U srcu svake srpske varoši, skrivena između kuća, ili na prometnim mestima, pulsira srce tog naselja – kafana. Ona odavno nije samo gostionica gde se jede i pije, već ogledalo duše svih stanovnika, jer u kafani se pričaju porodične priče, prave planovi, sneva budućnost, proslavlja mladost, u njoj se mešaju smeh i suze, rakija, vino, muzika, pesma, tu vreme polako, nostalgično teče. U kafani je svako dobrodošao i svako je deo njene istorije
U starom beogradskom naselju Bulbulder, uvučena, skrivena u jednom od mnogih unutrašnjih dvorištanaca nalazi se kafana Sportskog društva „Radnički“. Nju malo ko zna, ali ko je jednom otkrije, vraća joj se svaki put kad se duša zaželi ljubavi, smeha i naravno, dobre hrane. Do kafane SD „Radnički“ nema sjajnih niti naročitih putokaza i bučnih reklama, u nju gosti dolaze po preporuci, porodično, često prvo otac, pa onda i sin.
Već na ulazu, kao da smo ušli u neko drugo vreme. Prvo nas zapahne onaj naročit kafanski miris raznih gurmanluka, kafe i dima, a onda nam se otvori prizor koji miluje dušu: svetlo se blago probija kroz zavesice, stolovi sa kariranim stolnjacima, na zidu stare fotografije sa utakmica, portreti sportista, medalje, pehari…
A onda vas dočeka konobar Šone koji zna i ko si, i šta ti treba pre nego što si i otvorio usta. Čak i kad se prvi put vide, u „Radničkom“ se svi znaju, svi se pozdravljaju, rukuju, ljube, grle, jednom rečju svi smo – naši!
Na jelovniku nema šta nema: miročki grilovani sir (iz Negotinske krajine), pihtije, prebranac, pohovani škembići, pohovani mozak, crevca na žaru, stara pohovana paprika, šnicla u lovačkom sosu, butkica kuvana, podvarak sa dimljenim rebrima, teleća glava u škembetu, teleće brizle, juneći repovi ispod sača…
Pljeskavica se pravi po kafanskom receptu starom oko sto godina, a majstor za nju je kuvarica Mira, dok se boemska mućkalica, takođe po veoma starom receptu, sprema s junetinom i svinjskim vratom, sa povrćem i glazurom od mladog kajmaka.
Od ribljih specijaliteta tu su brancin, orada, dimljeni losos, lignje, smuđ, pastrmka, dimljena pastrmka, šaran… Od samog nabrajanja već ide voda na usta.
Kafana SD „Radnički“ u Đurićevoj 3a postoji više od pedeset godina, ali je bila menza za sportiste, zatvorenog tipa, a jedno vreme vodila ju je i najbolja rukometašica sveta, čuvena Svetlana Kitić. Od 2015. otvorena je za sve i toliko je popularna, da je vikendom potrebna rezervacija. Ne samo da je hrana vrhunskog kvaliteta, porcije obilne, a cene prihvatljive, ovde kad sedneš imaš osećaj da su samo tebe čekali, znaš da ćeš se vratiti, jer si našao mesto gde nisi samo gost, već deo jedne velike kafanske porodice čija se istorija prepričava i stvara tu, za svakim stolom.
SD „Radnički“ nemoguće je zamisliti bez Nenada Filipovića konobara koji tu radi od 2016. Dok sedimo sa Nenadom, odnosno Šonetom kako ga svi znaju, pijemo kafu i pričamo, stalni gosti dobacuju pohvale na Nešin račun – srdačan je, neposredan, ume da proceni gosta, on je duša restorana.
Šone uživa u poslu, stalno gleda šta bi novo mogao da uvede u restoran, a ume i da napravi nešto čega nema na jelovniku.
– Ima gostiju kojima nije zanimljivo kad na jelovniku vide ćevape i pomfrit, i da bi se vratili u kafanu, potrebno im je ponuditi nešto drugačije. Volim da spremam hranu, da eksperimentišem, sa takvim se gostima dogovorim na licu mesta. Možda nemam kuvarsku brzinu, ali kad pravim tatar biftek, unesem se skroz. Jednom sam napravio dvadeset i četiri tatar bifteka, pred gostima, ručno, na starinski način, sve su mi se ruke posle ukočile, ali volim kad ljudi odavde izađu zadovoljni, kad me zagrle i poljube na rastanku – kaže Nenad.
Kafana SD „Radnički“ nije samo mesto za jelo i piće, već putovanje kroz istoriju, tradiciju i dušu jednog grada i njegovih žitelja. Sedite za sto, poručite kafu, posmatrajte, slušajte, dajte sebi oduška od svakodnevice i i osetite magiju ove nezaboravne kafane.
Tekst: Bojana Ilić
Foto: Jelena Dimitrijević
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
