Grčka je pod velikim pritiskom da ponovo osmisli turistički model koji će se izboriti sa sve primetnijim klimatskim promenama i masovnim turizmom
Sa svojim tirkiznim vodama i jarkim suncem, Grčka je već dugo popularna destinacija za odmor, te je prošle godine privukla skoro 33 miliona posetilaca i ostvarila 28,5 milijardi evra prihoda. Očekuje se da će ukupan broj ovogodišnjih posetilaca dodatno rasti, pošto globalni turizam postavlja nove rekorde u odnosu na nivoe pre pandemije, ali bi porast broja turista mogao potkopati ekonomski oslonac u bliskoj budućnosti. Bes zbog „preteranog turizma“ je čak izazvao proteste poslednjih godina na plažama Kiklada, grupi ostrva u Egejskom moru. Ljudi u Grčkoj su sve više zabrinuti što se Kikladska ostrva veoma brzo menjaju, tako da će, po opštoj oceni, za nekoliko godina sve što je danas posebno biti izgubljeno.
Grčka u svemu tome nije usamljena. Stanovnici drugih popularnih evropskih destinacija, takođe osećaju da posetioci nanose štetu životnoj sredini i lokalnoj ekonomiji, posebno što kratkoročni zakupi u privatnom smeštaju izrazito povećavaju troškove stanovanja za ljude u lokalu.
I to nije sve, Grčka je među najteže pogođenim zemljama u Evropi globalnim zagrevanjem, a porast nivoa mora, užareni toplotni talasi, nestalne padavine i česti požari menjaju pejzaž. Turizam dodatno opterećuje oskudne vodne resurse i ugrožava krhko priobalno okruženje, što dovodi do poziva lokalnih vlasti i nacionalnog ombudsmana da regulišu izgradnju, ograniče turističke tokove i investiraju u infrastrukturu. Pored toga, vlada mora da uskladi ublažavanje ovih pretnji sa zaštitom kritične zarade od turizma koji donosi grčkoj ekonomiji između 62,8 i 75,6 milijardi evra, što je otprilike trećina bruto domaćeg proizvoda godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
