Evo za početak jedne ironične priče o Marku Polu iz ugla venecijanskih vodiča
“Marko Polo je u Kini proveo više od dvadeset godina. Zavoleo je ovu daleku, veliku i lepu zemlju kao svoju Mletačku republiku. Marko je u Kini zavoleo i pekinški circus, pekinšku operu i pekinšku patku, kao i nudle koje su se kasnije transformisale u makarone. Po povratku u Veneciju, Marko je otvorio kineski restoran. Sa sobom je poveo kuvare koji su radili u prestižnim restoranima sa Mišlenovim zvezdicama. Sve je bilo savršeno, u restoranima je bio dostupan WI-FI i svi su buljili u svoje mobilne telefone.
Međutim između kineskih kuvara i italijanskih konobara došlo je do nesporazuma jer su i jedni i drugi tvrdili da su oni zaslužni za pastu. Da bi izbegao dalje sukobe, Marko je sazvao osoblje i na jednom brifingu im objasnio da je tačno da su Kinezi izmislili makarone, ali da se isto tako pouzdano zna da su Italijani izmislili rupu u sredini. Kada su to čuli Kinezi, ljutito su odgovorili da su oni izmislili toplu vodu. Na to su Italijani odgovorili da u to nisu baš sto posto sigurni, ali da je sasvim sigurno da su baš Italijani izmislili rupu na saksiji. Zbog ovih zasluga Marka Pola i dan danas imamo dobre odnose za Kinom. Zato nemojte da se čudite zašto na svim italijanskim brendiranim proizvodima stoji MADE IN CHINA.”
LJUBAZNOST NIJE LUKSUZ
Stvarno smo umorni od toga da nam stalno govore kakvi treba da budemo, kako bi trebalo da živimo, šta bi trebalo da radimo. Svi pokušavaju manje-više jasnim porukama da nam predoče da smo malo u krivu i da se moramo promeniti ako želimo biti prihvaćeni. Svaka naša misao, svaki postupak, sastoji se od stereotipa ili predrasuda koji utiču na naše izbore i odluke. Šta nam daje za pravo da sudimo i izričemo presude? Zašto, pre nego što iznesemo mišljenje, ne pomislimo da bi možda trebalo da znamo nešto više o temi, a ne samo da se zadovoljimo slikom koju imamo u glavi, koja se najčešće temelji na površnosti.
Jednostavno, kažemo sebi i drugima: „Nije mi poznata ta oblast.”
Zašto naši ljudi imaju potrebu da razglabaju o svakoj temi? Možda zato što im niko nije objasnio da ne moraju svi sve da znaju. Važnije od toga je da imaju sposobnost da se dive i da zadrže čuđenje u bilo kom dobu života, svaki dan i na svakom mestu. Tako se uči da je u stvari život pronalaženje stvari koje se ne traže! Ili još bolje da su drugi mudriji jer nalaze zadovoljstvo u jednostavnim stvarima koje mi nismo ni primetili.
Osnovna karakteristika većine turista sa kojima se susrećem je ljubaznost.
Ona se sastoji od reči, gestova i pristupa. Oni se vode devizom – ljubaznima će biti uzvraćeno na isti način i obrnuto, nepristojnost se vraća istom merom. Dobrota je poput oklopa, štiti nas od tuđih slabosti i na taj način nas čini jačima. Ljubaznost nam je potrebna, poput antibiotika da se izlečimo od zarazne ljutnje koja se širi našim svakodnevnim životom među prijateljima, kolegama, rodbinom, među onima koji su uspeli i onima koji se bore za svoje mesto pod suncem. Svi oni mogu i moraju imati različita mišljenja Ljubaznost je važna stvar zbog bogatstva međuljudskih odnosa, da živimo bolje sami sa sobom i s drugima.Blagost u ponašanju dovodi do osećaja pobedničke sreće, odvraća od agresije i budi empatiju. Ljubaznost nije luksuz, već potreba.
Tekst: Maja Rogan
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
