Ugostiteljska ponuda regije Veneto zasniva se na autentičnim proizvodima severne Italije i tradicionalnim receptima pripreme lokalnih jela. Istorija uzgoja zdrave hrane, negovanje probranih sorti povrća i voća, dobra klima, obilje kiše i vode, sve to je utkano u plodove koji stižu na trpezu. Kulinarsko iskustvo i ljubav ka dobrom zalogaju i kapljici, postavili su Italiju na sam vrh svetskog kulinarstva
Ono što je zajedničko za celu zemlju su: prvoklasne masline, odlični sirevi, dobar pršut, more bogato ribom i školjkama, zdrave sorte žitarica, autohtone sorte vinove loze, tradicija u uzgoju stoke, veština u lovu i ribolovu i brojno mediteransko začinsko bilje. Uz puno sunčanih dana, u Italiji nema šta nema.
Kako odabrati restoran u Vićenci, i šta poručiti
Svaka italijanska regija ima svoja autentična jela. Vićencu i regiju Veneto karakteriše tradicija ratarstva, povrtarstva, stočarstva, vinogradarstva, lova i ribolova. Na savremenoj trpezi ima mešavine svega. No, ako želite da probate autentično jelo ovog kraja, treba znati da je kuhinja Vićence poznata kao sirotinjska ili „seljačka“, ali je kulinarskom maštom prerasla u gastronomske bisere.
Bakala ala Vićentina – specijalitet od sušenog bakalara kuvanog polako, sa mlekom, lukom, inćunima i maslinovim uljem. Služi se uz palentu ili pastu.
Bigole sa pačjom čorbom – debela hrapava testenina prelivena pačetinom koja se dugo dinstala u belom vinu sa povrćem, začinima, uz dodatak putera i rendanog sira. Zbog svoje hrapavosti, bigole se dobro napiju sokova, što ovo jelo čini vrhunskim delikatesom.
Asparago bjanko di Besina – Bela špargla u sosu od kuvanih jaja i maslinovog ulja.
Lokalni specijaliteti su:
Azijago sir – čuveni kravlji sir iz okoline Vićence, od mleka krava sa obližnjih planina. Dostupan je u svežim, mladim varijantama ili odležao i stariji.
Sopresa Vićentina – Tradicionalna svinjska salama sa zaštićenom oznakom porekla (DOP), pravi se od najboljih komada mesa, prepoznatljiva je po aromatičnom ukusu i mekanoj teksturi.
Od deserta koji su nastali u ovom kraju, najpoznatiji su:
Tiramisu – kolač od piškota, maskarponea i kafe, osmišljen je 1960. godine u obližnjem gradu Trevizu.
Pandoro – lokalna varijanta božićnjeg Panetonea, ali u obliku zvezde.
Kako izabrati mesta za obedovanje u Vićenci i okolini
Ponos ovog kraja su međunarodno poznati restorani koji se izdvajaju po kombinovanju autentičnih poljoprivrednih proizvoda ove regije (asiago sirevi, bela špargla, crveni radič i bakalar Vićentina), sa kreativnom gastronomijom velikih kuvara. Pet restorana regije Vićenca okićeno je sa čak 8 Mišlenovih zvezdica.
Tri Mišlenove zvezdice nosi restoran Le Kalandre pod vođstvom kuvara Masimiliana Alajma i predstavlja gastronomski epicentar ovog dela Italije. Meni od 8 gangova košta od 300 do 325 evra po osobi.
Dve Mišlenove zvezdice ima restoran La Peka u mestu Lonigo, jugozapadno od Vićence, u vlasništvu porodice Portinari. Meni od 10 gangova košta od 300 do 500 Evra.
Jednu Mišlenovu zvezdicu nosi još tri restorana iz ovog kraja:
Mateo Grandi in Basilica – Nalazi se u istorijskom centru gradskog jezgra, odmah pored Bazilikate. Nažalost, ovaj restoran je nedavno zatvoren, nadajmo se privremeno.
Damini e Afini – restoran nastao na porodičnoj tradiciji vrhunskih mesara. Degustacioni meni od više jela košta od 110 do 150 Evra.
La Tana Gurmet– Smešten na visoravni Asiađo, planinskom delu provincije Vićenca. Poznat po kombinovanju prirodnih, divljih sastojaka i lokalnih recepata. Degustacioni meni košta od 120 do 170 evra, a cene vina od 70 do 110 evra.
Za one sa plićim džepom, Vićenca nudi raznoliku gastronomsku ponudu. Cene hrane i pića su veoma prihvatljive. U samom centru grada, na trgovima i po uskim ulicama nižu se restorani, tratorije (služe tradicionalna jela i porodične recepte), osterije (mesta sa jednostavnom hranom i akcentom na piću), barovi, picerije i poslastičarnice.
Osteria Il Kursore: Veoma stara osterija u starom jezgru grada, nudi tradicionalna jela poput bakalara i domaćih bigola. Restoran je dobitnik brojnih međunarodnih nagrada, te je ovo pravo mesto gde treba probati bigole sa pačetinom i bakarar ala Vićentina. Ambijent je nepromenjen još od 1922. godine – drvena lamperija, stolovi i škripave stolice. Cene glavnih jela se kreću oko 15–30 evra.
Uz samu Bazilikatu, na bočnim trgovima grupisano je mnoštvo restorana. Iza Paladijevog spomenika nalazi se restoran Angolo Paladio, modernog enterijera. Nudi domaća i internacionalna jela po cenama od 20 do 50 evra. Pod svodovima Bazilikate smešteno je nekoliko restorana i barova koji pružaju jedinstven doživljaj boravka u srcu kapitalnog zdanja Andrea Paladia. Očuvani lukovi od opeke, drvene tavanice, kameni podovi – Osterija il grotino, Ale Erbe … Na trgu Erbe restorani: Kuku, Kućina del Tormento, Refetorio Birario, i jedan japanski „uljez“ – suši bar Furai.
U potreazi za ribljim restoranima, nalazimo:
Al fiume – restoran smešten na obali reke Retrone, kod mosta San Paolo, cene 40 – 70 evra po osobi.
Spina Loska, na trgu Dela Biade, mesto poznato po eksperimentima sa plodovima mora, cena 30-40 evra. Uvek imaju izuzetno svežu ribu.
Restoran Peskato izmešten iz centra grada, omiljeno mesto stanovnika Vićence jer znaju geslo: „Ješćete ono što more tog dana ponudi“. Cene od 30 – 70 evra.
Restoran Krudo služi jela od žive ribe i plodova mora – ostrige, rakovi, ježevi, losos i tuna. Cene su srednje do više, zavisno od izbora jela.
SUDBINA NEITALIJANSKIH RESTORANA U VIĆENCI
Italijanska kuhinja i kvalitet vina su zasluženo visoko pozicionirani na svetskoj skali. Tradicija u proizvodnji hrane, ljubav prema prirodi i plodovima zemlje i mora, genetski hedonizam, dali su vrhunske rezultate, te je veliki broj turista koji će reći da najviše vole hranu s Apeninskog poluostrva. Sami Italijani imaju naglašen nacionalni ponos uz pristrasnost prema domaćoj hrani, pa je internacionalnim restoranima veoma teško da prežive u Vićenci. Svoju borbu vode izrazito niskim cenama, autentičnim ambijentima i vrhunskom usligom. Evo nekoliko primera dobrih nacionalnih restorana i njihovih cena.
Japanski restoran „Zushi Vicenza“, luksuzno opremljen, usluga i servis na najvišem nivoa, oglašava se da je prosečna cena obroka 13 evra. Zavirili smo u jelovnik: Tuna ili losos burgeri sa japanskim sosovima – 11 evra; škampi u sosu od susama – 8 evra; suši – 1,5 do 2,5 evra po komadu; tempura tropske škampe, flambirana žutoperajna tuna, paradajz tartar, krompir od cvekle, ljuti majonez i avokado sve – 9,5 evra.
Indijski „Buda restoran“ – Prosečna cena jela 20 evra.
Indijski „Kohinor restoran“ – Jelo „Tika masala škampi“ u orijentalnom sosu – 12 evra.
Nekoliko pravila italijanskih restorana
Većina restorana u Italiji, pa i u Vićenci, ima striktno radno vreme: ručak od 12 do 14.30, večera od 18 do 22.30 časova. Veoma su retki ugostitelji koji rade duže.
Italijani u načelu ne ostavljaju bakšiš osoblju. Na svakom računu u restoranu gde se sedi za stolom piše da je naplaćen koperto (2,00 do 3,50 evra po osobi). Koperto pokriva hleb, postavljanje stola, ubruse i sam servis. Iz tog razloga Italijani smatraju da je usluga već uračunata u cenu. Barmen ili konobar biće prijatno iznenaditi ako posle ispijene kafe, na šanku ostavite 20 do 50 centi, ili pri plaćanju računa za stolom konobara častite 5 ili 10 evra.
Tekst i foto: Branka Bošnjak
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
