Jedan od najuticajnijih internacionalnih vinskih časopisa na svetu Dekanter, u februaru ove godine posvetio je poseban deo magazina vinarstvu Srbije i velikim brojem poena ocenio petnaest vina iz Srbije. Na ovaj način Dekanter je najavio novo poglavlje srpskog vinarstva na globalnoj sceni
Imajući u vidu veliku moć Dekantera da skrene pažnju internacionalne publike na određenu vinsku regiju, srpska vina sada imaju priliku da se nađu na vinskoj mapi sveta, a samim tim i da osnaže lokalnu scenu i povećaju broj turista zainteresovanih za vinski turizam uopšte.
Dinamična vinska zemlja
U pomenutom tekstu u Dekanteru, Kerolajn Gilbi (Caroline Gilby) master vina, inače vrstan stručnjak za vina sa ovog podneblja, Srbiju je nazvala jednom od „najdinamičnijih vinskih zemalja u ovom delu Evrope“.
– Sad sa ovim ocenama u Dekanteru, domaća vina su stala rame uz rame sa svetskim vinima. Od petnaest vina, samo njih nekoliko su bila od naših autohtonih sorti, sve ostalo su bila vina od internacionalnih sorti i ocenjena su fantastično. Dokazali smo da srpski teroar može da se uporedi sa najboljim svetskim teroarima i da su naši enolozi i vinari dorasli. Inače, Srbija skoro ni da ne postoji na vinskoj svetskoj mapi. Mi ne moramo da izvozimo svoja vina, jer se sva popiju ovde, pa su tako vina koja se izvoze veoma visokog kvaliteta – objašnjava Igor Luković, urednik časopisa Vino&Fino.
Upravo vina koja se izvoze u Veliku Britaniju i SAD ušla su u Dekanterovu selekciju. Ta vina su autentična, kvalitetna i namenjena HoReCa sektoru. Za ovaj veoma važan tekst u Dekanteru zaslužni su Privredna komora Srbije, Turistička organizacija Srbije, Savez vinara i vinogradara, kao i časopis Vino&Fino.
– Oslobodili smo se balasta jugoslovenskih vina koja su smatrana jeftinim i sad gradimo poziciju za fina vina. Dekanter je mnogo važan da se čuje za srpsko vino, a Kerolajn Gilbi prati jugoslovensku vinsku scenu još od osamdesetih godina 20. veka, dolazi često u ove krajeve i vrlo dobro zna šta su prokupac ili grašac. Treba dovoditi takve ljude, koji imaju kriterijum i znaju da stave vina u kontekst – smatra Igor.
Vinski turizam
Biti na vinskoj svetskoj mapi u današnje vreme znači biti i na turističkoj mapi, jer je vino postalo važno piće koje se sve više konzumira u celom svetu, a njegovoj proizvodnji i marketingu pridaje se sve veća pažnja. Ljudi su oduvek voleli da učestvuju u proizvodnji vina, zbog vina se putuje i sve je to dovelo do jednog specifičnog turističkog proizvoda poznatog kao vinski turizam.
Vinski turizam mogao bi se definisati kao odlazak u vinograde, vinarije, poseta vinskih festivala i izložbi gde su glavni motiv degustacija vina i upoznavanje sa određenom vinskom regijom. Sve ovo zvuči veoma sofisticirano i na prvu loptu moglo bi se pomisliti da većinu posetilaca u vinarijama čine stručnjaci za vino. Međutim, sasvim je suprotno. Globalne statistike govore da veliku većinu vinskih turista čine „obični“ turisti, povremeni degustatori vina, a ne vinski znalci.
Ko je vinski turista?
Više od osamdeset odsto vinskih turista živi u urbanim sredinama, a odlazak u vinograd (vikendom) je nešto što oni vide kao povratak prirodi i tradiciji. Dokolica više nije popularna, turisti sve više traže sadržaje i smisao u svojim putovanjima. Možda je u pitanju pomodarstvo, možda pravo poznavanje ukusa, možda i jedno i drugo. Šta god da je u pitanju, činjenica je da gosti žele sve više i bolje. Vinarije su relativno brzo odgovorile na ove nove zahteve i u svoje ponude uključile gastronomiju, jer gastronomija omogućava sektoru vinskog turizma da proširi svoju publiku na hedoniste uopšte. Sve je više vinarija koje osim degustacija vina, imaju restorane i smeštaj, nudeći uparivanje hrane i vina, degustaciju lokalnih specijaliteta, što sve ostavlja nezaboravan utisak.
Vinarija Despotika iz okoline Smederevske Palanke prvu berbu imala je 2011, a smeštaj su otvorili 2020. godine. Vlasnik vinarije Veselin Despotović kaže da u ponudi za sada imaju šest soba i nisu želeli više od toga jer se prvenstveno bave vinogradarstvom, a ne hotelijerstvom.
– To je pilot projekat opipavanja pulsa tržišta, unapređenje usluge za naše klijente, partnere i posetioce. Uglavnom za ljude iz struke. Kada dođu „obični“ turisti, oni traže još neke sadržaje, bazen, animaciju, a mi za sada nismo u mogućnosti da im to pružimo. Najčešći gosti su nam razne firme koje organizuju tim bildinge kao i partneri vinarije. Često organizujemo gostovanje poznatih šefova radi uparivanja vina i hrane, matinee sa poznatim di džejevimaa, tematske dane povodom praznika i to je veoma popularno – objašnjava Veselin.
Vinski sektor doživljava kontinuirani rast od pet do deset odsto godišnje, a što se Evrope tiče, stručne procene govore da se eksploatiše samo dvadeset odsto vinsko-turističkog potencijala. Inače, neke statistike govore da vinarija može povećati svoj promet za dvadeset do trideset odsto ako nudi usluge vinskog turizma.
Vinarija Deurić za Fruškoj gori počela je svedeno, sa malim degustacionim podrumom koji se zatim pretvorio u restoran sa redovnim programom i rasprodatim vikendima.
– Organizujemo proslave, rođendane, krštenja, svadbe. Radimo i stručne ture, a jednom mesečno imamo i školu vina koja je vrlo popularna kao deo tim bildinga. Ove godine u planu je otvaranje četiri apartmana. Videli smo potencijal u tome i počeli da širimo tu priču od januara 2022. Svi naši gosti skoro po pravilu kupuju i naše vino, najmanje jednu bocu, da nose kući – kaže Milena Zdravković brend menadžerka vinarije.
Sve naše vinarije koje imaju degustacione sale, restorane i uopšte koje su uz vino ponudile i hranu rade veoma dobro. Ipak, često se to svodi na naročito organizovane ručkove ili večere, na sedenje u restoranu uz muziku i na poslovne posete.
Aktivni hedonizam
Ipak, nisu svi ljubitelji vina zainteresovani da sede u vinskim podrumima i restoranima. Grupa mladih ljudi koji vole prirodu i vino okupila se oko projekta Dionysus Experience – Nikola Petković, Aleksandra Vasić i Veroljub Zmijanac shvatili su da im fali dobar vikend u prirodi i odlučili da tako nešto ponude ljudima sličnim sebi. Tako je prošle godine nastao Dionysus Experience, događaj koji su organizovali u junu i oktobru 2022, a na kome su spojili aktivni odmor u prirodi sa uživanjem u vinariji.
– Hteli smo da ljude malo izvedemo u prirodu, da hodaju, voze bicikl, posete neki lep prirodni predeo i tako puni utisaka sednu u vinariju, dobiju neko znanje, probaju vino, ručaju i odmore se. Nije nam bila namera da ličimo na druge vinske događaje, da budemo previše formalni, hteli smo da to bude opušteno, intimno. Spojili smo aktivnost i hedonizam, pod krilaticom „aktivni hedonizam“ – objašnjava Nikola.
Dionysus Experience se sastoji iz tri segmenta: prvi je sportski deo koji traje od tri do 5 sati, zatim sledi matine kad je ručak, degustacija vina i odmor, a na kraju je treći deo kada bude i di džej i sve se pretvori u žurku u prirodi.
– Događaj je vrlo opušten, nije obavezno da vinarija svakog usluži, mogu ljudi da odu s vinom na travicu, da prilegnu, opuste se, gledaju prirodu, a naravno ko želi, može da ode u vinariju i nauči nešto o vinu. Ljudi koji dolaze su različiti, ima studenata, ima programera, preduzetnika, neko dođe s roditeljima. Najviše ih je iz Beograda i Novog Sada, mada je bilo i iz Hrvatske, Makedonije… Uglavnom su to mlađi ljudi s dobrim platama, koji nisu preveliki entuzijasti za vino – kaže Aleksandra.
S obzirom da su tek počeli, prošle godine organizovali su dva događaja, a ove godine u planu su tri, vrlo su fleksibilni po pitanju organizacije. Zamišljeno je da na Dionysus Experience učesnici dođu sopstvenim prevozom, međutim prošle jeseni se javilo dosta njih koji nisu mogli sami da dođu, pa im je organizovan autobuski prevoz do vinarije.
– Mi smo startap i za sada organizujemo tri događaja godišnje. Na Dionysus Experience dođe između 100 i 150 ljudi. Nama je želja da na ovaj način podstaknemo ljude na lokalu, da ih uključimo u organizaciju. Voleli bismo da imamo jedan događaj godišnje koji bi povezao sve vinarije i sve vinske rute, koji bi trajao nekoliko dana i koji bi posećivali ljudi iz zemlje i regiona – objašnjava Nikola.
Potrebna podrška javnog sektora
U Srbiji dve najznačajnije vinske regije, Negotinska Krajina i Župa, nemaju pristojne hotele u blizini, a nisu blizu Beograda odakle dolazi i najveći broj posetilaca. Nije realno očekivati od vinarija da se bave i hotelijerstvom, pa je kod nas vinski turizam i dalje na rudimentarnom nivou.
A vinski turizam može igrati značajnu ulogu u ekonomskom razvoju regiona, ali je svet vina neophodno približiti gostima koji tu inače ne bi došli samo zbog vina. Zato su gastronomija, sport, kulturni događaji kao što su koncerti u vinogradima, festivali, neki od načina da se privuku najrazličitiji gosti, a tu je već potrebna pomoć celog regiona i podrška javnog sektora, jer vinski turizam obuhvata i vinske rute, puteve, javne toalete, putokaze, smeštajne kapacitete… Sada, kada imamo visoko ocenjena vina, imamo priliku i da gradimo imidž zemlje sa autentičnim vinima, koja su svake godine sve boljeg kvaliteta.
Piše: Bojana Ilić
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
