Neko će reći kako je stanovište da su najbolji šefovi oni menadžeri koji najviše vole svoj posao i svoje kolege, prazna priča ili obična fraza. Ipak, dugogodišnje poznanstvo i poslovna saradnja sa Filipom, daju mi za pravo da se u potpunosti složim sa tim, uveren da ne postoji drugi način. Još ako tome dodate veliko iskustvo i znanje, urođenu empatiju i smisao za humor Filipa Kusture, dobićete zaista, ako ne idealnog jer takvi ne postoje, onda pravog šefa za ovu našu rubriku
TU: Koji savet možete dati mladim poslovnim ljudima?
FK: Postoji dosta toga što bih rekao mlađem sebi, ali ću se fokusirati na situacije koje su možda više stvar mladosti i biologije, te se tek kasnije u karijeri bolje sagledavaju. Pošto mnogi mladi ljudi ulaze „srcem i dušom“ u posao kojim se bave, samim tim su skloniji emotivnim reakcijama na razne situacije koje se dešavaju u poslovnom okruženju. Dobro je napraviti emotivni otklon prema povratnim informacijama, jer puno emocija može da zamuti realnu sliku. Na primer, kako kritika shvaćena lično može da demotiviše umesto da fokusira i unapredi, tako i emotivno primljena pohvala može napraviti privid mogućnosti koje zaista ne postoje te razočarati u sledećoj situaciji. Od suštinskog je značaja pravilno obraditi i primeniti svaku povratnu informaciju od pretpostavljenog, kao i biti iskren prema sebi i upoznati svoje prednosti i slabosti, jer što ste samosvesniji otvaraće se pred vama više mogućnosti i rezultat će biti kako lični tako i profesionalni rast. Uzmite vreme za sebe. Na samom početku svoje karijere ne morate tačno da znate čemu želite da se profesionalno posvetite, prirodno je da testirate razne mogućnosti i isprobate razne poslove pre nego što se odlučite za jedan. Važno je da uživate u onome što radite, pa se nemojte osećati kao da morate da se črvrsto držite prvobitnog plana.
TU: Šta za vas predstavlja idealni odmor?
FK: Mene odmara lepota. Lepota pejzaža, prirode, arhitekture, umetnosti, ukusa, melodije… Tako, za odmor biram upravo takva mesta, jer kako je Dostojevski rekao: „Lepota će spasiti svet!“
TU: Koja je vaša omiljena hrana?
FK: Lokalna i tradicionalna, gde god to u tom trenutku bilo. Takođe, veliki sam ljubitelj „slow food“ koncepta.
TU: Šta obično nosite sa sobom na putovanja?
FK: Pošto sam često na putu, pokušavam biti što racionalniji i nostiti što manje stvari. Recimo, gotovo nikad ne nosim sa sobom češalj.
TU: Gde biste voleli da otputujete u nepoznato?
FK: Uh, to je sjajno pitanje. Uglavnom sve moje neposećene željene destinacije su ujedno i bezbednosni rizici (Hindu Kuš – Avganistan, Varanasi – Indija, Đene/Timbuktu – Mali). Međutim, pošto je tako već par decenija, nada još uvek ostaje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
Tekst: Petar Vušurović
Foto: Edvard Nalbantjan
