5.2 C
Belgrade
sreda, 14 aprila, 2021

Hoće li kultura ulične hrane u Indiji preživeti krizu?

Dok se gradovi u Indiji ponovno otvaraju, proizvođači i prodavci ulične hrane se suočavaju sa činjenicom da je ulična hrana postala nepraktična i ne tako jednostavna za konzumiranje, po čemu je uostalom i najpoznatija ovakva hrana, pa je sve više ljudi vidi kao nepouzdanu i nebezbednu

Ulična hrana je decenijama bila nešto po čemu su se gradovi prepoznavali i preporučivali putnicima. Indija je jedna od takvih država, bogata i šarena, sa verovatno najrazličitijom i najraskošnijom ponudom ulične hrane. Mnogu svetski šefovi i poznati kuvari su odlazili u gradove širom Indije, kako bi saznali kakve se sve tajne kriju iza najukusnijih delikatesa koji se služe na ulicama.

Indija i njeni gradovi poput Delhija proglašeni su za mesta žarišta koronavirusa, pa su sa razlogom sprovedene mere zatvaranja gradova i granica kako bi se ublažile i sanirale posledice zaraze, a to je prouzrokovalao velike probleme u ekonomskom smislu, kao i u većini država sveta.

Iako prodavci ulične hrane polako otvaraju svoje štandove, postoji nepokolebljiva spoznaja da javno okupljanje i konzumiranje ulične hrane više ne samo da nije moguće, već je i opasno. Kako da se industrija ulične hrane prilagodi novim trendovima, da bi preživela?

Glavi “krivac” je kultura koju je stvorila indijska industrija hrane na ulici. Nije suština u traženju najbolje hrane u gradu ili najautentičnijeg štanda ili prodavca, suština je u energiji, slučajnim okupljanjima i nezaboravnim razgovorima koje ovakva hrana nudi. Ulična hrana izjednačava i ujedinjuje – bar na kratko prestaju da postoje socio-kulturološke barijere.

Sve više prodavaca ulične hrane razmišlja o tome da svoje jelovnike ponudi putem aplikacija za naručivanje preko interneta. Rad preko aplikacija za dostavu znači da su ulični dobavljači osigurali svoj posao bez ograničenja kapaciteta, i bez bojazni da može doći do eventualne zaraze, ali to takođe isto znači da svi prodavci moraju imati digitalne sisteme sa bezgotovinskom kupovinom i naplatom, kao i svu neophodnu opremu.

Tu nastaje problem, ovaj sektor, iako profitabilan, potpuno je neorganizovan, ne postoji dovoljno podrške u smislu logistike ili obrazovnog sistema koji bi obezbedio osnovna znanja i veštine, ali takav je slučaj sa 93% radne snage u Indiji. Veliko tržište zahteva velike korake, i postoji realna bojazan ukoliko se ovakve “tranzicione” mere ne sprovedu kako treba, da će skoro 20% populacije planete biti u jako velikom egzitencijalnom problemu.

Da li je ovo kraj ulične hrane u Indiji ili u u kojoj formi će se ponovo pojaviti, ostaje da vidimo. Jedna stvar je sigurna, hrana je pokretač svega, pa je gotovo izvesno da će morati da pokrene neke stvari i u zemlji kako što je Indija, bez obzira na to koliko se ona opire novim trendovima.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -