „Hysteresis“, tamjanika rađena sur lie metodom, u baricima od srpskog hrasta. Ovo vino se tek nedavno pojavilo i izazvalo ogromnu pažnju. Naravno, niko ne može da garantuje kako ćemo tu i stati, pošto postoje još neka iznenađenja u podrumu, koja čekaju svoj red.
TU: Kakva je vaša vinska filozofija?
ĐJ: Naša vinska filozofija neće trpeti fundamentalne promene čak i sa neminovnim povećanjem proizvodnje jednog dana. Cilj nam je da proizvodimo vino od koga se teško odvajamo. „Yotta“ vina kod sebe trenutno imaju samo ljudi koji znaju šta imaju. Garantujemo da nijedno naše vino nikada neće otići nekome na poklon kao rezultat agresivne reklame. Kada proizvodite manje serije (do 10.000 boca godišnje), onda je filozofija jednostavna: Napraviti što bolje, sjajno spakovati (jako smo ponosni na kompletan vizuelni identitet brenda), te pustiti da ta i takva vina nađu „svoje ljude“. Ako radite pošteno i od srca, tih ljudi će uvek biti dovoljno.
TU: Koliko vina vinarija „Yotta“ proizvodi godišnje?
ĐJ: Pa to sad zavisi od godine. Proizvodnja je započela 2015. godine sa svega 2500 boca crvenih vina. Sledeće godine je to duplirano, gde je premijerno participirao i „Grizling“ sa 1200 boca. U 2017. već pričamo o 15.000 boca, gde se našao i „Hysteresis“ (1000 boca).
TU: Ko je zadužen za rad u podrumu?
ĐJ: Za podrum i sve oko podruma je glavno i odgovorno lice Ljuba Jotić, čovek bez koga bi sve ovo bilo nemoguće postići. Preduslov svih uslova za postojanje jednog brenda jeste sam proizvod, a on nastaje prevashodno u vinogradu, a zatim i u podrumu. Sve to u svojim rukama drži Ljuba Jotić, naravno, uz pomoć saradnika i tehnologa, Milana Aleksića.
TU: Kakva je po vama budućnost srpskog vinarstva?
ĐJ: Ako nešto u ovoj zemlji ima izuzetnu perspektivu i svetlu budućnost, onda je to vinarstvo. Pod dejstvom brutalne industrijalizacije, dugo smo kao vinska zemlja bili u zapećku. Poslednja decenija je period potpune renesanse srpskog vina i ono najbolje će tek doći. Za početak, obratite pažnju na vina iz 2017. godine. Kada ih probate, sve će vam biti jasno… Biće nam potrebne još dve tri odlične godine u sledećih pet i cenim da ćemo postati nezaobilazni faktor na svim relevantnim svetskim takmičenjima i manifestacijama. Vinarija „Yotta“ će svakako, u okviru svojih moći davati doprinos.
Tekst: Petar Vušurović
