„Amerika nije rad i znoj, postoje Hollywood i Frankie boy, Disneyland, baseball i rock’n’roll…“
Više od 5.000 učesnika iz 60 zemalja okupilo se u San Antoniju, Teksas, od 20. do 24. maja na IPW 2023, glavnom međunarodnom sajmu turističke industrije i najvećem generatoru dolaznih putovanja u Sjedinjene Američke Države. A, ako još uvek nisam istakao grandioznost čitavog događaja, evo još malo brojki. Na 54. IPW desilo se neverovatnih 110.000 sastanaka između više od 1.200 američkih dobavljača putovanja, 1.300 kupaca iz celog sveta, što je ispratilo 500 svetskih medija. Procenjuje se da će ovogodišnji IPW doneti državi najmanje 5,5 milijardi dolara, samo od budućih dolazaka u SAD
Istog trenutka kada sam dobio poziv iz ambasade SAD-a u Beogradu, da učestvujem kao deo srpske delegacije na IPW 2023 u San Antoniju, iskočila je pesma iz uvoda (inače jedini tekst iz čitavog opusa grupe koji ne potpisuje Džoni Štulić) i ničim izazvano postala neka vrsta mantre u mojoj glavi. Spremio sam se za spektakl i rekao sebi: „Pit i to je Amerika“. Ovo je prvi put da je San Antonio domaćin IPW, i prvi put da je grad u Teksasu domaćin događaja od 2000. godine i sajma u Dalasu. I zaista, moram da priznam da nikada nisam doživeo ništa slično – takvu eksploziju pozitivne energije, boja, zvuka, ali i ljudi u savršenoj organizaciji događaja u kojoj je važan svaki šraf – mogu da naprave samo Amerikanci.
Ali da krenemo od početka… Nakon administrativnih peripetija sa američkom vizom koje sam u poslednjem trenutku, ali ipak uspešno rešio, trebalo je iz Beograda preći skoro 10.000 km i stići u Teksas, San Antonio. Imam loša iskustva sa prekookeanskim letovima, pa sam bio zabrinut zbog mogućih komplikacija, ali je zahvaljući kompaniji Er Frans-KLM i Jeleni Banac, let iz Beograda do San Antonija protekao veoma lako i udobno i u savršenom tajmingu. U hotel u centru grada, bukvalno preko puta kongresnog centra Henry B. González u kome se sajam i održao, sam stigao noću što je još pojačalo utisak o lepoti San Antonija. Inače, to je najstariji grad u Teksasu i osnovan je 1718. godine kao španska misija. Ova za američke gradove neuobičajena patina se oseća u vazduhu i uz stanovništvo sa različitim kulturološkim uticajima (meksički, tejanski, nemački, irski, češki, slovački i drugi) čini grad dinamičnim i veoma zanimljivim. San Antonio, kao sedmi po veličini grad u Americi, ugosti više od 41 milion posetilaca godišnje i najposećeniji je grad u Teksasu. Centar grada deluje evropski, a poseban šarm mu daje reka koja protiče desetak metara ispod nivoa ulice. Šetalište, River Walk je dugačko 20 km i načičkano je hipsterskim restoranima, hotelima, prodavnicama, ali i galerijama i muzejima umetnosti. Ovo blago se proteže na jug duž španskih kolonijalnih misija, koje su, uz Alamo, jedino mesto svetske baštine UNESCO-a u Teksasu. San Antonio je poznat i kao Vojni grad Sjedinjenih Američkih Država, zbog svoje trista godina duge vojne istorije.
Takođe, San Antonio je rodno mesto američkog kauboja. Da, dobro ste pročitali. Upravljanje užetom, jahanje bikova i divljih konja datiraju iz najranijih dana grada, sa vakerosima na rančevima Misije. U prošlosti, kada je Teksasom vladala Španija, vakerosi (kauboji) su punili rančeve Misije da bi tamo prikupili i uvezali stoku. Danas, ova korisna i moćna veština i dalje živi, ali na rančevima i u starinskim plesnim salama koje se pune „gradskim kaubojima“, pružajući obilje mogućnosti posetiocima da dožive istinski autentično vestern – iskustvo. San Antonio zna kako se pravi rodeo, to je još jedan spektakl. Svakog februara, San Antonio Stock Show & Rodeo pruža posetiocima priliku da iskuse rodeo svetske klase, koncertnu zabavu i izložbu najlepših stočnih grla. Ako niste u mogućnosti da dođete u februaru, bez brige. Kompanija Tejas Rodeo domaćin je rodea svake nedelje od marta do novembra, a jednom takvom (The Greatest Show on Dirt) smo imali priliku da prisustvujemo u okviru organizovane studijske ture, pre zvaničnog početka sajma. Rodeo je osim u Sjedinjenim Američkim Državama tradicionalni sport u Meksiku, i Čileu. Reč „rodeo“ nam dolazi od špansko-portugalskog izraza rodear, što znači „krug“. U SAD svaki rodeo počinje s povorkom, onda sledi podizanje američke zastave i pevanje himne. Zatim slede veoma atraktivna takmičenja uz pregršt dobre muzike, (uglavnom rokenrola, iako sam očekivao kantri i vestern), brda roštiljskog mesa i naravno, more piva. Sve u svemu jedan veoma zanimljiv vašar, da ne kažem seoska zabava, ali na teksaški način.
Sajam je počeo sutradan, nakon veličanstvene žurke za sve učesnike povodom otvaranja 54. IPW sajma. Čitav San Antonio živi za IPW i festivalska atmosfera se oseća na svakom koraku. Interesantno je kako su stariji ljudi aktivno uključeni u organizaciju događaja. Ima ih svuda. Daju vam informacije, vode vas do traženog mesta, rade registracije, poslužuju, čiste… Broj učesnika odgovara veličini kongresnog centra Henry B. González koji je zaista ogroman. Prvi dan su na redu zakazani sastanci predstavnika medija i destinacija. U Sali MediaMarketplace sastanci traju po petnaest minuta – jedan na jedan i onda idete dalje na sledeći. Sve funkcioniše opušteno, bez nervoze. Predstavnici destinacija su dobro pripremljeni i strpljivi sa mojim pitanjima na zarđalom engleskom, pa uspevam da uz pomoć Ivone, kolegenice iz Hrvatske koja mi je ustupila i svoje zakazane sastanke, napravim čak njih četrdesetak. Ponuda je raznovrsna i tipski i destinacijski. „Od Aljaske do Meksika…“ (opet mantra). Od zabavnih parkova i hotela, preko divljine rezervata, pa sve do njujorškog muzeja MoMa. Od gastronomskih i vinskih tura, preko siti brejk poseta velikim američkim gradovima, do ski centara ili plaža u Majamiju. Od Diznilenda do Holivuda…
Sledeća dva dana sam proveo u dvorani u kojoj su bili postavljeni štandovi svih izlagača, kojih je bilo toliko mnogo da moram da priznam da sam imao problem da se orijentišem i pronađem željenu destinaciju. Konferencije za novinare su se dešavale u salama za pres i predstavljale su prava mala remek dela na temu „Kako najbolje predstaviti svoju destinaciju za dvadesetak minuta“. Ljudi iz čitavog sveta i svakakvih kulturnih miljea su ujedinjeni oko turističke industrije i naravno Nj. V. „Dolara“. A evo i rezimea čitavog sajma iz ugla organizatora.
„Hiljade učesnika koje smo dočekali ove nedelje ukazuje na veliku potražnju koju vidimo za dolaskom u SAD“, rekao je predsednik i izvršni direktor Američkog udruženja za putovanja Džef Friman. „Kao zemlja, moramo da ostanemo konkurentni; da gledamo iza uglova i predvidimo izazove koji nisu bili na našem radaru pre pet ili deset godina“, rekao je Friman tokom konferencije za novinare. „Moramo da stalno evoluiramo kako bismo ispunili nove zahteve i osigurali da naš proces ulaska nije samo siguran, već jednostavan i prijatan“. Freeman je detaljno opisao četiri primera kako američka savezna vlada može poboljšati i povećati dolazna putovanja:
– Smanjenje vremena čekanja na intervjue za vizu za posetioce, koje u proseku traju više od 500 dana na prvih 10 tržišta na kojima je potrebna viza širom sveta (osim Kine, koja tek treba da u potpunosti obnovi odlazne letove) za podnosioce koji prvi put podnose zahtev; Trenutno prosečno vreme čekanja je 527 dana u Brazilu, 406 dana u Indiji i 647 dana u Meksiku.
– Rešavanje kašnjenja ulaska na carini SAD; Prošlog meseca, međunarodni posetioci na vrhunskim američkim aerodromima često su imali prosečno vreme čekanja duže od jednog sata.
– Poboljšanje iskustva putovanja avionom kroz desetogodišnju stratešku viziju;
– Povećanje konkurentnosti na globalnom tržištu putovanja.
I onda nakon tri dana i neverovatnih iskustava u kongresnom centru Henry B. González, ali i na ulicama i okolini San Antonija IPW 2023 se završava. Sledeći sastanak, odnosno 55. IPW će se održati od 3. do 7. maja 2024. u Los Anđelesu. Ameriko, vidimo se opet!
Tekst: Petar Vušurović
Foto: Vanessa Velazquez i privatna arhiva
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
