Kvarner već godinama važi za jednu od najdinamičnijih i najsadržajnijih turističkih regija Jadrana, prepoznatljivu po jedinstvenom spoju bogate tradicije, autentične gastronomije i raznolikog pejzaža koji spaja obalu, ostrva i zeleni Gorski kotar. Dolazak Marijane Kalčić na čelo Turističke zajednice Kvarnera donosi novu energiju i strateški zamah u pozicioniranju ove regije na regionalnoj i globalnoj turističkoj mapi. U intervjuu za TU magazin, Marijana Kalčić govori o ključnim prioritetima svog mandata, viziji daljeg razvoja Kvarnera kao celogodišnje premijum destinacije, kao i o strategijama za privlačenje gostiju istančanog ukusa
TU: Koji su Vaši primarni ciljevi i prva tri ključna koraka koje planirate da preduzmete na ovoj poziciji?
MK: Glavni mi je cilj da Kvarner deluje kao jedna regija – sa jasnim identitetom, zajedničkim proizvodima i snažnim nastupom na tržištu. Drugi prioritet je razvoj Kvarnera 365. Gosti moraju da imaju razlog za dolazak u bilo kojem delu godine, a svaki deo Kvarnera mora dobiti priliku kako bi pokazao ono u čemu je najbolji. Treći je korak razvoj nekoliko međunarodno prepoznatljivih projekata koji će dodatno učvrstiti našu poziciju na turističkoj karti Mediterana. Kada gost produži boravak, jer je otkrio da ga samo sat vremena vožnje deli od potpuno drugačijeg doživljaja, tada Kvarner postaje jedan celoviti proizvod.
TU: Kako vidite trenutnu tržišnu poziciju Kvarnera u poređenju sa drugim vodećim regijama u Hrvatskoj i širem regionu, a gde vidite Kvarner na kraju svog mandata?
MK: Prvi znak da ste stigli na Kvarner trenutak je kada otvorite prozor automobila i osetite mirise – borove šume, žalfije, mora za vreme bure… Kvarner je regija koja iznenađuje. To treba da postane naš najprepoznatljiviji potpis. Kvarner zauzima čvrstu poziciju među vodećim hrvatskim turističkim regijama. Naša najveća konkurentska prednost, ali i potencijal koji možemo i moramo još snažnije tržišno da valorizujemo je izuzetna raznolikost na malom prostoru – more, ostrva, planine, vrhunska gastronomija, zdravstveni turizam, aktivni odmor i bogata kulturna baština. Kroz par godina Kvarner bi trebalo da bude regija koju domaći i inostrani gosti prepoznaju kao sinonim za najbliži Mediteran – destinaciju vrhunskih iskustava dostupnih tokom cele godine. Regionalni identitet bi trebalo da bude još snažnije prepoznat na međunarodnom tržištu, turistička ponuda da stvara veću vrednost, a Kvarner da privlači sve više gostiju koji prepoznaju i cene kvalitet, autentičnost i vrhunska iskustva.
TU: Kvarner je specifičan po neverovatnom kontrastu – od luksuznih primorskih destinacija i ostrva, do planinskog šarma Gorskog kotara. Kako planirate da dodatno osnažite sinergiju između „plavog“ i „zelenog“ Kvarnera u jedinstven, celogodišnji proizvod?
MK: Znate li da se na Kvarneru nalazi najviši grad u Hrvatskoj – Delnice? Ili da su žene na Susku kao deo narodne nošnje nosile mini suknje vekovima pre nego što su one osvojile modne piste, a da se recept za Rapsku tortu čuva još od 12. Veka, a da će vam trebati više od jednog godišnjeg odmora da sve to otkrijete? Naša regija ima retku sposobnost da u jednom putovanju promeni ritam, krajolik i atmosferu. Plavo i zeleno ovde su delovi iste priče, a ne dva različita sveta. Naš je zadatak povezati ih u celogodišnji adut koji gostu prirodno otkriva novu dimenziju regije sa svakim novim dolaskom. Odmor ne bi trebalo završiti odlaskom kući, nego planiranjem sledećeg dolaska. Jednom zbog jedrenja, drugi put zbog festivala, treći zbog planinarenja, snega ili vrhunske gastronomije. Tako nastaje destinacija kojoj se ljudi vraćaju zato što svaki put otkriju nešto novo. Regija se sve jasnije profiliše kao destinacija visoke vrednosti (premijum turizam).
TU: Na koji način planirate da podržite dalji razvoj luksuznog hotelijerstva i porodičnih hotela visoke kategorije, a da se pritom zadrži autentični lokalni identitet?
MK: Luksuz ima adresu, ali premijum ima karakter i više govori o osećaju nego o zvezdicama. Najvrednije iskustvo uvek ima priču koju niko drugi ne može ispričati. Gosti visoke platežne moći traže ono što ne mogu pronaći drugde – izvorna iskustva, vrhunsku gastronomiju, lokalne proizvode, autentičan susret sa domaćinima, očuvanu prirodu i personaliziran pristup. To je razlog zbog kojeg porodični hoteli i privatan smeštaj imaju posebnu vrednost. Oni čuvaju karakter destinacije i stvaraju pamtljiv osećaj. Razvoj premijum segmenta zato ide ruku pod ruku sa jačanjem lokalnih proizvođača, kulture, outdoor ponude i zdravstvenog turizma. Tako nastaje dodata vrednost koja ostaje u regiji i koristi celom destinacijskom lancu. Znate šta je najveći luksuz? Kad te u apartmanu kao dobrodošlica dočeka domaće maslinovo ulje, med ili vino upravo pretočeno iz drvene bačve. To vam može ponuditi samo pravi domaćin.
TU: Kakva je strategija TZ Kvarnera za dalji razvoj MICE industrije? Postoje li specifični planovi za privlačenje većih međunarodnih kongresa i korporativnih događaja van glavne letnje sezone?
MK: Poslovna putovanja odavno su prerasla konferencijske dvorane. Učesnici danas žele da dožive destinaciju, a ne samo da u njoj održe sastanak ili kongres. Poslovni ljudi biraju destinacije u kojima kongres traje pet sati, a iskustvo tri dana. To je stvarni trend u MICE-u: bleisure (business + leisure), produženi boravci, uključivanje lokalnih iskustava, gastronomije i aktivnosti. Kvarner ima sve preduslove za takav koncept – jutro možete da provedete na predavanjima, poslepodne da jedrite, planinarite ili obiđete muzejske postavke, a uveče da sedite za stolom restorana sa Mišlenovom preporukom. Poslovne događaje pretvorićemo u iskustva zbog kojih se učesnici vraćaju privatno, sa porodicama ili prijateljima. Tada kongres postaje najbolja pozivnica za novi dolazak.
TU: Zdravstveni turizam ima duboke korene na Kvarneru (Crikvenica, Opatija, Lošinj). Kako danas redefinisati i modernizovati ovu ponudu za mlađu, dinamičniju klijentelu?
MK: Oduvek je ovaj deo Hrvatske bio adresa na koju se dolazilo zbog zdravlja. Nekad su to bili carevi, kraljevi, umetnici i evropska aristokratija – Franjo Josip I, car Vilim II, švedski kralj Oskar II, plesačica Isadora Dankan sa pesnikom Sergejem Jesenjinom ili nobelovac Henrik Sjenkjevič. Danas dolazi sasvim nova generacija. Izlazak sunca na trail stazi, doručak od lokalnih namirnica, kupanje u moru na nekoj skrivenoj plažici, nekoliko sati bez ekrana i veče uz zalazak sunca. Tako mlađe generacije sve češće zamišljaju idealan odmor, a naša vekovna tradicija prirodno prerasta u programe dugovečnosti, kvalitetnog sna, regeneracije, aktivnog boravka u prirodi i preventivnog zdravlja.
TU: Brendovi poput Kvarner Gourmet i Kvarner Food su postavili visoke standarde. U kom pravcu će se dalje razvijati eno-gastro scena Kvarnera i koliko je ona važna kao samostalan motiv dolaska modernih putnika?
MK: Najbolja gastronomska priča počinje na ribarskom brodu, u masliniku, vinogradu ili u šumi, a završava za stolom. Taj put moramo još snažnije približiti svetu. Shodno tome je gastronomija jedan od naših strateških razvojnih pravaca.
Danas se zbog vrhunskog restorana putuje isto kao zbog plaže ili koncerta. Gastronomija je odavno prerasla ulogu dela turističke ponude i postala jedan od najsnažnijih motiva dolaska. Kvarner je Evropska regija gastronomije 2026, nekoliko naših restorana ponovo je dobilo Mišlenove preporuke, a Marin Pleše iz Ville Rova osvojio je Michelin Young Chef Award. To pokazuje da imamo znanje, kreativnost i ljude koji mogu graditi međunarodno prepoznatljivu gastro priču.
Svaka velika gastronomska regija ima mesto na kojem nastaju nove ideje. Nastojaću da i Kvarner dobije ekosistem tradicije, znanja, talenata, edukacije i inovacija.
TU: Produženje sezone na svih 365 dana je večiti izazov. Koje specifične manifestacije, proizvode ili niše vidite kao glavne adute za privlačenje gostiju u kasnu jesen i rano proleće?
MK: Gosti sve češće planiraju putovanja zbog iskustava. Zato su gastronomija, outdoor aktivnosti, kultura i zabava, poslovna događanja i zdravstveni turizam naši najvažniji aduti u proleće i jesen. Veliki prostor vidim u razvoju dva velika međunarodna prepoznatljiva tzv. signature događaja koji će sami po sebi biti razlog dolaska. Jednako je važno povezati postojeće manifestacije u celogodišnji kalendar kako bi se međusobno dopunjavale i stvarale kontinuiran ritam događanja tokom cele godine. Moramo imati događaje zbog kojih će ljudi planirati godišnji odmor, produženi vikend ili poslovni put, mesecima unapred. Volela bih da porodica iz Bavarske jednog decembra dođe zbog Adventa, a nekoliko meseci kasnije da dete kaže roditeljima : „Idemo opet tamo, ovaj put želim picati jaja u Mošćenicama.“ Kada gosti počnu da otvaraju svoje kalendare i govore: „Zbog ovoga putujem na Kvarner“, tada ćemo znati da je zaživeo Kvarner 365.
Tekst: Petar Vušurović
Pratite nas na Linkedin, Facebook, Instagram i X stranici, budite u toku sa novostima i zanimljivostima iz turizma i ugostiteljstva.
