Evropski turizam 2025/2026 prelazi sa klasične održivosti na regenerativni turizam, model u kom hoteli i destinacije ne samo da smanjuju negativan uticaj, već aktivno unapređuju prirodu, lokalnu kulturu i ekonomiju. Austrija, Italija, Portugal, Švajcarska i Slovenija već su uvrstile regenerativni pristup u svoje turističke strategije do 2030. godine. Gde se Srbija i ostatak regiona uklapaju u ovu vizuju?
Šta podrazumeva regenerativni turizam?
Za razliku od održivog turizma, koji nastoji da smanji štetu, regenerativni pristup teži da destinacija bude bolja nakon boravka posetilaca. Fokus je na obnovi prirodnih resursa, osnaživanju lokalnih proizvođača, očuvanju autentične kulture i uključivanju gostiju u aktivnosti koje doprinose zajednici.
Kako Evropa već primenjuje regenerativni model?
U Alpima hoteli ulažu u pošumljavanje i očuvanje biodiverziteta. Portugal razvija rizorte zasnovane na permakulturnim farmama. Italija obnavlja napuštena sela i pretvara ih u žive hotele. Švajcarska i Francuska sve više koriste lokalne namirnice kroz „zero import“ politiku, dok Španija jača saradnju sa zanatlijama, vinarima i malim farmama.
Gost je učesnik a ne posmatrač
Regenerativni objekti uključuju posetioce u aktivnosti poput sadnje drveća, volontiranja, rada u organskim baštama, radionica sa meštanima i edukativnih tura. To stvara dublje i autentičnije iskustvo boravka.
Cirkularna ekonomija i novi dizajn objekata
Sve više hotela primenjuje principe cirkularne ekonomije. To podrazumeva recikliranje materijala, obnovu starih objekata, solarnu energiju, reciklažu vode i korišćenje prirodnih materijala u enterijeru. Time se smanjuje ekološki otisak i produžava životni vek postojećih struktura.
Slovenija – lider regiona
Slovenija prednjači zahvaljujući programima „Green & Safe“ i „Slovenia Green“. Hoteli u Bohinju, na Pohorju i u Vipavskoj dolini koriste lokalnu hranu, permakulturne bašte i obnovljene tradicionalne kuće, dok aktivno ulažu u zaštitu prirode.
Hrvatska – prelaz sa masovnog na smisleniji turizam
Kvarner, dalmatinska ostrva i Istra uvode regenerativne modele kroz saradnju sa lokalnim maslinarima, ribarima, vinarima i obnovu tradicionalnih imanja i farmi. Fokus je na autentičnosti i smanjenju pritiska masovnog turizma.
Crna Gora – snažan potencijal, prvi koraci
Na Durmitoru, u Plavu i Prokletijama razvijaju se mali eko-lodge objekti sa solarnom energijom, lokalnom hranom i programima očuvanja prirode. Primorje se tek postepeno udaljava od masovnog turizma.
Srbija – veliki potencijal, ali rana faza razvoja
Tara, Stara planina, Homolje, Zlatar i Šargan idealni su za regenerativni model, ali ti projekti su još u začetku. Postoje agroturizmi i farme koje koriste lokalne proizvode i zanatlije, ali nedostaju sistemska podrška i prepoznatljiv brend regenerativnog turizma.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Šansa za region
Regenerativni turizam nije samo trend već nova razvojna strategija. Slovenija je regionalni lider, Hrvatska ubrzano napreduje, Crna Gora tek ulazi u proces, a Srbija ima ogroman potencijal da izgradi snažnu regenerativnu ponudu zasnovanu na prirodi i tradiciji. Upravo tu se krije najveća razvojna šansa u narednim godinama.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
