Od indonežanskih biljnih tonika do japanske masaže peškirom, drevne velnes tradicije širom sveta nude jednostavne, ali efikasne načine da započnemo godinu zdravije i smirenije
Ideja da su putovanja i zdravlje neraskidivo povezani nije nova. Ljudi su još u antičko doba putovali do termalnih izvora, banja i posebnih mesta za koja se verovalo da obnavljaju telo i duh. Nedavno je i Švedska privukla pažnju javnosti predlogom, pomalo u šali, da lekari prepisuju putovanja u prirodu kao terapiju za zdravlje i blagostanje.
Danas, u vreme povećanog stresa, osećaja usamljenosti i hroničnog sagorevanja, mentalno zdravlje je u fokusu više nego ikada. Tome se pridružuju i zimski meseci sa manjkom dnevne svetlosti i sezonskim bolestima, zbog čega mnogi tragaju za načinima da povrate energiju i unutrašnju ravnotežu. Različite kulture nude proverene rituale koji podsećaju da se dobrobit često gradi kroz rutinu, zajedništvo i svesnu brigu o sebi.
Jačanje imuniteta uz japanski „kanpu masatsu“
U Japanu je kanpu masatsu, masaža suvim peškirom, nekada bila deo svakodnevnih vežbi za decu u školama, navodi BBC. Ova tehnika podrazumeva pet do deset minuta trljanja kože suvim peškirom, direktno na telu ili preko tanke odeće, sporim kružnim pokretima.
Masaža stvara toplotu, poboljšava cirkulaciju i tradicionalno se povezuje sa jačanjem imuniteta i prevencijom prehlada. Savremena istraživanja ukazuju i na potencijalne benefite poput smanjenja stresa, opuštanja i poboljšanog limfnog protoka.
Jačanje društvenih veza kroz „sobremesa“
U Španiji i velikom delu Latinske Amerike, obrok se ne završava kada se tanjiri sklone sa stola. Sobremesa je običaj zadržavanja za stolom nakon jela, uz razgovor, kafu ili piće, bez žurbe i gledanja na sat. Ova tradicija stavlja akcenat na prisutnost i povezivanje sa drugima. Produženo vreme provedeno zajedno jača međuljudske odnose, što je jedan od ključnih faktora emocionalnog blagostanja i mentalnog zdravlja.
Dnevna ravnoteža uz ajurvedu
U okviru ajurvede, drevnog indijskog sistema holističkog zdravlja, poseban značaj ima dinacharya – svakodnevna rutina koja pomaže u održavanju balansa tela i uma. Dan često započinje ranijim buđenjem, toplom vodom sa limunom i praksom ispiranja usta uljem. Sledi umerena fizička aktivnost, uravnoteženi obroci i odlazak na spavanje pre 22 časa. Iako se na Zapadu ponekad doživljava kao stroga disciplina, dinacharya je zapravo fleksibilan okvir koji vrednuje doslednost, a ne savršenstvo.
Zdravlje creva i tradicija kroz korejski kimči
U Koreji je gimjang, zajedničko pripremanje kimčija, upisan na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine. Tokom kasne jeseni porodice se okupljaju kako bi pripremile velike količine fermentisanog povrća za zimu. Kimči, napravljen od kupusa, rotkve i začina, prisutan je uz gotovo svaki obrok. Osim kulturnog značaja, fermentisana hrana je poznata po pozitivnom uticaju na zdravlje creva i imunitet.
Boravak u prirodi kroz nordijski „friluftsliv“
U nordijskim zemljama, gde zima donosi malo dnevne svetlosti, razvila se filozofija friluftsliv, što u prevodu znači „život na svežem vazduhu“. Ovaj pristup podstiče boravak u prirodi tokom cele godine, bez obzira na vremenske uslove. Šetnje, planinarenje, skijanje i čak kupanje u hladnoj vodi pomažu u poboljšanju raspoloženja i smanjenju stresa, što je posebno važno tokom tamnijih meseci.
Svakodnevna vitalnost uz indonežanski „jamu“
Jamu je tradicionalni biljni napitak koji se u Indoneziji pije još od 8. veka. Priprema se od sastojaka poput kurkume, đumbira i tamarinda, a nalazi se na granici između hrane, leka i tradicije. Tokom pandemije jamu je ponovo stekao popularnost zbog svog potencijalnog uticaja na imunitet i varenje. Iako gorkog ukusa, ovaj napitak je 2023. godine uvršten na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine.
Usporavanje svakodnevice uz „passeggiata”
Jedna od najjednostavnijih i najpristupačnijih navika za zdravlje je hodanje. U Italiji je ono pretočeno u kulturni ritual poznat kao passeggiata, lagana večernja šetnja gradom, često nakon večere.
Istorija glamura: turizam u Opatiji kroz vekove, saznajte više.
Passeggiata nije usmerena na fizičku kondiciju, već na opuštanje, društvenu interakciju i svakodnevnu pauzu. Pomaže varenju, smanjuje stres i jača osećaj zajedništva, zbog čega se lako može primeniti i u drugim sredinama.
Pratite nas na našoj Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
