Letenje i dalje ostaje jedan od najsigurnijih oblika prevoza, uprkos porastu broja nesreća u prethodnoj godini. Povećan broj nesreća u određenim periodima može biti rezultat izolovanih faktora, poput tehničkih kvarova, ljudske greške ili nepovoljnih vremenskih uslova, ali ne ukazuje nužno na dugoročni trend pogoršanja bezbednosti. Putnici se zbog toga osećaju pomalo nesigurno kad treba da uđu u avion, što je i očekivano. Da li je letenje postalo manje sigurno nego u decenijama iza nas?
Prethodna godina je bila godina katastrofa za avio-prevoz. Prema podacima kompanije Aviation Safety Network, ukupno 318 ljudi je poginulo u avio-nesrećama prošle godine, što čini 2024. godinu najsmrtonosnijom godinom za takvu vrsti prevoza još od 2018. godine.
Izuzev katastrofalne 2024. godine, letenje je svakim danom sve sigurnije, a bezbednost u avio-prevozu i dalje ostaje prioritet u avio-industriji. Na osnovu podataka organizacije Flight Safety Foundation, u 2023. nije bilo smrtnih slučajeva u komercijalnim letovima. U 2024. avio-industrija je prevezla više od 5 milijardi putnika širom sveta, a incidenti su se desili na samom kraju godine.
Prema istraživanju Massachusetts Institute of Technology (MIT), letenje je danas sigurnije nego ikada, navodi euronews. U periodu od 2018. do 2022. godine, rizik od umiranja tokom putovanja avionom izračunat je na 1 na svakih 13.7 miliona ukrcaja putnika. To je dosta unapređeno, ako se uporedi sa periodom od 1968. do 1977. godine, kada je rizik bio 1 na svakih 350.000 ukrcaja putnika.
Istraživanje Embry-Riddle Aeronautical Academy pokazalo je da se do 80% avio-nesreća može pripisati ljudskoj grešci. Smatra se da je greška pilota odgovorna za 53% nesreća, dok se mehanički kvar smatra krivcem u samo 21% slučajeva.
Airbus je proučavao koji je deo leta najopasniji i otkrio da su poletanje i sletanje situacije kada se nesreće najčešće dešavaju. Obe nesreće iz decembra 2024. dogodile su se prilikom sletanja, iako su u igri bili i drugi faktori.
Pored svega navedenog, incidenti u prošloj godini nisu bili samo vezani za nesreće prilikom sletanja ili poletanja. Svim avio-kompanijama se savetuje izbegavanje ratnih zona. Pad Azerbaijan Airlines je bio nešto drugačiji slučaj. Iako su istrage u toku, prve procene sugerišu da je avion možda pogodila ruska protivavionska obrana, prouzrokujući pad pritiska i gubitak kontrole.
Zašto je Azerbaijan Airlines leteo iznad zone sukoba? Iako su mnoge zapadne avio-kompanije prestale da lete u i iznad kriznog prostora, brojne bliskoistočne i azijske avio-kompanije nastavljaju da lete u tom području. Prevoznici iz Turske, Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja ne izbegavaju taj vazdušni prostor.
Bezbednost avioprevoza u 2025. godini fokusiraće se na integraciju naprednih tehnologija poput veštačke inteligencije, biometrijske autentifikacije i sofisticiranih sistema za detekciju pretnji, čime će se ubrzati procesi kontrole i smanjiti ljudske greške.
Kudiljero – Skriveni biser severne Španije, saznajte više.
Aerodromi će koristiti unapređene skenere i analitiku podataka za identifikaciju potencijalnih rizika, dok će se posebna pažnja posvetiti zaštiti od pretnji dronovima kroz implementaciju protivdron tehnologija. Pored toga, globalna saradnja i razmena informacija između avio-kompanija, regulatornih tela i bezbednosnih agencija biće ključni za borbu protiv novih oblika sajber pretnji i fizičkih ugrožavanja sigurnosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
