Francuski vinari upozoravaju da se suočavaju sa najdubljom krizom u istoriji, a dramatično stanje potvrdili su i na nedavnom sastanku sa ministarkom poljoprivrede Ani Ženevar. Podrumi su prepuni neprodatog vina, troškovi proizvodnje rastu, a predstojeća berba dodatno pojačava pritisak na ionako preopterećen sistem
Prema navodima udruženja Association Générale de la Production Viticole (AGPV) i Jeunes Agriculteurs, tržište je prezasićeno, a mnogi vinari – posebno mlađa generacija – nemaju gde da smeste novo vino koje stiže sa ovogodišnje berbe. Sve veći inflatorni pritisci dodatno povećavaju troškove rada, dok klimatski rizici – poput mrazeva, suša ili grada – iz godine u godinu unose neizvesnost u proizvodnju.
Geopolitička i trgovinska nestabilnost
Jedan od dodatnih izazova jeste i nepredvidiva međunarodna trgovina, naročito sa Sjedinjenim Američkim Državama, jednim od ključnih tržišta za evropska vina. Francuski vinari ukazuju da su promene u američkoj trgovinskoj politici često neočekivane i destabilizujuće.
Vladine i evropske mere podrške
Kao odgovor na krizu, Vlada Francuske već je ponudila vinogradarima kompenzaciju za krčenje vinove loze na oko 27.000 hektara, dok je nakon sastanka sa ministarkom formiran i fond za hitnu pomoć mladim vinarima. Na nivou Evropske unije razmatraju se dodatne mere, uključujući aktivnu promociju vina, kontrolu viškova kroz smanjenje ponude i subvencionisanu destilaciju neprodatog vina – praksa koja postaje sve češća u EU.
Kriza nije izolovana: Globalni pad potrošnje vina
Ovaj problem nije prisutan samo u Francuskoj – višak vina i smanjenje potrošnje pogađa i vinske regije Kalifornije i Australije. Prema podacima Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV), globalna potrošnja vina tokom 2023. godine pala je na najniži nivo još od 1961. godine, sa svega 214 miliona hektolitara na godišnjem nivou.
Situacija u Srbiji i zemljama regiona – poput Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Severne Makedonije – takođe pokazuje znake ozbiljnih izazova u vinskom sektoru, iako ne u razmerama koje trenutno pogađaju Francusku. Ipak, zajednički problemi se prepoznaju.
Srbija: Kvalitet u porastu, ali potražnja stagnira
U Srbiji se u poslednjoj deceniji beleži rast broja malih i srednjih vinarija, kao i porast kvaliteta vina, naročito u regijama kao što su Fruška gora, Župa, Negotin i Šumadija. Međutim, domaće tržište je ograničeno, a izvoz još uvek nije dovoljno razvijen da bi ublažio efekte sezonskih oscilacija u potražnji.
Vinari ukazuju na probleme sa niskom otkupnom cenom grožđa, visokim cenama ambalaže i logistike, ali i na slabu institucionalnu podršku u promociji vina u inostranstvu. Klima postaje sve nepouzdanija – kasni mrazevi i suše sve češće utiču na kvalitet i kvantitet grožđa.
Hrvatska: Turizam spas, ali sezonski
Hrvatski vinari donekle uspevaju da amortizuju tržišne viškove zahvaljujući snažnom sezonskom turizmu. Ipak, taj model ima svoje granice. Većina potrošnje koncentriše se na obalu i samo tokom letnjih meseci, dok manji vinari u kontinentalnim krajevima često ostaju sa zalihama vina koje teško plasiraju tokom ostatka godine.
Vinari upozoravaju da su visoki troškovi proizvodnje i sve stroži EU standardi dodatni izazov za mala gazdinstva.
Slovenija: Premium vina, ali mali obim
Slovenija ima reputaciju proizvođača vina visokog kvaliteta, naročito u regijama kao što su Brda, Vipava i Podravje. Međutim, zbog malih količina, slovenačko vinarstvo je izuzetno osetljivo na tržišne i klimatske šokove. I ovde se javlja problem zaliha i skučenog domaćeg tržišta, dok izvoz nije dovoljan da apsorbuje sve viškove.
Crna Gora i Severna Makedonija: Dominacija velikih i problemi kod malih
U Crnoj Gori dominira velika državna vinarija Plantaže, koja se poslednjih godina suočava sa poslovnim izazovima, dugovima i krizom upravljanja. Mali proizvođači imaju ograničene kanale prodaje, a izvoz ide uglavnom prema tradicionalnim tržištima.
Slično je i u Severnoj Makedoniji, gde većina vina ide u izvoz po niskim cenama kao rinfuzno vino, bez razvoja brenda i prepoznatljivosti. Mnogi mali vinari ukazuju da se suočavaju sa visokim troškovima i niskim marginama, dok klimatski stres postaje sve češći.
Srpska vina krupnim koracima napred, saznajte više.
Francuski vinari se nalaze na prekretnici. Ukoliko se hitne mere ne sprovedu, preti opasnost da deo jedne od najcenjenijih vinskih industrija na svetu doživi kolaps. U kontekstu globalnih izazova i promenjenih navika potrošača, budućnost evropskog vinarstva zavisi od koordinisanog odgovora domaćih i evropskih institucija.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
