Dok se većina od šezdeset miliona turista koji godišnje posete Tursku usmere ka obalama Egeja, u Istambul ili ka velikim antičkim lokalitetima, Zapadna Anadolija skriva gradove koji ne traže pažnju, ali je nagrađuju onima koji su spremni da uspore. Jedan od takvih gradova je Ušak – nenametljiv gradić, prepun simbolike i duboko ukorenjen u sopstvenu prošlost. Ušak se ne „razgleda“, već se polako upoznaje – kroz antički grad na ivici kanjona, kroz ritam zanatskih ruku koje tkaju ćilime i kroz muzejske vitrine koje pripovedaju o davnim i slavnim danima ovih predela
Grad koji ne glumi destinaciju
Ušak na prvi pogled deluje kao tipičan anadolijski grad: prometne ulice, lokalne pijace, čajdžinice u kojima se sedi dugo i bez žurbe. Nema monumentalnih trgova ni spomenika velikim vojskovođama, nema agresivne turističke ponude, nema čak ni jelovnika na engleskom. Zato je tu grad koji funkcioniše zbog sebe samog i spreman je da prigrli i počasti posetioce koji dolaze iz daleka.
Njegova istorija je duga i slojevita. Ušak je vekovima bio poznat kao centar zanatstva, posebno tkanja ćilima i tepiha, koji su se u osmanskom periodu izvozili širom Evrope. Taj zanatski identitet i danas je vidljiv u svakodnevici grada – ovde se stvari i dalje prave, a ne samo izlažu.
Impozantna tišina
Na samo četrdesetak kilometara od Ušaka nalazi se Blaundus, arheološko nalazište iz helenskog doba, izuzetne strateške lokacije, na visoravni i sa svih strana okruženo dubokim kanjonom. Ono što Blaundus čini posebnim jeste tišina. Šetnja kroz ruševine odvija se bez jasnih staza, gotovo intuitivno a svemu tome pomaže i to što je ovo nalazište još uvek predmet arheoloških iskopavanja.
Kroz celu ovu regiju se prostire kanjon Ulubej. Sa dužinom od oko 75 kilometara, ovo je nakon Velikog kanjona u SAD drugi kanjon na svetu, ali njegova snaga nije u veličini, već u atmosferi koju stvaraju njegove kamene litice, oblikovane hiljadama godina erozije. Posmatran iz ptičje perspektive, Ulubej deluje gotovo apstraktno – slojevi stena, senke i svetlost stvaraju pejzaž koji svedoči o snazi prirode. Nadomak Blaundusa se nalazi staklena platforma koja omogućava zadivljujući pogled na kanjon, a podjednako zadivljujući su i spokojstvo i tišina koji okružuju ovu lokaciju.
Vrhunsko zanatstvo i zlatne ruke ušačkih tkalja
Ručno tkani tepisi iz ovog dela Zapadne Anatolije predstavljaju vrhunac tradicionalnog zanatstva. Tehnika tkanja, dizajn, simbolika i estetska filozofija u turskim tepisima odražavaju nomadski život, sa motivima koji imaju zaštitnu i simboličku funkciju (plodnost, dom, sreća), sa direktnom paletom boja (zemljani tonovi, jaka crvena, indigo, oker) i sa ponavljajućim geometrijskim obrascima. Čvor koji se koristi u tkanju se naziva simetričan (ili turski) i daje čvrstinu, izdržljivost i veliku upotrebnu vrednost. Za razliku od turskih tepiha, tradicionalni persijski tepih potiče iz dvorskog i urbanog konteksta i koristi asimetričan tj. persijski čvor koji omogućava visoku preciznost pri izradi motiva i deluje luksuzno i dekorativno.
U Ušaku smo obišli radionicu koja funkcioniše kao socijalno preduzeće i koju podržavaju gradske vlasti. Tu se i dan danas tepisi izrađuju onako kako su se tkali vekovima: vlakna se ručno vezuju čvor po čvor na razboju, vešte ruke tkalja to obavljaju tiho i koncentrisano, tolikom brzinom da je neuvežbanom oku teško da uhvati sve detalje! Ukoliko ste raspoloženi da sednete za razboj i oprobate se, ljubazne tkalje će vam strpljivo (kao na usporenom snimku) pokazati kako da pratite mustru, izaberete pravu boju niti, vežete čvor, odsečete višak i sve iznova na stotine i hiljade puta.
U vremenu brze proizvodnje, ovakav zanat deluje gotovo kao otpor savremenosti. Ulazak u radionicu znači ulazak u drugačiji ritam gde razboji stoje kao stabilne konstrukcije vremena a boje se dobijaju iz prirodnih izvora: biljaka, kore drveta, minerala donose smirenost, jednostavnost i lakoću.
Na spratu ove stare kuće pretvorene u radionicu se nalazi i mali izložbeno-prodajni prostor gde možete nabaviti ćilim ili tepih, a tu su izloženi i eksponati koji objašnjavaju čitav proces dobijanja tepiha, od šišanja ovaca do završnih radova. Ljubazni domaćini će vas rado poslužiti tradicionalnom kafom ili turskim čajem i ovakav užitak nikako ne treba propustiti.
Tepisi tkani u Ušaku su bili naročito cenjeni u Evropi od 15. do 17. veka, te se često pojavljuju na renesansnim slikama mnogih kraljevskih dvorova i palata kao simbol bogatstva, luksuza i prestiža. Zahvaljujući svojim geometrijskim motivima i vizuelnoj snazi, oni dominiraju prostorom i deluju gotovo monumentalno. Samo jedan dodir je dovoljan da se razume vrednost ručno tkanog tepiha koju nijedna mašina za tkanje neće moći da dostigne.
Sva blaga ovog sveta ili o prolaznosti i večnosti
Da bi se svi utisci povezali, poseta Arheološkom muzeju u Ušaku pokazala se kao ključna tačka. Muzej je moderan i pregledan i svojim izuzetno kreativnim konceptom prevazilazi očekivanja i nadmašuje mnoge veće, bogatije i uglednije muzeje.
Postavka stavlja poseban naglasak na lidijsku kulturu. Ukoliko se ne sećate ovog kraljevstva sa časova istorije, ne brinite, trajalo je tek nekoliko vekova: Lidija je svoj procvat je doživela u 7. i 6. veku p.n.e. a u amanet čovečanstvu je ostavila izum kovanog novca. Lidijski novčići, izrađeni od elektruma, prirodne legure zlata i srebra, uneli su revoluciju u trgovinu i postavili temelje monetarnih sistema koji se koriste i danas. Lidijska moć dostigla je vrhunac za vreme vladavine kralja Kreza (Kroisos), koji je obasipao blagom proročišta u Delfima i u Didimi, ali je, uprkos ogromnom bogatstvu, doživeo poraz od Persijanaca što je bio i kraj Lidije. A to je umalo bio i kraj našeg znanja o ovoj kulturi pošto su prvi arheološki predmeti otkriveni tek pre stotinak godina i uglavnom prošvercovani na zapad.
Zanimljivo je da je većina eksponata koji su izloženi u ovom muzeju u Tursku vraćena tek pre trideset godina iz Muzeja moderne umetnosti (MOMA) u Njujorku. Ti eksponati obuhvataju skulpture, predmete iz svakodnevnog života i zlatni nakit izuzetne izrade. Ovde spada i jedan od najunikatnijih broševa na svetu: zlatni morski konjic sa krilima, nakit koji i danas izgleda moderno i dostojno šetnje po crvenom tepihu.
Putovanje koje traje i ostaje
Van istorijskih lokaliteta, Ušak je grad svakodnevnog života. Pijace su žive i glasne, čajdžinice pune razgovora, ulični ritam opušten a stanovnici srdačni i predusretljivi (iako je sporazumevanje na engleskom uglavnom nemoguće). Hrana je jednostavna, tipična za područje Egeja i Anatolije, od kvalitetnih namirnica, živih boja i dinamičnih tekstura, bez potrebe da se prilagođava turistima. Ušak nije destinacija za one koji žele brz obilazak i listu „must-see“ tačaka. Ovo je mesto za sporije putovanje, za posmatranje i razumevanje kako prošlost, tradicija i savremeno društvo mogu postojati paralelno. U Zapadnoj Anadoliji, daleko od glavnih ruta, Ušak nudi retku vrednost savremenog putovanja – tišinu, smisao i kontinuitet. Ušak ne pokušava da se dopadne – i upravo u tome leži njegova autentičnost.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
