6.9 C
Belgrade
subota, 16 oktobra, 2021

„Kulturizam“ je turistička budućnost Balkana

Boško Kozarski, autor putopisnog serijala „Kulturista“ na televiziji Balkan Trip, više od petnaest godina traga za kulturnim nasleđem Srbije i Balkana, da bi u poslednjih godinu dana ta svoja „skitanja“ kako ih zove, ekranizovao i snimio 50 putopisnih epizoda. Razgovarali smo sa njim o kulturnom turizmu, njegovim potencijalima, zastupljenosti u turističkoj ponudi, a otkrio nam je i neka skrivena i još neotkrivena mesta Srbije

TU: Kad ste počeli sa svojim emisijama i zbog čega?
BK: Odmah po ukidanju velikog broja avio-linija i sa zabranama ulazaka u pojedine države, lako se moglo zaključiti da će u narednom periodu ekspanziju doživeti domaći turizam. Tada sam došao na ideju da otkrijem neotkrivena mesta Srbije, oslanjajući se na kulturno i istorijsko nasleđe, kreirajući novi vid putešestvovanja koji sam i nazvao „kulturizam“. Ideja je brzo zaživela i priča se proširila na region. Posebno srećna okolnost je ta što je moj brat Sava, majstor televizijskog zanata, snimatelj, dron-operater i montažer, što bi se reklo „tri u jedan“, pa je produkcijski deo priče idealna simbioza sa idejom. U istom periodu pojavila se i nova turistička televizija „Balkan trip“ i sve se sklopilo u jednu lepu priču koja je već rezultirala sa pedeset putopisnih epizoda.

TU: Kako birate mesta koja posećujete?
BK: Prvih deset epizoda snimljeno je na mestima koja sam dobro poznavao i po pričama koje sam istraživao godinama, pre ideje o ovakvom serijalu. Danas se lokacije i priče same nude. Dobijam više desetina poruka svaki dan sa raznim predlozima.

TU: Šta je po vama, i kako vi opisujete kulturni turizam?
BK: Kulturni turizam svakako nije najpopularniji vid turizma, ali se veoma brzo penje na lestvici popularnosti. Hotelski kompleksi i plaže, kao i ski-centri polako postaju monotoni, jer se ponavljaju iz godine u godinu u manje-više istoj formi, pa turisti traže neki novi sadržaj, nešto što nije puki odmor, već nekakva nadogradnja. Upravo to nudi kulturni turizam, odmor i nadgradnju.

TU: Da li je kod nas dovoljno zastupljena kultura i kulturni sadržaji u turističkoj ponudi?
BK: U Srbiji, a generalno i na čitavom Balkanu u kontinentalnom delu, kulturni sadržaji i jesu osnova turizma. Bez obzira na Zlatibor ili metropolitski duh Beograda, Srbiju u svetu najbolje predstavlja Beli anđeo iz Mileševe, klica renesanse u Sopoćanima ili osećaj večnosti u Visokim Dečanima. Upravo kulturno-istorijsko nasleđe jeste najbolji turistički potencijal, pa samim tim ne postoji šansa da ne bude zastupljeno u ponudi turističkih agencija.

TU: Koji su to skriveni biseri kod nas, za koje ljudi ne znaju, a trebalo bi? BK: Istakao bih malo poznata mesta, na primer selo Vrmdža podno mistične planine Rtanj, sa svim svojim misterijama poput Latingrada. Napomenuo bih i retkosti poput jedinstvenog gejzira u Medveđi, pa malo poznatu Mojsinjsku svetu goru i jedinstveni grad-muzej Cetinje. Upravo ove i ovakve lokacije, u bliskoj budućnosti jesu novi spektar turističke ponude i kroz svaku od ovih destinacija nude se prirodne retkosti, kulturne atrakcije, a neretko i mala doza adrenalinske avanture. O svakoj već snimismo po jedan putopis, pa neka se priča zakotrlja.

TU: Osim kulturnih spomenika, kakvo je vaše viđenje po pitanju pozorišta, koncertnih nastupa, kao vida kulturnog turizma?
BK: Moskva ima Boljšoj teatar, Beč svetski poznatu Filharmoniju, London se diči Glob teatrom, a Brodvej privlači turiste na putovanje „preko bare“. Trebalo bi da sledimo njihov primer na regionalnom nivou. Verujem da bi mnogo Zagrepčana želelo da uživo vidi Voju Brajovića, Seku Sablić ili Milana Gutovića na daskama koje život znače. Mnoge bi privukli i brodvejski spektakli Pozorišta na Terazijama, ali taj vid kulturnog turizma još uvek nije oživeo. Vremena se ipak menjaju i potrebno je da neko „povuče nogu“ i kulturni turizam u Srbiji doživeo bi ekspresni procvat. Možda neku iskru u kamenu izazove i „Kulturista“, ko zna.

TU: Mnogi od najvrednijih kulturnih spomenika Srbije nisu naročito pristupačni i nije lako snaći se za smeštaj. Gde vi odsedate kad, na primer, obilazite manastire Raške?
BK: Na putu ka Sopoćanima nalazi se etno kompleks „Pazarište“, u prelepom ambijentu, pokraj starog grada Rasa, međutim za turizam tu postoji jedan nedostatak, ako tako mogu da kažem. U objektu se ne služi alkohol. Iako je stanovništvo u ovom kraju većinski islamske veroispoesti, u turističkoj ponudi, po mom mišljenju, mora se naći i neko kvalitetno vino, koje će dopuniti već dobru gastronomsku ponudu. Novi Pazar je najznačajniji grad u toj oblasti i bez obzira na neke infrastrukturne razlike u odnosu na evropske standarde, po mom mišljenju je zaista egzotična destinacija za kulturni turizam, jer upravo u ovom delu Srbije se nalaze najvredniji srednjovekovni srpski spomenici, ali i građevine osmanskog nasleđa. U samom centru je izuzetni hotel „Vrbak“, a svega 5 km dalje, u Novopazarskoj banji, tri potpuno nova hotela. Novi Pazar poslednje dve godine razvija svoju turističku ponudu i u tandemu sa Pešterskom visoravni sa Sjenicom, može postati veoma popularna destinacija. Nedostaci poput uskih trotoara i slično, samo su tekovina urbanističkog nasleđa ovog kraja i to treba posmatrati kao nešto autentično, a ne kao problem.

TU: Kakvo je vaše mišljenje o smeštaju u Srbiji?
BK: Ono što toplo preporučujem turistima kada obilaze bilo koji kraj Srbije jeste da prvo probaju da nađu smeštaj u etno domaćinstvima poput „Boškovih voda“ u Ljubišu (kod Zlatibora) ili kućica na vodi na Perućcu, pa tek ako tu nema slobodnih mesta, rezervišu hotelski smeštaj. Razlike su velike, a i sam doživljaj Srbije lepši je iz ambijenta koji ga istinski oslikava.

TU: Koje vi destinacije najviše volite da posećujete tokom cele godine?
BK: Destinacija koju ja volim u svako doba godine, upravo iz razloga jer živi 365 dana jeste Subotica, a čini mi se da to postaje i Inđija. Mali industrijski grad, kako ga većina vidi, izrasta u zanimljivu turističku destinaciju, punu kulturno-istorijskog nasleđa. Malo se zna da Inđija obuhvata i Stari Slankamen, Krčedin, Bešku, deo Fruške Gore, a ponuda manifestacija i kulturnih dešavanja u ovom gradu značajno je obogaćena u poslednjih godinu dana. Što se ponude smeštaja tiče i ona je bogatija iz dana u dan, a od kućica na obali Dunava do hotela na obodu centra, protežu se i varijante i cene.

Tekst: Bojana Ilić

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -
- Sponzorisano -