Kampovanje u Sloveniji postaje sve popularniji oblik odmora, a statistički podaci potvrđuju da je interesovanje za ovaj vid smeštaja značajno poraslo. Prema podacima Statističkog zavoda Slovenije, broj noćenja u kampovima povećan je sa 1,25 miliona u 2010. godini na nešto više od 2,5 miliona u 2025. godini. Rast je prvenstveno rezultat većeg broja stranih turista koji Sloveniju biraju za boravak u prirodi
Dok je broj noćenja domaćih gostiju tokom posmatranog perioda uglavnom ostao stabilan, na nivou od oko 600.000 godišnje, broj noćenja stranih turista gotovo se utrostručio. Sa 657.000 u 2010. godini, porastao je na približno 1,9 miliona u 2025. godini. Izuzetak od uobičajenih kretanja bio je period pandemije, kada su ograničenja putovanja uticala na turističke tokove.
Slovenački kampovi su tokom prošle godine raspolagali sa gotovo 34.000 kreveta. Više od polovine kapaciteta nalazilo se u dve statističke regije: Gorenjskoj, sa 27 odsto, i Goriškoj, sa 24 odsto. Ovi podaci ukazuju na značaj alpskih predela i zapadnog dela zemlje za razvoj kamping turizma, posebno zahvaljujući prirodnim atrakcijama i mogućnostima za aktivan odmor.
Strani gosti ostvarili su tri četvrtine svih noćenja u slovenačkim kampovima tokom 2025. godine, dok je udeo domaćih turista iznosio jednu četvrtinu. Među inostranim tržištima posebno se izdvajaju Nemačka, Holandija, Austrija, Češka, Poljska i Italija. Gosti iz ovih šest zemalja ostvarili su ukupno 74 odsto noćenja stranih turista u kampovima.
Nemački turisti predstavljaju najznačajniju grupu među njima. Tokom 2025. godine ostvarili su oko 225.000 dolazaka i gotovo 630.000 noćenja, što čini približno trećinu svih noćenja stranih gostiju u slovenačkim kampovima. Razlike postoje i u dužini boravka. Domaći turisti u proseku su ostajali 3,2 noći, a strani 2,8 noći. Najduže su se zadržavali gosti iz Holandije, u proseku 4,1 noć, dok su Italijani imali najkraći prosečan boravak, od 2,2 noći.
Kamping turizam u Sloveniji izrazito je sezonski. Čak 80 odsto svih noćenja tokom 2025. godine ostvareno je između juna i septembra, pri čemu su jul i avgust bili najposećeniji meseci. Na avgust se odnosilo 30 odsto, a na jul 25 odsto ukupnih noćenja. Najveći broj dolazaka zabeležen je 14. i 15. avgusta, kada je evidentirano 11.368, odnosno 11.343 dolaska turista u kampove.
Podaci o navikama gostiju pokazuju da kampovanje uglavnom predstavlja oblik odmora koji se provodi u društvu partnera ili porodice. Među stranim turistima koji su boravili u slovenačkim kampovima tokom jula i avgusta prošle godine, njih 45 odsto putovalo je sa supružnikom ili partnerom, dok je 41 odsto putovalo sa porodicom i decom.
Prema podacima o potrošnji stranih turista, prosečni dnevni izdaci iznosili su 63 evra po osobi. Za smeštaj u kampu izdvajali su prosečno 27 evra dnevno, što je činilo 43 odsto ukupne potrošnje, dok je preostalih 36 evra odlazilo na druge troškove tokom boravka.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Rast kamping turizma otvara prostor za dalji razvoj ponude koja povezuje prirodu, aktivan odmor i lokalne doživljaje. Slovenija u ovom segmentu već privlači veliki broj gostiju iz evropskih zemalja, a gotovo udvostručen broj noćenja u odnosu na 2010. godinu pokazuje koliko se promenilo interesovanje turista za ovakav način putovanja. Za destinacije i turističke privrednike u Srbiji i regionu, ovi podaci mogu biti koristan pokazatelj potencijala kampova kao dela šire turističke ponude, naročito u područjima sa očuvanom prirodom i mogućnostima za boravak na otvorenom.
Za najnovije vesti, trendove, analize i zanimljivosti iz turizma i ugostiteljstva pratite TU magazin na LinkedIn, Facebook, Instagram i X.
