U Francuskoj, kao i u nekim drugim zemljama EU, u određenim muzejima i kulturnim institucijama postoji razlika u cenama ulaznica za državljane zemalja Evropske unije i one koji dolaze izvan EU. Ovo može delovati nepravedno, ali postoji nekoliko razloga zašto se takva praksa primenjuje
Muzeji u Francuskoj, uključujući neke od najpoznatijih poput Luvra, odlučili su da povise cene ulaznica za posetioce koji nisu rezidenti Evropske unije iz više razloga. Razloga ima nekoliko:
Finansijska održivost muzeja
Muzeji u Francuskoj se u velikoj meri finansiraju iz državnog budžeta, odnosno poreza građana Francuske i EU. Time se opravdava ideja da rezidenti EU već doprinose kroz poreze, pa imaju pravo na povoljniji ulaz. Strani turisti, koji nisu deo tog sistema, plaćaju više jer ne učestvuju u finansiranju institucije.
Porast troškova održavanja
Muzeji beleže značajan porast troškova — energenata, restauracije umetničkih dela, bezbednosti i osoblja. Veći broj turista izvan EU povećava i opterećenje na infrastrukturu, pa se viša cena koristi kao sredstvo za pokrivanje dodatnih troškova.
Rastući broj turista
Francuska je najposećenija zemlja sveta, a Luvr je jedan od najposećenijih muzeja. Povećanje cene za posetioce van EU može se koristiti i kao alat za regulisanje gužve i poboljšanje kvaliteta posete, jer veliki broj turista često umanjuje uživanje u postavci.
Od januara 2026. godine, turisti koji nisu iz Evrope moraće da plate 30 evra za ulazak u Luvr u Parizu, dosadašnja cena je bila 22 evra. Ovo novo pravilo o cenama verovatno će se primenjivati i na druge poznate lokacije, kao što su Versajska palata, Trijumfalna kapija, zamak Šambor i Opera Garnije, prenosi Le Monde.
Francuske vlasti veruju da će međunarodni posetioci, posebno oni koji dolaze iz udaljenih zemalja, i dalje biti spremni da plate kako bi videli čuvena mesta ili uživali u pogledima Pariza.
Podsticanje kulturnog pristupa za lokalno stanovništvo
Niže cene za rezidente EU imaju i socijalnu ulogu – da se stanovnicima Francuske i EU omogući lakši pristup kulturi i umetnosti. To je deo kulturne politike kojom se podstiče obrazovanje i kulturno učešće sopstvenog stanovništva.
Primeri iz drugih zemalja
Ovo nije praksa jedinstvena za Francusku. Slične razlike u cenama ulaznica postoje u Italiji, Španiji i Grčkoj, ali i u mnogim zemljama van Evrope (npr. Egipat, Indija, Tajland), gde se za domaće i strane posetioce primenjuju različite cene.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
