Na samo šezdesetak kilometara južno od Beograda, nalazi se valovita visoravan na čijem se vrhu, među vinogradima uzdiže vinarija Eden. Već nakon prvog pogleda na ovaj izuzetno dizajniran objekat na obroncima Kosmaja, poreklo imena je sasvim jasno. Doduše, razlika je samo u tome što vinarija Eden, koja dominira ovim rajskim vrtom poput drveta života, ne čuva jabuke, već vino. I zaista, ova porodična butik vinarija je već sada jedna od najlepših u Srbiji, a verujem da će nakon doterivanja koje ne prestaje, kako kaže vlasnica Edena Ana Stojisavljević, biti još atraktivnija. Naravno, što je i važnije, vinarija je u stalnoj potrazi za najkvalitetnijim proizvodom – rajskom čašom vina, o čemu smo između ostalog razgovarali sa Anom
TU: Kako je nastala ideja o osnivanju i kada je vinarija Eden započela sa radom?
AS: Vinarija Eden je porodična vinarija. Iako sam sada ja direktno u poslu, čitavu priču je pokrenuo moj suprug, 2013. godine. Naravno, kako to obično biva sklopile su se i neke kockice. Naime, sve je počelo tako što smo želeli da kupimo imanje kako bi pokrenuli domaću proizvodnju organskog voća i povrća. Kada smo pronašli ovaj posed, a oboje volimo vino, rešili smo da posadimo vinograd. Tako smo upoznali našeg agronoma Zorana Bosiočića i eto nas sada u proizvodnji vina i vinariji Eden. Vinariju smo registrovali 2015. godine, a već 2017. smo imali prvu berbu i od tada ubrzano završavamo građevinske poslove, mada se u vinariji stalno nešto radi i gradi.
TU: Vinarija Eden koristi isključivo grožđe iz sopstvenih vinograda. Koje sorte imate i kolika je površina zasada vinarije?
AS: Posadili smo internacionalne sorte grožđa jer su one zahvalne za proizvodnju kvalitetnog vina na ovom potezu. Imamo oko sedam hektara vinograda, posađenih 2014. godine na pet različitih tipova tla, od gline, preko delova gde ima škriljaca i školjki, pa do tipične smonice. Postavka loze različitih vrhunskih klonova izvršena je laserski, na severu smo posadili nešto sovinjona i u manjoj meri semijon, a na jugu crvene sorte, kaberne sovinjon, kaberne fran i merlo, kao i sovinjon i šardone. Kaberne fran je sađen nešto kasnije u odnosu na ostale i produžili smo redove čokota. Imamo po dva klona od svake sorte jer je dobro kombinovati jedan koji ima manje kiselina i manje šećera sa drugim klonom. Vinogradi su posađeni oko objekta i težimo tome da tako i ostane. Trudićemo se da izvučemo maksimum od ovoga što imamo, tako da za sada nemamo u planu da sadimo autohtone sorte ili nešto drugo.
TU: Koliki je kapacitet vinarije i da li vam vina odležavaju u drvetu?
AS: Imamo 32.000 čokota sa kojih uzimamo do 1,5 kilograma grožđa. Godišnja proizvodnja nam zavisi od godine do godine. Na primer, 2018. je bila kišna godina i bez obzira na redukciju bilo je dosta, jer je bobica puna vode koliko god da skinete, a sa druge strane kada je suša u vinogradu imate prirodnu selekciju. Od samog početka je svaka godina bila različita, imali smo i poplave i sušu. Kapacitet vinarije je do 50.000 litara, a mi proizvedemo do 25.000 litara godišnje. Ceo proizvodni pogon kao i barik sala se nalaze pod zemljom i sve je automatizovano. Bela vina odležavaju u bačvama od 500 i 225 litara, a crvena odležavaju i više od godinu dana samo u francuskim barik buradima. Sva vina prati naš poznati tehnolog Mladen Dragojlović.
TU: Koje etikete imate trenutno u ponudi?
AS: Trenutno imamo dva bela sortna vina, to su Eden Sauvignon Blanc i Eden Chardonnay iz 2018. Pored toga imamo dve crvene bordo kupaže iz 2017. Eden III i Eden Genesis sa 50% merloa i nešto manje kaberne sovinjona i kaberne frana, ali je ono po čemu smo posebno prepoznatljivi u poslednje vreme, ledeno vino od semijona, Eden Semillon iz 2018. Pored ovih etiketa, za sada planiramo da ove godine počnemo i proizvodnju penušavog vina od šardonea.
TU: S obzirom da ste relativno na početku, gde plasirate vina?
AS: Za sada većinom ovde kod nas u vinariji, ali pokušavamo da raširimo prodajnu mrežu i na vinoteke, restorane i onlajn prodaju. Još uvek nismo dovoljno poznati na tržištu, pa je i ovo prilika da pozovemo ljubitelje vina da dođu kod nas i probaju vina, jer ljudi kupuju ono što znaju, odnosno teško se odlučuju za vino na polici za koje nisu čuli.
TU: Vinski turizam se stalno unapređuje u Srbiji. Kako vinarija Eden radi na tome?
AS: Mi smo baš skoro počeli sa vinskim degustacijama i hranom kod nas u objektu. Sarađujemo sa izuzetnim šefom kuhinje, to je Vanja Puškar, koji za nas priprema hranu za degustacije vikendom. Trudićemo se da ljudima ponudimo neki drugačiji, prirodan doživljaj. Nismo ni želeli da to promovišemo dok se malo ne uhodamo, jer nam je ovo prva sezona, ali mogu da kažem da već sada imamo neki koncept. Pre svega, znamo koji su nam kapaciteti i pored situacije sa ograničenjima, jer su ljudi opet željni da izlaze, jedu, piju vino i žive normalno. Situacija sa pandemijom je takođe promenila tržište i navike potrošača, koji će, mislim sa pravom, biti još zahtevniji, ali će to verovatno podići i kvalitet.
TU: Kakvi su planovi za budućnost vinarije Eden? AS: Planovi nam se menjaju u hodu. Na primer, degustacionu salu smo uradili na kraju jer nismo razmišljali o vinskom turizmu. Za vreme koronavirusa smo shvatili da je ona neophodna i da bi trebalo da uvedemo i hranu jer ljudi koji dođu ovde žele da se opuste i ručaju pošto je to realna potreba uz vino. Trenutno želimo da ova degustaciona sala bude centralna lokacija gde će posetioci degustirati jedan set vina, pa zato planiramo da imamo i penušavac u ponudi. Što se tiče stilova vina, verovatno ćemo se još malo tražiti, jer želimo da vidimo kako će ići priča sa degustacijama vina. Ako to bude dobro, trudićemo se da proizvodimo vina koja to mogu da prate, u suprotnom će stil vina biti vezan za prodaju na drugim mestima, vinotekama, restoranima ili za izvoz. Pošto smo na početku, trebaće nam sigurno pet godina da sagledamo najbolji put kojim bi trebalo da idemo. Dakle, verovatno ćemo napraviti još neke poslovne modele, a samim tim i nova vina sa drugačijim stilovima. Moj utisak je da se sada najviše traže sveža vina, jer mlađa populacija sve više pije vino i to oblikuje tržište.
Tekst: Petar Vušurović
