5.4 C
Belgrade
ponedeljak, decembar 2, 2024

Coolcation iliti kako je Skandinavija postala tražena destinacija

Izuzetno visoke letnje temperature, sve češće i preko od 35 stepeni Celzijusa, počele su da menjaju navike turista. Sve više njih iz centralne i južne Evrope putuje u Skandinaviju u potrazi za hladnijom klimom kako bi im odmori bili kvalitetniji i zdraviji

„Coolcation“ je jedan od poslednjih trendova putovanja, jer kako samo ime kaže, turisti su sada u potrazi za hladnijom klimom. Oni u poslednih par godina “krše” konvencionalne letnje norme i odmaraju u hladnijim zemljama. Umesto Mediterana, oni biraju Skandinaviju, Island, Škotsku pa čak i Finsku.

Sve te zemlje, koje smo uvek izbegavali, bar kad je letnji odmor u pitanju, beleže rekordan broj turističkih rezervacija. Osim nesnosnih vrućina i sve dužih toplotnih talasa na jugu Evrope, za to su najzaslužnije i odlične marketinške kampanje.

Švedska turistima nudi mirnu i tihu atmosferu, i neverovatnih 17 stepeni Celzijusa u julu mesecu. Finska, na primer, nudi brojne kampove i divlju prirodu, i temperature koje ne prelaze prag od 20 stepeni. Holandija takođe beleži porast interesovanja turista. Sa svojih 19 stepeni u julu, mirnom i tihom atmosferom i odsustvom saobraćajnih gužvi, potvrđuje status sve popularnije letnje turističke destinacije.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by News von ZDFheute (@zdfheute)

Sve više evropskih turista se ”odriče” beskrajnog sunca u južnoj Evropi zbog hladnijeg vremena na severu. To je trend koji je postao toliko popularan da sada postoji i ime za njega, „coolcation“. Ovaj termin masovno promovišu poznati magazini i agencije širom sveta.

Skandinavija nije potpuno otporna na ekstremne vremenske uslove izazvane globalnim zagrevanjem, ali su toplotni talasi i dalje vrlo retki. Temperature su obično minimum 10 stepeni niže nego u južnoj Evropi, što je pogodno za širok spektar aktivnosti.

Turisti neće baš provesti odmor, na primer, na plažama Danske, to je razumljivo, ali će provesti svoje dane u planinarenju, šetnjama i aktivnom odmoru. Takođe, Skandinavija nudi i moderne umetničke, dizajnerske i kulturne scene u gradovima, kao i vrhunsku gastronomsku ponudu. Upravo to, u kombinaciji sa hladnijim vremenom, turistima sve više zvuči kao odlična ideja.

Sličan trend je zabeležen i u Srbiji, samo je razlika u tome što ne moramo da putujemo deleko kako bismo našli hladniju oazu za svoj odmor. Planine u Srbiji i regionu, ali i banje, imaju sve atraktivniju ponudi za turiste. Pored toga, cene su neretko pristupačnije u odnosu na letovanje na moru, što im u kombinaciji sa hladnijim vremenom daje odličnu prednost.

Turistička industrija ipak ima svetlu budućnost. Klimatske promene s jedne strane stvaraju probleme, a sa druge otvaraju nove mogućnosti. Najviše putovanja na toplije destinacije, umesto dosadašnjih letnjih meseci, biće ostvareno van sezone, u aprilu ili oktobru recimo, kako bi ljudi izbegli ekstremne temperature.

To takođe aktivira i manje posećene destinacije, i stimuliše putnike da istraže određene zemlje u nekom drugom periodu godine. Putovanje van sezone bi moglo da vam pomogne da uštedite novac i izbegnete gužve, posebno ako su u pitanju svetski poznate destinacije. Tada je obično sve jeftinije i dostupnije, jer nema puno turista sa kojim morate da “delite” sadržaje.

Ponavljamo, turizam je živa industrija, prilagodljiva i izdržljiva, samo je potrebno imati snage ili volje za dobru pripremu. Procene Evropske komisije za putovanja pokazale su da četiri zemlje posebno imaju koristi od ovakve trenutne situacije. To je Srbija sa rastom turističke potražnje od 27% u tekućoj godini, Bugarska sa 21%, Crna Gora sa 12% i Turska sa rastom od 9%.

Pratite nas na našoj Facebook Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.

- Sponzorisano -
- Sponzorisano -