Topčider je najstariji park u Beogradu, prava oaza mira i zelenila kroz koji vijuga mala reka Topčiderka. Park je nastao u 19. veku na inicijativu kneza Miloša Obrenovića, a u središtu parka nalazi se Konak kneza Miloša. Sastavni deo ovog jedinstvenog muzeja na otvorenom jeste i crkva svetih apostola Petra i Pavla. Nad svima njima caruje platan star oko dve stotine godina, spomenik prirode na kome su ispisani nevidljivi zapisi o hrabrosti, žrtvama i nadama srpskih ustanika
Već i samo ime Topčider nosi odjek dalekih epoha, jer kada su, po legendi, 1521. Osmanlije sa sultanom Sulejmanom (zvanim Veličanstveni) opsedale Beograd, tu su, baš u sadašnjem parku, lili topove i spremali se za napad. Ovde je i Karađorđe sa svojim ustanicima imao logor kada se 1804. pripremao da od Osmanlija oslobodi Beograd. Priča se da je tog leta Miloš napustio stražarsko mesto, pa kad je Karađorđe to saznao, umalo ga nije ubio. Zahvalan bogu što je izvukao živu glavu, Miloš je na tom mestu dao da se sagradi prelepamala crkva svetih apostola Petra i Pavla.
Divovsko drvo – svedok epoha
Ispred Konaka kneza Miloša stoji ogroman javorolisni platan koji je već dva veka živi svedok prohujalih vremena. Ovaj div među drvećem visok je 40 metara, njegova krošnja baca hlad na 1.400 m², a pod njom može da stane neverovatnih 5.600 ljudi!
Rezidencija kneza Miloša
Knez Miloš je dao da mu se sazida Konak 1831. godine, u Topčideru, koji se tada nalazio na periferiji Beograda, da se skloni malo od gradske gužve. Svojim izgledom i stilom „turskog baroka“ Konak je tipičan predstavnik privatne rezidencije Osmanskog carstva tog doba. Knez Miloš je u svom Konaku i umro 1860. godine.
Danas je Konak deo Istorijskog muzeja Srbije i u njemu su izloženi predmeti, dokumenti, umetnička dela, odeća, fotografije koji pričaju priču o periodu srpske istorije od Prvog srpskog ustanka 1804. do sloma dinastije Obrenović 1903.
Jatagani, kubure, sablja Zmaja od Noćaja
Pošto je Miloš Obrenović učestvovao u oba Srpska ustanka protiv Turaka i bio ključna ličnost za Srpsku revoluciju (1804-1835), razumljivo je da će se u njegovoj rezidenciji naći mnogo autentičnih primeraka naoružanja tog doba, jer je srpska moderna država nastala oružanom borbom. U prizemlju Konaka prikazan je Prvi srpski ustanak, život naroda pre ustanka, istorijski događaji koji su doveli do njega, odeća imućnijih ljudi u Srbiji, uniforma Osmanlija, portreti učesnika ustanka, Karađorđeva zastava, njegova kabanica, tojaga, kubura, oružje legendarnih junaka Hajduk Veljka, Tanaska Rajića, Pop Luke, Cincar Janka, Petra Dobrnjca, Stojana Čupića u narodnu poznatog kao Zmaj od Noćaja… U vitrinama je izložen i jatagan belosapac nastao u Prizrenu 1715, za koji se veruje da je najstariji jatagan u muzejima Srbije.
Izložbeni prostor upotpunjuju slike sa tematikom ustanka koje su radili poznati slikari kao što su Uroš Knežević, Afanasij Šeloumov, Pavle Vasić, Olja Ivanjicki…
Milošev apartman na spratu
Prizemlje je inače u Miloševo doba služilo za poslugu, za stražu, kancelarije, on je živeo i primao goste na spratu do koga vode velike, drvene stepenice u čijem podnožju se nalazi i veoma interesantan primerak čamca izdubljenog iz jednog debla, izvađenog iz reke Kolubare, a koji datira iz 19. veka.
Ako nas je u prizemlju Konaka dočekalo oružje ustanika, bukagije (lanci) kao simbol turske vlasti, pa čak i jedan top, na spratu je već mnogo opuštenije i šarenije. Sobe u kojima su živeli knez Miloš i kneginja Ljubica veoma su dobro očuvane i autentično ukrašene. Predmeti koji su izloženi oživljavaju kneževu svakodnevicu i svedoče o njegovom životu – njegovo odelo za svaki dan, sobna kapica, lulica, konjska aša za Miloševog konja kao i njegova posmrtna maska koja je izložena u „Šarenoj sobi“ gde je knez Miloš umro 1860. godine.
U potpuno autentičnom obliku ostala je Bogomolja, soba koja je služila za molitvu, sa prozorom okrenutim prema crkvi svetih apostola Petra i Pavla. Kažu da je knez voleo da se moli sam, i da se moli dugo.
Nekoliko prostorija posvećeno je i knezu Mihailu (čuva se i njegova tabakera sa cigarom koje su nađene kod njega kad je ubijen u Košutnjaku), kralju Milanu i kralju Aleksandu Obrenoviću, knezu Aleksandru Karađorđeviću, Ustavobraniteljima, Berlinskom kongresu i uopšte ličnostima tog vremena bitnim za Srbiju.
Divanhana
Jedna od najreprezentativnijih i najupečatljivijih prostorija u celom Konaku svakako je soba za razgovor i odmor – divanhana u kojoj su potpuno očuvane dekoracije na tavanici sa prikazima filosofskih simbola tipičnim za turski barok.
Izložbeni prostor na spratu dopunjuju umetnička dela Paje Jovanovića, Đure Jakšića, Marka Murata, Petra Ranosovića…
Crkva svetih apostola Petra i Pavla
Ova prelepa, mala crkva podignuta je 1832-1834, kao zadužbina kneza Miloša. Iz istog perioda datira i konak crkve. Knez Miloš je ovoj crkvi poklonio tri zvona, ali je austrijska vojska u Prvom svetskom ratu odnela dva zvona u Beč i pretopila ih u oružje, tako da je samo jedno, najmanje zvono, sačuvano do danas.
Topčider je jedinstvena pejzažno-arhitektonska celina izuzetnog istorijskog značaja, ekosistem u srcu grada velike biološke i kulturne vrednosti. Ovaj park je i hroničar beogradske istorije isprepletene ustancima, topovskim pucnjima, borbom i molitvom. Šetajući njegovim stazama nailazimo na statue, obeliske, spomen-biste, mostiće, a na kraju ove bajkovite šetnje nemojmo zaboraviti restoran Milošev konak koji je deo ove posebne ambijentalne celine još od perioda pre Drugog svetskog rata.
Konak kneza Miloša otvoren je svakog dana osim ponedeljka, od 10 do 16 časova, cena ulaznice je 250 dinara, a 150 dinara za đake, studente i penzionere. Ulaz je besplatan za određene kategorije.
Najlepše se zahvaljujemo Istorijskom muzeju Srbije i kustosu-istoričaru Borisu Markoviću. Više o izložbi i muzeju na www.imus.org.rs
Tekst: Bojana Ilić
Foto: Dragan Kurucić
