Plavi turizam, poznat i kao nautički turizam, postaje sve popularniji oblik odmora u zemljama regiona. Od hrvatskih ostrva do crnogorskih fjordova i slovenskih marina, ovaj vid turizma spaja ljubav prema moru s ekološkom svešću. U vremenu kada se globalni turizam sve više okreće održivosti, plavi turizam pokazuje kako luksuz i ekologija mogu ići ruku pod ruku
Plavi turizam obuhvata sve aktivnosti koje se odvijaju na moru ili u njegovoj neposrednoj blizini. To uključuje jedrenje, čarter brodova, boravak u marinama i lukama, krstarenja, rekreativni ribolov, ronjenje i snorkeling, kao i odmor na jahtama i turističkim brodićima. Za razliku od masovnog obalnog turizma, koji podrazumeva gužve na plažama i veliki pritisak na infrastrukturu, plavi turizam često uključuje manje, autentične destinacije – skrovite uvale, mala ostrva i ribarska sela.
Regionalni primeri dobre prakse
Zemlje Jadranskog regiona sve više ulažu u održivu infrastrukturu kako bi podržale razvoj nautičkog turizma koji ne narušava prirodnu ravnotežu. Moderne marine danas su opremljene solarnim panelima, uređajima za prečišćavanje otpadnih voda i sistemima za punjenje električnih plovila. Pored toga, sve više se promoviše upotreba ekoloških brodova, odgovorno sidrenje kako bi se sačuvali morski ekosistemi, kao i korišćenje lokalnih proizvoda i usluga koji doprinose ekonomiji zajednice bez štetnog uticaja na okolinu.
Hrvatska prednjači u ovom segmentu, sa više od hiljadu ostrva i izuzetno razvijenom infrastrukturom za jedriličare i nautičare. Brojne marine širom hrvatske obale ponosno nose oznaku Plave zastave, međunarodnog simbola čistoće mora i bezbednosti.
U Crnoj Gori se nautički turizam razvija kako kroz luksuzne marine poput Porto Montenegra, Luštice Bay, i preko kompleksa One and Only Portonovi. Takođe i kroz očuvanje lokalne pomorske tradicije, edukaciju turista i promociju odgovornog odnosa prema moru i prirodi. Slovenija, iako ima znatno kraću obalu, ulaže u kvalitetne sadržaje u Kopru i Portorožu, gde se nautički turizam kombinuje sa edukacijom o zaštiti morskih resursa i promocijom lokalnih vrednosti.
Plavi turizam u Srbiji
Iako nema izlaz na more, Srbija takođe ima ulogu u razvoju plavog turizma kroz rečne tokove. Dunav i Sava sve više privlače domaće i strane turiste zainteresovane za rečne kruzere, male marine i ekološki osvešćene plovidbe. Projekti poput „Plava Srbija“ nastoje da povežu nautički duh sa održivim razvojem i ekološkim pristupom rekama.
U vremenu kada je klimatska kriza svakodnevna tema, način na koji putujemo dobija novu dimenziju. Plavi turizam se u tom kontekstu pojavljuje kao alat za promociju održivih navika kod turista, razvoj lokalnih zajednica i očuvanje biodiverziteta Jadranskog mora. Ne samo da doprinosi ekonomiji obalskih područja, već i podiže svest o važnosti zaštite mora i života u njemu.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Plavi turizam nije samo luksuzno krstarenje ili letovanje na jahti. To je prilika da se more doživi dublje, sporije i odgovornije. Region Balkana, bogat prirodnim lepotama i pomorskom tradicijom, sve više prepoznaje vrednost ovog vida turizma za budućnost. Bilo da jedrite uz dalmatinsku obalu, istražujete Boku Kotorsku ili plovite Dunavom kroz Vojvodinu, plavi turizam može biti i lep i održiv – ako ga vodimo s merom, poštovanjem i pažnjom prema životnoj sredini.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
