Ako razgovor u Francuskoj počne žalbom na vreme, gužvu, politiku, cenu kafe ili lošu uslugu, to ne mora da znači da je sagovornik neraspoložen. Naprotiv, žaljenje je deo svakodnevne francuske komunikacije i često predstavlja način da se započne razgovor, razmeni mišljenje i uspostavi bliskost
Francuzi za žaljenje imaju nekoliko izraza, ali je posebno zanimljiv glagol râler. On označava neformalno gunđanje, negodovanje ili prigovaranje, često bez stvarne namere da se nešto promeni. Upravo tu se krije jedna od važnih razlika u odnosu na kulture u kojima se žalba uglavnom izgovara zato da bi se pronašlo rešenje. U Francuskoj prigovor često nije zahtev za akciju. Može jednostavno biti poziv na razgovor.
Umesto da razgovor počne neutralnim pitanjem o vremenu, sagovornik može da konstatuje da je vreme užasno. Umesto da hvali restoran, može prvo da pomene sporu uslugu. Umesto da priča o novom stanu, može da se požali na prozore, buku ili komšije. Takva negativna opaska ne mora da zatvori razgovor. Upravo suprotno, ona jednostavno drugoj osobi daje prostor da se uključi svojim mišljenjem.
Žalba kao društveni ritual
Francuska kultura komunikacije tradicionalno daje veliki značaj debati, argumentovanju i kritičkom razmišljanju. Zbog toga se otvoreno neslaganje ili kritika ne doživljavaju nužno kao neprijatnost. Žalba tako može da bude neka vrsta društvenog „otvaranja utakmice“. Jedna osoba iznese problem, druga se nadoveže, doda sopstveni primer ili ponudi drugačiji pogled. Razgovor se razvija upravo kroz razmenu stavova.
Zato Francuz koji se žali na svoju zemlju ne mora istovremeno da je ne voli. Naprotiv, često postoji velika razlika između odnosa prema sopstvenom životu i odnosa prema društvu, institucijama ili državi. Francuzi mogu biti veoma zadovoljni svojim životom, a istovremeno izuzetno kritični prema vladi, birokratiji, saobraćaju ili stanju u zemlji. Čak postoji svojevrsno pravilo da je bezbednije kritikovati Francusku nego je previše hvaliti pred Francuzima. Preterano oduševljenje sopstvenom zemljom može zvučati neprirodno, dok će kritika gotovo sigurno pokrenuti razgovor.
Turisti ovo lako mogu pogrešno da shvate
Za posetioce je razumevanje ovog običaja posebno važno. Turista koji čuje lokalca kako se žali na restoran, hotel, vreme ili grad može zaključiti da je osoba nezadovoljna, pesimistična ili čak neprijateljski nastrojena. Međutim, u mnogim slučajevima reč je samo o uobičajenom načinu komunikacije.
Isto važi i za razgovor sa osobljem u restoranima, prodavnicama ili hotelima. Francuska komunikacija može biti direktnija i kritičnija nego što su posetioci iz nekih drugih zemalja navikli. To ne znači da treba ignorisati stvarnu pritužbu. Razlika je u tome što negodovanje ne mora automatski da bude zahtev za rešavanje problema. Upravo zbog toga turisti mogu imati potpuno drugačiji utisak o atmosferi u zemlji kada razumeju ovu kulturnu specifičnost.
Zašto je žaljenje zapravo način povezivanja?
Jedna od zanimljivijih strana francuskog râler običaja jeste to što žalba može da stvori osećaj bliskosti. Kada se dve osobe žale na istu stvar, one zapravo pronalaze zajedničku temu. Loše vreme, komplikovana administracija, visoke cene ili saobraćaj postaju svojevrsne tačke povezivanja. U tom smislu, žaljenje može da funkcioniše slično kao humor ili zajedničko interesovanje. Ne govori se nužno zato da bi se situacija promenila, već da bi se pokazalo: „Razumeš šta me nervira.“ A kada druga osoba odgovori sopstvenim iskustvom, stvara se osećaj zajedništva.
Ne treba preterivati
Naravno, ni francuska kultura nije zasnovana na stalnom negativizmu. Preterano žaljenje može postati zamorno, kao i u bilo kojoj drugoj kulturi. Razlika je pre svega u tome što je određena količina negodovanja društveno prihvatljiva i čak poželjna u svakodnevnom razgovoru. Zbog toga se francusko „kukanje“ ne može jednostavno izjednačiti sa pesimizmom. Ono je često komunikacijski alat, način da se započne razgovor, izrazi stav ili pronađe zajednička tema.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Za turiste je to jedna od onih sitnih kulturnih razlika koje mogu značajno da promene doživljaj destinacije. Kada se razume da francusko „ovo je katastrofa“ ponekad zapravo znači „hajde da pričamo o ovome“, lokalna komunikacija postaje mnogo jasnija. Možda je zato jedan od boljih načina da se započne razgovor u Francuskoj upravo mala žalba. Vrlo često, kada se Francuz žali, on vam zapravo otvara vrata za razgovor.
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
