U Sloveniji je pokrenuta rasprava o uvođenju takozvanog „turističkog evra”, odnosno dodatne naknade po noćenju koja bi se koristila za direktno finansiranje poljoprivrede u područjima sa otežanim uslovima proizvodnje. Predlog Ministarstva poljoprivrede zasniva se na logici da poljoprivrednici svojim radom održavaju kultivisani pejzaž koji direktno privlači turiste. Zbog toga se smatra da bi turistički sektor trebalo da sufinansira taj trud i ulaže u očuvanje ruralnih područja
Otvaranje Pandorine kutije i problem opterećenja sektora
Stručnjaci i predstavnici turističkog sektora upozoravaju da turizam ne može biti zajednička blagajna za rešavanje strukturnih problema drugih javnih sistema. Ako se uvede poseban namet za poljoprivredu, opravdano se postavlja pitanje da li bi trebalo uvoditi slične namete za vatrogastvo koje štiti destinaciju, zdravstvo koje leči goste ili saobraćajnu infrastrukturu koju turisti koriste. Takva praksa mogla bi da stvori opasan presedan i prekomerno optereti jednu industriju.
Uloga državnog budžeta i namena turističkih naknada
Kritičari inicijative ističu da turizam već generiše velike javne prihode kroz plaćanje PDV-a, poreza, doprinosa i ukupnu potrošnju gostiju. Tim novcem puni se opšti državni budžet, iz kojeg bi prvenstveno trebalo finansirati poljoprivredu i druge javne potrebe. Turistička taksa je istorijski osmišljena prvenstveno za unapređenje same destinacije i njene infrastrukture, a njeno preusmeravanje u druge sektore moglo bi da ugrozi konkurentnost i pravičnost poreskog sistema.
Da li turizam treba da finansira poljoprivredu?
Ideja o „turističkom evru” ima logiku u destinacijama gde su poljoprivreda, vinogradi, pašnjaci i tradicionalni pejzaži deo turističke ponude. Ulaganje u njihovo očuvanje može se posmatrati i kao ulaganje u turizam. Slovenija upravo na toj vezi zasniva predlog novog modela finansiranja.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
S druge strane, turizam već kroz poreze, doprinose i potrošnju gostiju značajno puni javne budžete. Dodatni nameti mogli bi povećati troškove poslovanja i otvoriti pitanje da li bi turizam trebalo da finansira i druge javne sisteme. Zato bi „turistički evro” imao smisla samo ako je jasno ograničen, transparentan i direktno povezan sa očuvanjem prostora koji je deo turističkog proizvoda.
Kakva je situacija u Srbiji i regionu?
U Srbiji za sada ne postoji ovakav model. Boravišna taksa namenjena je turističkoj infrastrukturi i sadržajima, dok se poljoprivreda finansira iz državnog budžeta i kroz sistem podsticaja. Izdvajanja za poljoprivredu poslednjih godina su značajno povećana.
U Hrvatskoj je turistička pristojba vezana za turistički sistem i destinacije, a ne za direktno finansiranje poljoprivrede. U Crnoj Gori postoji boravišna taksa po noćenju, čiji iznos zavisi od destinacije, dok je sistem u Bosni i Hercegovini decentralizovan i razlikuje se od područja do područja.
Slovenački predlog zato predstavlja zanimljiv presedan za region. Ključno pitanje biće da li će „turistički evro” postati model povezivanja turizma i očuvanja ruralnih prostora ili primer novog opterećenja turističkog sektora.
Pratite nas na Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
